https://sputnikportal.rs/20261027/u-srbiji-se-u-2026-ocekuje-ubrzanje-privrednog-rasta-na-vise-od-tri-odsto-1204980922.html
У Србији се у 2026. очекује убрзање привредног раста на више од три одсто
У Србији се у 2026. очекује убрзање привредног раста на више од три одсто
Sputnik Србија
У Србији се у 2026. очекује убрзање привредног раста на више од три одсто, подстакнуто поновним покретањем кључних индустријских активности, снажним... 27.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-27T09:46+0100
2026-10-27T09:46+0100
2026-10-27T09:46+0100
економија
економија
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1b/1204980766_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_c7e939d589b010aff45e22627121a5d0.png
Кључни допринос дали су и обнављање производње у секторима нафте и аутомобилске индустрије.Опоравак долази након поновног покретања производње у јединој рафинерији нафте, раста производње у Стелантису (ФИАТ), опоравка сектора услуга и снажног извоза, саопштила је Светска банка.Светска банка очекује и опоравак стопе раста на три до четири одсто у наредним годинама. Ризици су присутни, како је наведено, у контексту наставка проблема са великим државним предузећима и одсуства видљивог напретка у структурним реформама.На страни расхода, раст у првој половини 2026. првенствено је подстакнут већом потрошњом, у условима успоравања инфлације и снажне експанзије кредитирања домаћинстава. Такође, извозу је погодовао опоравак у сектору аутомобилске индустрије.Услуге су биле главни покретач на производној страни, док је грађевинарство показало ране знаке опоравка, а индустријска производња дала тек минималан допринос укупном привредном расту.Стопа незапослености опала је осетно, на 7,2 одсто, што делом одражава прелазак из незапослености у неактивност, а не значајнији раст запослености.Незапосленост међу младима остаје висока, на 22 одсто, што показује да и даље постоји несклад између вештина које поседују грађани и оних које тражи тржиште, као и да су прилике за запошљавање ограничене, наводе из Светске банке.У 2026. се очекује и раст фискалног дефицита на 3,5 одсто БДП-а, због већих издатака за плате, пензије и капиталне инвестиције, али јавни дуг у целини и даље прати силазну путању.На средњи рок, како је наведено, очекује се да привреда Србије оствари раст по стопи од око три до четири одсто, вођен углавном потрошњом, а у мањој мери и инвестицијама.„Негативни ризици су значајни. На будуће изгледе неповољно би могли да утичу и даље присутни проблеми у портфолију великих државних предузећа, ограничен напредак у спровођењу структурних реформи и неизвесност и на глобалном и на домаћем плану. Наставак привредног раста требало би да потпомогне даље смањивање сиромаштва кроз циљану социјалну помоћ, пружање неге особама са инвалидитетом и старијим грађанима и програме подршке за тражење посла и обуке који ће представљати допуну напретку на макроекономском плану“, наведено је у саопштењу.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија
економија, србија – економија
У Србији се у 2026. очекује убрзање привредног раста на више од три одсто
У Србији се у 2026. очекује убрзање привредног раста на више од три одсто, подстакнуто поновним покретањем кључних индустријских активности, снажним резултатима извоза и опоравком сектора услуга, објавила је данас Светска банка.
Кључни допринос дали су и обнављање производње у секторима нафте и аутомобилске индустрије.
Опоравак долази након поновног покретања производње у јединој рафинерији нафте, раста производње у Стелантису (ФИАТ), опоравка сектора услуга и снажног извоза, саопштила је Светска банка.
Светска банка очекује и опоравак стопе раста на три до четири одсто у наредним годинама. Ризици су присутни, како је наведено, у контексту наставка проблема са великим државним предузећима и одсуства видљивог напретка у структурним реформама.
На страни расхода, раст у првој половини 2026. првенствено је подстакнут већом потрошњом, у условима успоравања инфлације и снажне експанзије кредитирања домаћинстава. Такође, извозу је погодовао опоравак у сектору аутомобилске индустрије.
Услуге су биле главни покретач на производној страни, док је грађевинарство показало ране знаке опоравка, а индустријска производња дала тек минималан допринос укупном привредном расту.
Стопа незапослености опала је осетно, на 7,2 одсто, што делом одражава прелазак из незапослености у неактивност, а не значајнији раст запослености.
Незапосленост међу младима остаје висока, на 22 одсто, што показује да и даље постоји несклад између вештина које поседују грађани и оних које тражи тржиште, као и да су прилике за запошљавање ограничене, наводе из Светске банке.
У 2026. се очекује и раст фискалног дефицита на 3,5 одсто БДП-а, због већих издатака за плате, пензије и капиталне инвестиције, али јавни дуг у целини и даље прати силазну путању.
„Овогодишњи опоравак раста у Србији и солидни макроекономски резултати дају разлога за оптимизам. У нашим истраживањима често се наглашава потреба за више структурних реформи у Србији како би се подржало кретање ка потпуно тржишној привреди, усклађеној са ЕУ. Поред тога, Србија би требало да настоји да изгради иновативну и инклузивну економију која нуди квалитетна и продуктивна радна места својим грађанима и омогући успешно пословање приватног сектора. Таква економија, уз квалитетније институције и унапређено пословно окружење, привукла би више приватног капитала потребног за будући раст“, изјавила је директорка канцеларије Групе Светске банке у Србији Ајша Вилијамс.
На средњи рок, како је наведено, очекује се да привреда Србије оствари раст по стопи од око три до четири одсто, вођен углавном потрошњом, а у мањој мери и инвестицијама.
„Негативни ризици су значајни. На будуће изгледе неповољно би могли да утичу и даље присутни проблеми у портфолију великих државних предузећа, ограничен напредак у спровођењу структурних реформи и неизвесност и на глобалном и на домаћем плану. Наставак привредног раста требало би да потпомогне даље смањивање сиромаштва кроз циљану социјалну помоћ, пружање неге особама са инвалидитетом и старијим грађанима и програме подршке за тражење посла и обуке који ће представљати допуну напретку на макроекономском плану“, наведено је у саопштењу.
