Упаљен црвени аларм: Колика је опасност од радикалних исламиста у региону
© Sputnik / Sarah Nureddin
Пратите нас
Напад на израелску амбасаду у Београду упозорава на опасност од радикализованих појединаца и отвара питање да ли безбедносне службе имају под контролом исламистичке милитантне структуре. Овај напад показује да опасност од тероризма и радикализованих појединаца не сме да се потцењује, оцењује Драгомир Андан, бивши директор полиције Републике Српске.
Малолетник за ког се сумња да је из Шапца напао је са два ножа припадника Жандармерије испред Амбасаде Израела у Београду, узвикујући „Алаху акбар“, а нападач је том приликом убијен.
Андан упозорава на безбедносне ризике у Федерацији БиХ, питање такозваних спавача и могућност нових напада на израелска дипломатска представништва.
Отворено питање „спавача“
После напада у Београду, посебну пажњу требало би посветити томе да ли безбедносне и обавештајне службе у региону располажу поузданим подацима о појединцима повезаним са милитантним групама. Наш саговорник сматра да је посебно важно утврдити колико је таквих људи под надзором и да ли се њихове активности прате.
„Мислим да ту треба тражити копчу између овог терористичког акта према израелској амбасади у Београду, јер те милитантне групе безбедносне структуре у БиХ, не у Републици Српској него у Федерацији БиХ, нису ставиле под своју контролу. И ми до данас не знамо колико у ФБиХ има таквих лица, како их ми стручно зовемо, спавача“, наводи Андан.
Као део ширег безбедносног контекста, он подсећа на Мевлида Јашаревића, осуђеног због напада на Амбасаду САД у Сарајеву 2011. Андан наводи да је Јашаревић, након одслужене затворске казне, требало да буде изручен Сједињеним Америчким Државама.
Према његовом мишљењу, кључно је питање да ли надлежне институције имају довољно информација о особама које би могле да представљају безбедносну претњу.
„Оно што је најважније, да ли безбедносне структуре, обавештајна служба БиХ, имају под контролом таква лица, да ли имају спискове, да ли знају где се сви налазе“, истиче саговорник Спутњика.
Андан у том контексту помиње подручје око Брчког, Тарчин код Сарајева и делове Босанске крајине, укључујући околину Кладуше и Цазина, за које тврди да представљају безбедносни изазов који није решен. Његова процена усмерена је на деловање институција у Федерацији БиХ и њихову способност да открију потенцијално опасне појединце.
Питање некадашњих муџахединских формација и ширења радикалних исламистичких идеологија у БиХ део је шире регионалне безбедносне расправе. За процену данашње претње, међутим, неопходни су конкретни подаци о активним мрежама, њиховим члановима и евентуалним везама са починиоцима терористичких напада.
Зашто је мета била израелска амбасада
Андан сматра да избор израелске амбасаде није могуће посматрати одвојено од сукоба на Блиском истоку, посебно рата у Гази и односа према израелској политици. Према његовој процени, напад је имао за циљ да покаже да израелски интереси могу бити мета и изван региона у којем се води сукоб.
„Ово је одговор, ја мислим, и на Јашаревићево изручење Сједињеним Америчким Државама, а та израелска амбасада, која је наравно под посебним мерама заштите у свакој држави, продукт је таквог размишљања. Друга ствар, тај део треба да се веже за Газу и однос Израела према Гази“, каже Андан.
Говорећи о мотивима особа које прихватају идеологију терористичких покрета, он истиче да радикализација може да их наведе да насиље сматрају средством за остваривање својих циљева.
„Прво, треба разумети индоктринацију тих лица која се вежу за терористичке покрете са Блиског истока. Њихов основни непријатељ су, пре свега, држава Израел и грађани Израела. И они на овај начин шаљу поруку да не одустају од својих циљева и да ће се борити за своје циљеве на најгори терористички начин, како би нанели што више штете Израелу и дали до знања да рат са терористима са Блиског истока, када је у питању Израел, није још стао“, наводи Андан.
Он упозорава да би слични напади могли бити покушај да се израелским властима покаже да њихови држављани и дипломатска представништва нису безбедни ни ван Блиског истока.
„Они ће, не само у Београду, где је то учињено, него и на још неколико локација у свету, покушати да дају до знања израелским властима да нису безбедне у мери у којој би требало да буду“, оцењује Андан.
Због тога, сматра он, државе у којима се налазе израелске амбасаде и конзулати морају да преиспитају ниво заштите тих објеката и процене могућност нових напада.
„Ствар је сваке државе да после овог терористичког чина дигне ниво безбедности, кад су у питању Израел, израелски грађани и израелска дипломатско-конзуларна представништва. Тако да бих у овој ситуацији био јако опрезан када су у питању та представништва широм света“, каже Андан.
Радикализација као безбедносни изазов
Андан упозорава да проблем не мора бити ограничен на појединце који су већ познати полицији или обавештајним службама. Као додатни разлог за опрез наводи кретање људи кроз европске земље и могућност да међу њима има особа чији степен радикализације није познат надлежним институцијама.
„Мислим да не само у БиХ него и у земљама попут Француске, Шпаније и Немачке, нико још увек није истражио све те људе нити ико зна колико има оних који су сутра спремни да учине такав терористички акт“, наводи саговорник.
Колико дуго ће трајати појачане мере безбедности
О трајању највишег степена безбедносне приправности у Србији одлучиваће надлежне службе на основу процене ризика и резултата истраге, сматра Андан. Он очекује да провере обухвате начин на који је нападач радикализован, његове мотиве и евентуалне везе са другим особама.
„Вероватно су службе безбедности у Србији после овога направиле процену шта је нужно. Свака озбиљна држава, односно полицијске структуре, праве процену угрожености и опредељују се за ниво појачаних мера“, каже Андан.
Према његовим речима, оперативни рад требало би да обухвати и нападачево породично и друштвено окружење.
„У неком наредном периоду извршиће се детаљне провере свих елемената. Вероватно ће оператива завршити свој део посла и извршити провере на који начин је ово лице индоктринирано, који су га мотиви покретали, каква му је породица, да ли у породици или окружењу има још таквих лица. На основу тога ће донети свеобухватну процену и одлучити до којег датума ће држати појачане мере“, наводи наш саговорник.
Андан сматра да завршетак највишег степена приправности не би требало аутоматски да значи повратак на уобичајени режим заштите израелских дипломатских представништава.
„Када овај црвени степен који је сада проглашен буде завршен, ипак ће се морати направити процена да се у неком наредном периоду, ако не на црвеном степену, онда на једном нивоу ниже, та представништва и конзулати држе под појачаним мерама и контролом“, закључује Андан.
За безбедносне службе, порука овог случаја јесте да истрага мора да утврди мотиве нападача и све релевантне околности, док будући ниво заштите дипломатских представништава треба да буде одређен на основу конкретних безбедносних процена.
Погледајте и:
