https://sputnikportal.rs/20261027/otkriven-prvi-vodozemac-koji-je-stalno-ziveo-u-moru-pre-237-miliona-godina-1205000538.html
Откривен први водоземац који је стално живео у мору пре 237 милиона година
Откривен први водоземац који је стално живео у мору пре 237 милиона година
Sputnik Србија
Научници су открили фосиле водоземца који је пре око 237 милиона година живео искључиво у мору, што представља први познати доказ о постојању водоземца... 27.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-27T22:35+0100
2026-10-27T22:35+0100
2026-10-27T22:35+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
кина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/19/1200711605_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_2ca37ad4a75d964047a894139fb5e837.jpg
Две готово комплетне скелетне структуре пронађене су у кинеској провинцији Гуиџоу, а припадале су врсти „Gerrothorax maritimus“, животињи која је живела током тријаса, много пре појаве првих диносауруса.Овај водоземац био је дугачак око 75 центиметара, имао је спљоштено тело у облику диска, широка уста и коштани оклоп који му је, према мишљењу истраживача, омогућавао да поднесе услове живота у сланој морској води.Фосили су пронађени у стенама насталим од морских седимената, у близини остатака ихтиосауруса „Guizhouichthyosaurus“, морског гмизавца дугог око седам метара, који је у то време био један од главних предатора у морима.Истраживачи сматрају да је „Gerrothorax“ maritimus живео на морском дну, где је из заседе хватао плен користећи усисавање воде. Његова широка уста, облик лобање и грађа грла указују на то да је брзо ширио усну дупљу, стварајући пад притиска који је увлачио воду и плен.Као савремени пример животиње сличног начина исхране и величине, Мотани је навео болничар ајкулу, односно врсту ајкуле која живи при морском дну и користи усисавање приликом хватања плена.Откриће је посебно значајно јер су водоземци, укључујући жабе, даждевњаке и безноге водоземце, углавном ограничени на слатководна и копнена станишта. Њихова пропустљива кожа омогућава размену гасова и унос воде, али у морској средини ствара озбиљан физиолошки проблем.Када водоземац доспе у слану воду, због осмотског притиска губи воду кроз кожу, што може довести до дехидратације. Због тога ниједна данас позната врста водоземаца не живи у потпуности у морској средини, иако неке могу да поднесу бочату воду, мешавину слатке и слане воде.Према објашњењу истраживача, „Gerrothorax“ maritimus развио се од оклопљених слатководних предака, а њихов коштани оклоп, првобитно намењен заштити од предатора, могао је да добије нову функцију када су животиње населиле море.Тај процес научници називају егзаптацијом, односно коришћењем особине која је првобитно еволуирала за једну сврху за обављање друге функције.Оклоп је, сматрају истраживачи, ограничавао контакт пропустљиве коже са сланом водом и тако смањивао губитак воде. Животиња је вероватно уносила морску воду кроз уста, а затим помоћу шкрга уклањала вишак соли.Научници наводе да фосили копнених и слатководних животиња понекад доспевају у море након смрти, али да у овом случају хемијски састав костију указује на то да је животиња расла и развијала се у морској средини.Истраживачи напомињу да данас постоји више од 8.000 врста водоземаца, али ново откриће указује на то да су током еволуције поједине древне групе успеле да превазиђу ограничења која су ову групу животиња углавном задржала изван потпуно сланих морских средина.Погледајте и:
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, кина
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, кина
Откривен први водоземац који је стално живео у мору пре 237 милиона година
Научници су открили фосиле водоземца који је пре око 237 милиона година живео искључиво у мору, што представља први познати доказ о постојању водоземца прилагођеног животу у потпуно сланој води.
Две готово комплетне скелетне структуре пронађене су у кинеској провинцији Гуиџоу, а припадале су врсти „Gerrothorax maritimus“, животињи која је живела током тријаса, много пре појаве првих диносауруса.
Овај водоземац био је дугачак око 75 центиметара, имао је спљоштено тело у облику диска, широка уста и коштани оклоп који му је, према мишљењу истраживача, омогућавао да поднесе услове живота у сланој морској води.
„Најважније откриће је да је постојао древни водоземац који је стално живео у мору“, изјавио је палеобиолог Рјосуке Мотани са Универзитета Калифорније у Дејвису, један од руководилаца истраживања објављеног у часопису „Nature Ecology & Evolution“.
Фосили су пронађени у стенама насталим од морских седимената, у близини остатака ихтиосауруса „Guizhouichthyosaurus“, морског гмизавца дугог око седам метара, који је у то време био један од главних предатора у морима.
Истраживачи сматрају да је „Gerrothorax“ maritimus живео на морском дну, где је из заседе хватао плен користећи усисавање воде. Његова широка уста, облик лобање и грађа грла указују на то да је брзо ширио усну дупљу, стварајући пад притиска који је увлачио воду и плен.
„То је била животиња која је живела на муљевитом до муљевито-песковитом морском дну. Вероватно је хватала све што би пливало поред ње, попут риба, црва, а можда и главоножаца“, рекао је палеонтолог Да-јонг Ђанг са Универзитета у Пекингу, један од аутора студије.
Као савремени пример животиње сличног начина исхране и величине, Мотани је навео болничар ајкулу, односно врсту ајкуле која живи при морском дну и користи усисавање приликом хватања плена.
Откриће је посебно значајно јер су водоземци, укључујући жабе, даждевњаке и безноге водоземце, углавном ограничени на слатководна и копнена станишта. Њихова пропустљива кожа омогућава размену гасова и унос воде, али у морској средини ствара озбиљан физиолошки проблем.
Када водоземац доспе у слану воду, због осмотског притиска губи воду кроз кожу, што може довести до дехидратације. Због тога ниједна данас позната врста водоземаца не живи у потпуности у морској средини, иако неке могу да поднесу бочату воду, мешавину слатке и слане воде.
Према објашњењу истраживача, „Gerrothorax“ maritimus развио се од оклопљених слатководних предака, а њихов коштани оклоп, првобитно намењен заштити од предатора, могао је да добије нову функцију када су животиње населиле море.
Тај процес научници називају егзаптацијом, односно коришћењем особине која је првобитно еволуирала за једну сврху за обављање друге функције.
Оклоп је, сматрају истраживачи, ограничавао контакт пропустљиве коже са сланом водом и тако смањивао губитак воде. Животиња је вероватно уносила морску воду кроз уста, а затим помоћу шкрга уклањала вишак соли.
Научници наводе да фосили копнених и слатководних животиња понекад доспевају у море након смрти, али да у овом случају хемијски састав костију указује на то да је животиња расла и развијала се у морској средини.
„Веома необична и симпатична животиња на свој начин“, рекао је Мотани, истичући да га је посебно изненадило откриће водоземца који је делио морско станиште са ихтиосаурусима.
Истраживачи напомињу да данас постоји више од 8.000 врста водоземаца, али ново откриће указује на то да су током еволуције поједине древне групе успеле да превазиђу ограничења која су ову групу животиња углавном задржала изван потпуно сланих морских средина.
