Африка је природни савезник Русије: Каква је порука послата Западу са важног самита у Москви
© Фотохост-агентство саммита и форума Россия-Африка
/ Пратите нас
Председник Руске Федерације Владимир Путин указао је свом говору на Самиту Русија- Африка колики је значај афричких земаља, али и на различит приступ и погледе Русије и западног света према државама овог континента који је природни савезник Русије још од доба Совјета, оцењује новинар Борислав Коркоделовић.
Русија је домаћин трећег по реду Самита Русија -Африка, а обраћајући се његовим учесницима руски председник Владимир Путин истакао је, између осталог, и да заувек пролази епоха када је судбину читавих континената одређивао уски блок држава.
Путин објаснио Западу значај Африке
Спољнополитички експерт Борислав Коркоделовић истиче да је председник Путин у свом веома садржајном говору на Самиту обрадио више тема.
„Говорио је пре свега о променама у међународној заједници и о мултиполарном свету који постаје стварност и у којем афричке земље добијају своје право и равноправно место, јер мултиполарни свет омогућава да се чује глас већине. Афричко-руски самит већ је постао традиција, што показује да Москва увиђа изузетан значај афричког континента. Уосталом, то је веза која постоји још од времена Совјетског Савеза, који је много помагао афричким земљама у процесу деколонизације. Председник Путин наставља не само процес деколонизације већ и подршку развоју младих, независних афричких држава и обогаћује је новим садржајима, пре свега у сфери економије и технологије. Русија је један од кључних партнера Африке. А Африка је други по величини континент на свету, са површином од преко 30 милиона квадратних километара, тако да је важна за остатак света. У руској политиколошкој терминологији Африка је део такозваног Глобалног југа или, како га други називају, глобалне већине, која чини око 85 одсто светског становништва,“ напомиње Коркоделовић.
Важно је да се чује и глас држава Африке
Такав мултиполарни свет, додаје наш саговорник, омогућава земљама које су до краја Другог светског рата, па чак и током шездесетих и седамдесетих година, биле колоније западних земаља да се чује и њихов глас и да равноправно иступају са својим захтевима у светској привреди и светској политици.
„Нормално је, како је данас указао и председник Путин, да се таквом мултиполарном светском поретку опиру земље које су навикле да размишљају у оквирима колонијалне прошлости и да се невероватно богате на рачун других. Само ћу подсетити да су, када су Уједињене нације основане 1945. године, практично Етиопија и Либерија биле једине потпуно слободне земље на афричком континенту. Египат је имао независан статус, али је у великој мери био под сенком Велике Британије, док је Јужноафричка Република тада била под влашћу белачке мањине. Председник Путин је мултиполарност повезао са настајањем и све значајнијом улогом БРИКС-а, удружења земаља које данас броји десет чланица. Реч је углавном о великим светским привредама. Да напоменем да је БРИКС је настао као група четири земље почетком двехиљадитих година: Бразила, Русије, Индије и Кине, да би им се касније придружила и Јужноафричка Република. Јужноафричка Република је једна од три афричке државе које су чланице БРИКС-а. Ту су још Египат и Етиопија. Нигерија, најмногољуднија афричка држава, такозвани афрички џин, која има око 240 милиона становника, има статус партнерске земље БРИКС-а,“ напомиње он.
Улога БРИКС-а
Коркоделовић додаје да је Путин је нарочито истакао да је БРИКС, у суштини, једно од највећих светских удружења, које обухвата трећину копнене површине Земље.
„Посебно је истакао економску улогу БРИКС-а, јер су, према његовим речима, чланице БРИКС-а у протеклих пет година производиле више од 40 одсто укупног светског бруто домаћег производа (БДП-а),“ издваја Коркоделовић извод из говора Путина.
Насупрот томе, Група седам најзначајнијих западних земаља, упоређује он, допринела је укупном глобалном БДП-у са мање од 30 одсто.
„Оно што је мени посебно привукло пажњу јесте знање председника Путина о Африци, њеној прошлости и њеној будућности. Он је пре свега говорио о колонијалном положају у којем су се налазиле афричке земље. У време оснивања Уједињених нација, око 750 милиона људи на афричком континенту живело је у условима колонијалне потчињености. Данас на афричком континенту постоје 54, а према неким проценама 55 држава, које имају све значајнију улогу у међународној политици и међународној привреди. Путин је скренуо пажњу на то да Запад активно покушава да зароби Африку у дужничко ропство. То је сигурно оставило дубок утисак на афричке државнике окупљене на овом скупу. Он је овом приликом цитирао једну од легенди афричке независности, Томаса Санкару, председника Буркине Фасо, који је говорио да Запад покушава да зароби Африку у дужничко ропство. Санкара је тим поводом одржао изузетно упечатљив говор у Уједињеним нацијама у Њујорку 1987. године. Веома оштро је критиковао западне земље, а три месеца касније био је убијен. Сматра се да су у то биле умешане и Француска и Сједињене Америчке Државе. Међутим, легенда о Санкари и даље постоји у Африци и мислим да је било веома мудро од председника Путина, што је изабрао да цитира управо тај Санкарин говор,“ сматра наш саговорник.
Скренута пажња Западу
Коркоделовић указује да је Путин на Самиту говорио и о томе како послује руски бизнис у Африци.
„Према његовим речима, руски бизнис се не бави пљачком и експлоатацијом природних ресурса, већ настоји да се прерада сировина обавља на лицу места, чиме доприноси индустријализацији тих земаља. Можда би требало поменути и то да је председник Путин говорио о помоћи коју Русија пружа афричким земљама како би оствариле свој технолошки суверенитет. То је нарочито видљиво у области енергетских пројеката. Русија тренутно има око 30 перспективних енергетских пројеката у 16 афричких земаља. То није само класична производња електричне енергије већ и сарадња у области нуклеарне енергетике, у којој је Русија, захваљујући својој веома развијеној индустрији, спремна да додатно сарађује,“ наводи Коркоделовић.
Из Путиновог говора он је издвојио и напомену да је Африка континент будућности.
„Она се не само буди већ има и велику перспективу, јер поседује такозвану демографску дивиденду. Африка ће до 2030. године постати центар глобалног раста становништва. Председник Путин је скренуо пажњу и на то да ће до 2050. године становништво Африке премашити две и по милијарде људи. Тада ће оно чинити четвртину укупног светског становништва. Оно што је нарочито важно јесте да је реч о веома младом становништву. То су углавном људи радног узраста, од 18 до 65 година. У Африци, која сада има око милијарду и 500 милиона становника, само три одсто становништва чине људи старији од 65 година. Сад, можете да замислите колики је то радни потенцијал и колико ће државе света у будућности, нарочито развијене земље, међу којима је и Русија, обраћати пажњу на привредни потенцијал афричких држава. Коначно, то се надовезује на питање неоколонијалног статуса који западне земље и даље настоје да очувају,“ тумачи наш саговорник.
Путин Африку види као континент будућности
По виђењу Путина, неоколонијални статус који западне земље настоје да сачувају повезан је и са питањем реформе Међународног монетарног фонда и Светске банке.
„Када су Међународни монетарни фонд и Светска банка основани 1944. године у Бретон Вудсу, у Сједињеним Америчким Државама, у свету је постојало свега шездесетак независних држава. Практично цео афрички континент, као и добар део Азије, нису били независни. Наравно, те будуће независне државе тада нису могле да представљају своје интересе. Председник Путин сада је посебно нагласио потребу за реформом тих двеју глобалних међународних финансијских институција и сматра да је дошло време за промене у раду Међународног монетарног фонда и Светске банке. Подсећам да и у једној и у другој институцији већинске гласове и даље имају, пре свега, Сједињене Америчке Државе и земље Западне Европе. По традицији, на челу Међународног монетарног фонда налази се особа из Европе, док на чело Светске банке долази особа из Сједињених Америчких Држава. Председник Путин сматра да се то мора реформисати и да деловање тих институција пре свега треба усмерити ка потребама, развоју и захтевима земаља у развоју. Према његовом мишљењу, то је хитан задатак. Мислим да Африка, са својим привредним и људским потенцијалом, апсолутно заслужује да буде укључена у процес одлучивања у таквим институцијама,“ закључио је наш саговорник.
Иначе, главне теме Самита су економија, трговина, инвестиције, енергетика и јачање сарадње у оквиру мултиполарног светског поретка. Предвиђено је и потписивање око 33 споразума о сарадњи.
Самит Русија-Африка окупио је делегације из 48 афричких земаља, од којих 22 земље представљају директно шефови држава или влада (међу којима су председник Јужне Африке Сирил Рамафоса, председник Еритреје Исајас Афеверки, председник Малија Асими Гоита и други).
