Може ли Европа уопште да преживи без руског гаса
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Пратите нас
Светско тржиште тешко може да задовољи потражњу за гасом без руских испорука, док европско одрицање од руског енергента повећава трошкове и отежава снабдевање. Раст потрошње струје и развој индустрије, према њеним речима, додатно ће повећавати значај гаса.
Овако стручњак за енергетику и главни уредник портала „Енергија Балкана“, Јелица Путниковић коментарише основне поруке руског председника Владимира Путина са Форума држава-извозника гаса одржаног у Москви.
Улога природног гаса као ослонца глобалне енергетике, индустрије, пољопривреде и међународне трговине само ће јачати, поручио је Владимир Путин на Осмом самиту Форума земаља извозница гаса у Москви.
Руски председник истакао је да Русија остаје један од кључних играча на светском тржишту гаса и да одговорно испуњава обавезе према иностраним купцима, док је европско одрицање од руских енергената оценио као ударац сопственој индустрији. Путин је указао и на значај оптимизације транспортних праваца и развоја гасне индустрије.
Гас важнији од зелене агенде
Природни гас ће задржати значајну улогу у светској енергетици, између осталог због све веће потрошње електричне енергије и ограничења обновљивих извора у обезбеђивању стабилног снабдевања, сматра Путниковићева.
Коментаришући Путинову процену да ће значај природног гаса у светској енергетици наставити да расте, наша саговорница указује на то да су европске државе, упркос плановима за напуштање фосилних горива, после избијања сукоба у Украјини поново посезале за угљем.
„Тако да се у међувремену показало да обновљиви извори јесу нешто чему треба тежити да се произведе већа количина енергије, јер се струја троши све више. Имамо електрификацију саобраћаја, имамо дата центре, развој нових технологија… Све то захтева велике количине електричне енергије и баш због наглог пораста потрошње електричне енергије ЕУ је мало изменила своју агенду, па је рекла да су и нуклеарке и природни гас зелени енергенти у овој транзицији“, наводи Путниковићева.
Међутим, ресурси природног гаса су ограничени, има га толико колико га има и то је оно што је Путин у свом говору истакао – не може се одустати од једног добављача, а да се не осете економске последице јер је снабдевање гасоводима који од Русије воде ка Западу, најјефтинији начин допремања гаса у Европу.
Нема сигурног снабдевања без руских испорука
Путниковићева сматра да светско тржиште не може да задовољи потражњу за природним гасом без значајног доприноса Русије. Након што је Европа смањила куповину руског гаса путем гасовода, Москва је део извоза преусмерила ка азијским земљама, где потрошња енергије расте, док је развијала и капацитете за извоз течног природног гаса (ЛНГ).
Истовремено, европске државе повећале су куповину ЛНГ-а, што показује да смањење испорука гасоводима не значи аутоматски и нестанак потребе за гасом из истих производних извора. Ако се погледа мапа земаља-највећих извозника гаса, на њој Русија доминира, а без доминантног играча не може се довољна количина гаса за глобално тржиште.
„Сад кад имамо рат у Заливу и имамо ситуацију да је у Катару, на пример, уништено постројење где се утечњава гас, Европа не може да рачуна на тај гас као што су се надали јер су европски званичници у претходних неколико година путовали у заливске земље, посебно у Катар да би договорили испоруке гаса којима су тврдили да ће заменити гас из Русије. Такође имамо ситуацију да се пуно прича и најављује гас из Азербејџана, међутим та налазишта гаса немају довољне количине гаса да надоместе руски гас. Јавна је тајна међу енергетичарима да Азербејџан за своје потребе купује руски гас и извози овај који вади у Каспијском мору“, објашњава Путниковићева.
Технологија и транспорт одређују будућност
Путниковићева не очекује да ће се развој гасног тржишта заснивати првенствено на појави великог броја нових конкурената, већ на унапређењу технологије експлоатације, изградњи инфраструктуре и повећању ефикасности производње.
Природни гас, како каже, има вишеструку улогу: користи се за производњу електричне и топлотне енергије, али представља и важну сировину за бројне индустријске гране. Због тога се ради на новим технологијама које би омогућиле да се одговори на растуће потребе за енергијом.
„Знамо да се прича о умешавању водоника у гас, помиње се и метан, али то су већ технолошка решења и земље које то раде, међу њима је сигурно и Русија, али и компаније које то раде не желе да откривају све јер то је трка ко ће први овладати неким новим технологијама у примени, тако да гаса буде довољно за нове потрошње енергије“, истиче Путниковићева.
Она указује и на потенцијал афричког континента, где је потрошња енергије по становнику и даље ниска. Са развојем индустрије и технологије, очекује се и раст потреба за енергентима, укључујући природни гас, што ће додатно утицати на глобалну потражњу.
Северни ток – пут до јефтинијег гаса
Говорећи о гасоводу Северни ток, чије дизање у ваздух Владимир Путин назвао терористичким чином, Путниковићева је оценила да европска привреда већ осећа последице смањених испорука руског гаса, посебно Немачка. Према њеним речима, део политичких структура и привредника у тој земљи поново заговара повратак руским енергентима.
Она је указала и на стање европских складишта гаса пред зиму, истичући да ниво попуњености и временске прилике могу додатно да утичу на сигурност снабдевања.
У том контексту постоји могућност обнове Северног тока и интересовање америчког капитала за пројекат. Евентуално поновно успостављање испорука тим правцем, према њеној процени, могло би да отвори простор за повратак јефтинијег руског гаса на европско тржиште.
„Када проради Северни ток, Европа ће поново добити могућност да купује јефтини гас. Пошто се ближе избори, следеће године већ у Француској и Немачкој, мислим да ће нове политичке опције размишљати не о љубави или мржњи према Русији, него о томе како да својим становницима, који се увелико буне у Европи, поправе социјалне услове живота. Један од начина за то је јефтина енергија“, закључује Путниковићева.
Погледајте и:
