https://sputnikportal.rs/20261027/spc-i-vernici-danas-slave-praznik-posvecen-svetoj-petki-1204970839.html

СПЦ и верници данас славе празник посвећен Светој Петки

СПЦ и верници данас славе празник посвећен Светој Петки

Sputnik Србија

Српска православна црква (СПЦ) данас слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка, која је једна од најпоштованијих светитељки у... 27.10.2026, Sputnik Србија

2026-10-27T07:01+0100

2026-10-27T07:01+0100

2026-10-27T07:01+0100

друштво

друштво

србија – друштво

света петка

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/14/1194972006_0:12:3098:1754_1920x0_80_0_0_5549203940d660e6bedabd2280ad0c5d.jpg

Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних и њој се верници моле за здравље, нарочито очију, али и за заштиту породице, а њено име потиче од грчке речи „параскева“ што значи петак, па отуда Петка.Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама, па отуд и различити епитети који стоје уз њено име - Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.Петка је од најранијег детињства била веома побожна.После смрти родитеља, Петка је желела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.Часопис СПЦ „Светосавско звонце“ наводи да је одатле отишла у Палестину, како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом.По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити, након чега се она вратила у Епиват где је нико није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви и онда се тихо угасила и нестала са лица земље. Светосавско звонце наводи да су је сахранили изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине, а данашња капела изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају, пише "Светосавско звонце".Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.Тада се слави још једна светитељка, истог имена - Света мученица Параскева Римска.Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

друштво, србија – друштво, света петка