Сарадња без политичког условљавања – кључна порука са самита Русије и Африке
© Sputnik / Russia-Africa Summit and Economic and Humanitarian forum host рhoto agency/Maksim Blinov
/ Пратите нас
Русија поручује Африци да жели равноправно партнерство без политичког условљавања, настављајући традицију совјетске подршке антиколонијалној борби. Јачањем сарадње са афричким државама, Москва доприноси стварању мултиполарног светског поретка и отвара простор за већу политичку и економску самосталност афричког континента.
Овако Бошко Јовановић, магистар међународних односа, коментарише самит Русија-Афирка и главне поруке које су послате са тог скупа. Према његовим речима, и сам самит и поруке које су се чуле треба посматрати у контексту историјских односа Москве и афричких држава, односно подршке коју је некадашњи Совјетски Савез пружао антиколонијалним покретима.
Историјски континуитет сарадње
Данашња руска политика представља наставак совјетске политике, чије је наслеђе и даље живо.
„Главна порука је то да Русија нема колонијалну прошлост, да може да јој се верује и да ће сарадња бити на равноправним основама, јер равноправна сарадња са Русијом није исто што и ’равноправна сарадња’ између Француске и Африке“, истиче Јовановић.
Западне земље су експлоатисале афричка богатства, њихов циљ био је наводно ширење англосаксонске и француске културе, сматрајући афричке народе недораслима – имали су амбицију да те народе „подигну на виши цивилизацијски ниво“.
Совјетски Савез, помагао је, пак, антиколонијалну борбу, док је образовање афричких студената у совјетским и руским институцијама допринело стварању дугорочних веза између Москве и афричких земаља.
Штавише, у Москви је постојао универзитет који је носио име Патриса Лумумбе, лидера покрета за ослобођење Конга, наводи наш саговорник разлику између западног и руског приступа афричком континенту. На том универзитету одшколоване су генерације Афричког националног конгреса, партије која је данас на власти у Јужној Африци.
Управо је историјско искуство допринело томе да поједине афричке државе и дан данас одржавају блиске односе са Русијом, упркос притисцима Запада.
Позив на повећање трговинске размене
Руски председник Владимир Путин позвао је на повећање трговинске размене између афричких земаља и Русије, са 27 милијарди долара на 50 милијарди долара. Главна препрека повећању економске размене може да буде једино да афричка инфраструктура не одговара жељеном циљу, наводи Јовановић.
„Африци све фали, од великих лука до брзих пруга и свега осталог. Потребна јој је транспортна инфраструктура да би се трговина одвијала без проблема. Али, ево пре неколико дана, Етиопија је примила дванаест Сухоја. Русија је изузетно заинтересована за свеопшту сарадњу са Африком, а не као што се код нас површно мисли, да је заинтересована само за Либију или медитеранску обалу. Русија сада има интерес, као и Совјетски Савез, од Египта до Јужне Африке и од Етиопије до Нигерије“, објашњава Јовановић.
Оно што је предност Русије, али и Кине када је у питању сарадња са афричким државама је то што ове две државе сарадњу не условљавају политичким захтевима, додаје наш саговорник. Уз то, сваку афричку државу третирају као себи равноправну. Француска, на пример, која нема сировинску базу на својој територији, Африку посматра као подручје са кога експлоатише сировине.
„Тако да, ко год мисли да Французи могу да имају нуклеарну енергију, варају се, јер ће по том питању морати да покрену сарадњу са Русијом, јер више немају приступ нуклеарној руди у Африци. Такође, колико год да је Африка битна Америци, садашња америчка администрација је оптерећена само Израелом и Блиским истоком“, истиче Јовановић.
Самит означава нову фазу развоја руско-афричких односа, али Русија треба да настави са спровођењем стратегије и проверених метода сарадње – од школовања афричке омладине, преко извоза оружја, као и извоза пољопривредних производа, закључује Јовановић.
Погледајте и:
