У реду за благослов: Река верника на Калемегдану чека да се поклони моштима Свете Петке /фото/

Капела Свете Петке на Калемегдану је данас симбол Београда и место ходочашћа верујућег народа.

Капела је подигнута на иницијативу Патријарха Варнаве и освештана на дан Свете Петке 1937. године.

Света Петка се сматра пре свега женским празником, па јој се моле жене свих вера и нација, али је поштована и међу мушкарцима. Посебно је поштована као заштитница жена, мајки и породиља.

За снажно поштовање Свете Петке међу Србима посебно је важан догађај с краја 14. века када је кнегиња Милица успела је да добије дозволу султана Бајазита да мошти светитељке буду пренете у Србију. Оне су 1398. године стигле на српску територију, а касније су чуване у манастиру Љубостиња.

Међутим, мошти Свете Петке су током векова више пута преношене због ратова и политике (Епиват, Цариград, Трново, Видин, Влашка/Србија, Београд, Цариград).

Света Петка је многима породична слава и шеста је слава по броју свечара у Србији.

Према народним обичајима, на Свету Петку жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.

Према обичајима, славска трпеза на дан Свете Петке се не склања до сутрадан, а када сви гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута како би светица посетила и благосиљала њен дом.

Верује се да Света Петка помаже женама које имају здравствене тешкоће, а посебно трудницама и породиљама током трудноће, порођаја и опоравка.

У народној традицији постоји и веровање да Света Петка помаже људима који имају проблеме са видом, због чега се на појединим местима поштују извори и воде повезани са њеним именом.

Служење Литургије и читање молебана над моштима Свете Петке петком је обичај Срба у Београду настао преко сто година пре турске власти.

У епархијама Српске православне цркве око 250 цркава је посвећено Светој Петки, а у Београду је најпосећенија капела на Калемегдану.