https://sputnikportal.rs/20261027/nova-velika-igra-sprema-se-vazna-uloga-za-orbana--smeju-li-evropske-sile-da-stave-veto-1204997962.html
Нова велика игра: Спрема се важна улога за Орбана – смеју ли европске силе да ставе вето
Нова велика игра: Спрема се важна улога за Орбана – смеју ли европске силе да ставе вето
Sputnik Србија
Предлог САД да Виктор Орбан буде нови генерални секретар УН отвара питање може ли та организација да се реформише, прилагоди новом односу снага у свету, али и... 27.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-27T19:34+0100
2026-10-27T19:34+0100
2026-10-27T19:35+0100
свет
свет
свет – политика
сад
русија
кина
велика британија
француска
србија
уједињене нације
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1b/1204996814_0:12:1235:707_1920x0_80_0_0_5400dd3f28bdbb80ca3c4b875f813545.jpg
Ово за Сптуњик каже политиколог Душан Пророковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, коментаришући информацију да администрација америчког председника Доналда Трампа разматра да предложи бившег мађарског премијера за новог генералног секретара Уједињених нација:Вашингтон сматра да би Русија и Кина такође подржале Орбана. Званичници из Сједињених Америчких Држава изјавили су да, када се Вашингтон, Москва и Пекинг у Савету безбедности УН договоре о неком исходу, углавном могу да обезбеде његово остваривање.Кандидатура на удару Лондона и ПаризаЗваничник Стејт департмента описао је Орбана као "кандидата из снова за конзервативце покрета МАГА", наводећи његово противљење масовној имиграцији, либералним невладиним организацијама и етаблираним центрима моћи у мађарском правосуђу и медијима.Амерички медији наводе да је кључно питање како би реаговале Велика Британија и Француска које су сталне чланице Савета безбедности са правом вета, као и да ни Лондон, ни Париз још нису заузели званичан став о овом питању.Пророковић каже да ће став Лондона бити јасан, али додаје да је по питању става Француске могућа и промена:„У Француској следе председнички избори, мењаће се власт, па ту може доћи до промене односа према Орбану. Али остаје Велика Британија као потенцијална препрека, између осталог и зато што су очигледни проблеми у комуникацији између Велике Британије и Доналда Трампа, да не причамо о британском односу према Русији. Тако да би Лондон гледао да поквари ту комбинацију коју сада праве заједно Москва, Пекинг и Вашингтон“, каже.Реформа уз промену односа снагаУпитан колико би избор бившег мађарског премијера на ову функцију могао да утиче на геополитичке промене у свету и да ли са те позиције уопште може утицати на важне теме, наш саговорник каже да генерални секретар може да утиче на одређена питања, али до које мере зависи од конкретне ситуације.Он подсећа да је Србија 2008. године имала велику борбу са генералним секретаром Бан Ки Муном око тога како ће у његовим саопштењима и завршним извештајима изгледати одређене формулације о Косову и Метохији:„На основу тих формулација другима се давао повод да успоставе билатералне односе са Приштином или да просто ојачају свој став да тзв. Република Косово не може бити држава. Дакле, у том смислу, у неким конкретним тренуцима, генерални секретар Уједињених нација може да окрене точак воденице на једну или на другу страну, али ови велики глобални процеси апсолутно не зависе од њега. Они зависе од договора великих сила“, објашњава Пророковић.Политиколог сматра да је Орбан суштински добар кандидат, јер разуме куда иду глобални процеси који су започети. Сигуран је да би се посветио трансформацији Уједињених нација.За Србију кључна Резолуција 1244Упитан колико би Србији одговарао овај кандидат, односно трансформација Уједињених нација, јер верујемо да је то важно место на коме се брани наш суверенитети и територијални интегритет, Пророковић пре свега каже да то није ствар веровања, већ легалности. Он додаје да Србија, када је реч о Косову и Метохији, мора да инсистира на Резолуцији 1244 и нелегалности целог поступка:„Ако то непрестано не понављамо, ако се тиме не бавимо у Генералној скупштини Уједињених нација и у Савету безбедности, онда ће нам мало помоћи и Орбан и трансформација најважније међународне организације. Начелно посматрано, са становишта теорије, нама би Орбан свакако одговарао и одговарала би нам та реформа унутар УН, али пракса се често разликује од теорије. Да би се у пракси деловало сходно теорији, морамо да будемо упорни и грлати и да ту ствар гурамо на дневни ред“ закључује Пророковић.Погледајте и:
сад
кина
велика британија
француска
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1b/1204996814_70:0:1201:848_1920x0_80_0_0_5dea4473da16dd9d065caeead43e01dc.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
свет, свет – политика, сад, русија, кина, велика британија, француска, србија, уједињене нације, виктор орбан, кандидат, генерални секретар ун, душан пророковић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
свет, свет – политика, сад, русија, кина, велика британија, француска, србија, уједињене нације, виктор орбан, кандидат, генерални секретар ун, душан пророковић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
Нова велика игра: Спрема се важна улога за Орбана – смеју ли европске силе да ставе вето
19:34 27.10.2026 (Освежено: 19:35 27.10.2026) Предлог САД да Виктор Орбан буде нови генерални секретар УН отвара питање може ли та организација да се реформише, прилагоди новом односу снага у свету, али и шта би то значило за борбу Србије за очување територијалног интегритета. Орбан би могао да се посвети тој трансформацији, која је неопходна, али препрека избору сигурно ће стићи из Европе.
Ово за Сптуњик каже политиколог Душан Пророковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, коментаришући информацију да администрација америчког председника Доналда Трампа разматра да предложи бившег мађарског премијера за новог генералног секретара Уједињених нација:
„Против предлога сигурно би биле Француска и Велика Британија. Ретко се у историји Уједињених нација генерални секретар бирао прегласавањем. Дакле, за доношење одлуке потребна је и њихова сагласност, као сталних чланица СБ УН“.
Вашингтон сматра да би
Русија и
Кина такође
подржале Орбана. Званичници из Сједињених Америчких Држава изјавили су да,
када се Вашингтон, Москва и Пекинг у Савету безбедности УН договоре о неком исходу, углавном могу да обезбеде његово остваривање.
Кандидатура на удару Лондона и Париза
Званичник Стејт департмента описао је Орбана као "кандидата из снова за конзервативце покрета МАГА", наводећи његово противљење масовној имиграцији, либералним невладиним организацијама и етаблираним центрима моћи у мађарском правосуђу и медијима.
Амерички медији наводе да је кључно питање како би реаговале Велика Британија и Француска које су сталне чланице Савета безбедности са правом вета, као и да ни Лондон, ни Париз још нису заузели званичан став о овом питању.
Пророковић каже да ће став Лондона бити јасан, али додаје да је по питању става Француске могућа и промена:
„У Француској следе председнички избори, мењаће се власт, па ту може доћи до промене односа према Орбану. Али остаје Велика Британија као потенцијална препрека, између осталог и зато што су очигледни проблеми у комуникацији између Велике Британије и Доналда Трампа, да не причамо о британском односу према Русији. Тако да би Лондон гледао да поквари ту комбинацију коју сада праве заједно Москва, Пекинг и Вашингтон“, каже.
Реформа уз промену односа снага
Упитан колико би избор бившег мађарског премијера на ову функцију могао да утиче на геополитичке промене у свету и да ли са те позиције уопште може утицати на важне теме, наш саговорник каже да генерални секретар може да утиче на одређена питања, али до које мере зависи од конкретне ситуације.
Он подсећа да је Србија 2008. године имала велику борбу са генералним секретаром Бан Ки Муном око тога како ће у његовим саопштењима и завршним извештајима изгледати одређене формулације о Косову и Метохији:
„На основу тих формулација другима се давао повод да успоставе билатералне односе са Приштином или да просто ојачају свој став да тзв. Република Косово не може бити држава. Дакле, у том смислу, у неким конкретним тренуцима, генерални секретар Уједињених нација може да окрене точак воденице на једну или на другу страну, али ови велики глобални процеси апсолутно не зависе од њега. Они зависе од договора великих сила“, објашњава Пророковић.
Политиколог сматра да је Орбан суштински добар кандидат, јер разуме куда иду глобални процеси који су започети. Сигуран је да би се посветио трансформацији Уједињених нација.
„Унутрашња структура Организације не одражава реално стање. Међу сталним чланицама Савета безбедности нема Индије, нема ниједне афричке државе, ни латиноамеричке, што просто није нормално, нити са политичког, нити са економског, нити са демографског становишта, нити када говоримо о глобалној безбедности. Орбан то схвата, он има политички ауторитет и претпостављам да би на томе радио, а то је пре свега важно за Уједињене нације“.
За Србију кључна Резолуција 1244
Упитан колико би Србији одговарао овај кандидат, односно
трансформација Уједињених нација, јер верујемо да је то важно место на коме се брани наш суверенитети и територијални интегритет,
Пророковић пре свега каже да то није ствар веровања, већ легалности.
Он додаје да Србија, када је реч о Косову и Метохији, мора да инсистира на Резолуцији 1244 и нелегалности целог поступка:
„Ако то непрестано не понављамо, ако се тиме не бавимо у Генералној скупштини Уједињених нација и у Савету безбедности, онда ће нам мало помоћи и Орбан и трансформација најважније међународне организације. Начелно посматрано, са становишта теорије, нама би Орбан свакако одговарао и одговарала би нам та реформа унутар УН, али пракса се често разликује од теорије. Да би се у пракси деловало сходно теорији, морамо да будемо упорни и грлати и да ту ствар гурамо на дневни ред“ закључује Пророковић.