Заокрет на северу: Шта то Европа покушава са Русијом преко Финске и Норвешке
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Пратите нас
Разговори лидера Финске и Норвешке са Москвом око мировних преговора у Украјини изненађујући су, узевши у обзир недавне негативне коментаре финског председника Александра Стуба не само о руској држави, већ и култури, идентитету, историји. Међутим, дипломатија све трпи, па и овај покушај европских држава да се врате за преговарачки сто.
Овако истраживач студија безбедности Никола Вујиновић коментарише изненадну назнаку потенцијалне сарадње између Финске, Норвешке и Русије. На захтев финске и норвешке стране, обављен је телефонски разговор председника Руске Федерације Владимира Путина са председником Финске Александром Стубом и премијером Норвешке Јонасом Гаром Стереом.
Према наводима Кремља, они су разговарали о могућим решењима за окончање украјинске кризе, о одржавању трилатералних преговора Русије, Украјине и САД у новембру у Абу Дабију, као и о питањима безбедности у региону Балтичког мора и северне Европе.
Схватили да им време истиче?
Вујиновић каже да је овај неочекивани обрт постао могућ оног тренутка када је фински председник Стуб постао једна од водећих личности за које се сматра да би могле да евентуално посредују у име Европе у мировном процесу. Пре само неколико дана Владимир Зеленски је у једној од својих изјава рекао да жели да види и Европску унију за преговарачким столом, што је у складу са вишемесечним најавама да ће доћи до одређивања посредника са стране Европске уније.
Постоје два разлога због којих је дошло до разговора са Кремљом. Први је тај што су европске елите очигледно коначно схватиле да ће се одлуке доносити мимо њих, у оквиру трилатералних преговора Русије, Украјине и Сједињених Америчких Држава у Абу Дабију, а да Европа неће бити на извору информација. Други разлог има знатно негативнију конотацију – покушај да се мировни процес на неки начин саботира, каже Вујиновић за Спутњик.
Он додаје да је веома значајно то што је Руска Федерација прихватила разговор са овим лидерима и истиче да није паметно ослањати се само на једног посредника. Треба узети у обзир све посреднике, посебно имајући у виду да ће и Сједињене Америчке Државе, Европа, тзв. Коалиција вољних и Европска унија, вероватно имати значај за спровођење мировног процеса, тврди Вујиновић.
Уколико се не постигне договор или ако Европа на неки начин не прихвати оно што договоре Украјина и Русија, од тог споразума, средњорочно и дугорочно, неће бити ништа. Могуће је да ће се краткорочно постићи мир, али питање је колико ће он потрајати. Стуб је личност која се намеће као могући посредник и већ је покренуо своју иницијативу. То је, с једне стране, додатна препорука пред осталим европским лидерима да га изаберу за посредника, а с друге доказ да је Кремљ спреман да разговара са њим, упркос оштрим речима које су претходно размењивали.
Норвешка и Финска се граниче са Руском Федерацијом, а Финска економски изузетно пати због санкција уведених Русији, подсећа наш саговорник. С друге стране, Северни морски пут, односно трговачка рута, полако се намеће као реалност, а Норвешка, као један од актера на Арктику, не жели да у том процесу застане. Уз све то, председник САД Трамп је прилично незадовољан Норвешком због чињенице да му није додељена Нобелова награда за мир, а ово би могао да буде један од начина на који му Осло ставља до знања да је и оно актер са којим се може преговарати.
Могућа опструкција
Вујиновић каже да је један од могућих разлога укључивања у преговоре и њихова опструкција. Међутим, он истиче како се притом не би ометао ток самих састанака, већ би Европа кроз своју „жељу за постизањем мира“ давала Зеленском нове аргументе за одлагање разговора, продужавање, уситњавање и томе слично.
Уколико се овај став прихвати, а по мом мишљењу је прихватање разговора добар знак да је Руска Федерација спремна да укључи и друге актере у преговоре, самим тим се читав процес компликује. Већ видимо колико је он сложен, а овим би се само додатно одужио. Не чини ми се да су све европске државе одустале од свог стратешког циља да што више ослабе Русију, тако да је ово сада већ велика игра, игра нерава.
Наш саговорник каже да Руска Федерација пажљиво прати превирања у Европи и да можда очекује да би, уколико у овом тренутку укључи европске представнике у преговоре, за шест месеци на њиховом месту могле да буду неке друге личности, које би биле много већи савезници или би биле пријатељски настројеније према Руској Федерацији. У сваком случају, са дипломатског становишта је најоправданије узети све у обзир. Вујиновић подсећа да је Европска унија та која је годинама заузима оштар став, чиме је себе више пута довела у веома непријатне ситуације.
Уколико је заиста реч о опструкцији, мислим да би се она огледала у додатном усложњавању и компликовању мировног процеса, као и у пружању јасне подршке Зеленском да његови захтеви морају бити испуњени, иако их Руска Федерација до сада одбацује и са великом сигурношћу поручује да не жели да их прихвати, закључује Вујиновић.
Погледајте и:
