Маштовите комбинаторике тек следе: Израел чекају неочекивани политички савези
19:00 28.10.2026 (Освежено: 19:19 28.10.2026)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
За већину у Кнесету, који има 120 посланика, потребно је најмање 61 место. Међутим, аритметички збир мандата не значи да ће странке успети да постигну политички договор.
„Упркос чињеници да су неки од фактора унутар блока за промене експлицитно тврдили да не постоји могућност уласка у било какву коалициону сарадњу са те две странке, говоримо о Заједничкој листи и партији РАМ предвођеној Мансуром Абасом, постоји једна велика разлика између дана пре избора и дана после избора“, истиче Александар Николић, почасни конзул Србије у Израелу.
Према његовим речима, током предизборне кампање политички актери настоје да не угрозе своје бирачке позиције, због чега унапред искључују поједине коалиционе могућности. После избора, када постане јасније какав је стварни однос снага, отвара се простор за преговоре и другачије политичке одлуке.
„Када буду познати коначни и званични резултати избора, почеће све могуће комбинаторике, које ће, по свему судећи, укључивати и ово“, оцењује Николић.
Сарадња између јеврејских и арапских странака, конкретно са странком РАМ, коју предводи Мансур Абас, већ је постојала у време владе Нефталија Бенета, подсећа наш саговорник. То је искуство било, како Николић каже, релативно позитивно.
„Мансур Абас се у више наврата врло јасно и отворено изјаснио да прихвата државу Израел као државу јеврејског народа. Његова странка је прилично верски традиционалне провенијенције. Међутим, то ни на који начин није угрожавало функционисање тадашње владе. Зато треба бити стрпљив и сачекати коначне резултате, а онда ће заиста све бити могуће, па ће и врло маштовите комбинаторике долазити у обзир“, каже Николић.
Мале странке имаће одлучујући глас
Ипак, евентуална сарадња са арапским странкама не би аутоматски значила и стабилну владу. Поред обезбеђивања већине, политички актери морали би да усагласе ставове о безбедносној политици, рату у Гази и другим кључним питањима израелске државе, додаје он.
Упркос окупљању идеолошки блиских партнера међу верским и националистичким странкама, Нетанијахуов блок, према прелиминарним резултатима, неће имати довољно мандата за састав владе.
Али, ништа није коначно – гласови војника и резервиста, такозвани „дупли коверти“ (гласачки листићи се пакују у дупле коверте, па отуда и име) још нису обрађени, тако да се не искључује могућност да Ликуд и његови коалициони партнери добију још неко посланичко место.
На постизборне преговоре утицаће и резултат мањих странака које нису успеле да пређу изборни праг. Њихов неуспех може да утиче на расподелу мандата и могућност једног или другог блока да дође до потребне већине.
Николић посебно указује на странке које располажу релативно малим бројем посланичких места, али би у тесном парламентарном односу снага могле да стекну знатно већи политички значај.
„Постоји значајан број парламентарних странака које се налазе врло ниско, са шест или седам мандата. Међу њима је, рецимо, странка верског ционизма, коју предводи Безалел Смотрич, министар финансија. Другим речима, намеће се логична потреба за неком врстом јединства међу странкама које представљају најшири обухват израелског друштва, мислећи на секуларно и национално-религиозно бирачко тело“, објашњава он.
Потреба за обезбеђивањем већине могла би да наведе поједине политичке актере да преиспитају раније изречене ставове о сарадњи са странкама из супротног табора. Ипак, такви договори не би нужно значили и дугорочну стабилност владе, посебно ако би се заснивали на компромисима међу странкама са изразито различитим погледима на кључна питања.
Коначни резултати избора зато ће бити тек почетак процеса који би могао да донесе сложене коалиционе преговоре, политичке уступке или одлуку о расписивању нових избора, закључује Николић.
Погледајте и:
