https://sputnikportal.rs/20261029/skrivena-dva-veka-u-knjizi-pronadjena-ljubavna-pisma-iz-ekspedicije-koja-je-postala-pomorska-misterija-1205073996.html
Скривена два века у књизи: Пронађена љубавна писма из експедиције која је постала поморска мистерија
Скривена два века у књизи: Пронађена љубавна писма из експедиције која је постала поморска мистерија
Sputnik Србија
Ретка писма француског научника Жана Андреа Монжеа, који је нестао 1788. године током поморске експедиције Жана Франсоа де Галопа, грофа де Лаперуза, пронађена... 29.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-29T23:00+0100
2026-10-29T23:00+0100
2026-10-29T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/02/1170630816_0:62:1024:638_1920x0_80_0_0_efa6451304e4a0bb37cd6b7039b7db64.jpg
Писма, која се описују као прикривена љубавна преписка, упућена су Луизи Виктор Ле Клустије, ћерки племићке породице из Руана у Нормандији, која је у време њихове размене била удата. Документи ће, преносе медији, бити понуђени на аукцији 17. новембра у париској аукцијској кући "Дагуере", а њихова вредност процењена је на између 30.000 и 50.000 евра Стручњак за књиге и рукописе Лудовик Миран оценио је да је проналазак писама "право чудо", будући да се већина сачуваних докумената са експедиције односи на научна истраживања, док је лична преписка изузетно ретка. Експедицију је 1785. године покренуо француски краљ Луј XVI, са циљем да Француска парира географским открићима и научним истраживањима британског морепловца капетана Џејмса Кука. Два брода, "Ла Боусоле" и "Л'Астролабе", са укупно 225 чланова посаде, официра и научника, испловила су из Бреста на атлантској обали Француске 1. августа 1785. године. Током готово трогодишњег путовања слали су извештаје са станица у Аљасци, Калифорнији, Азији, Русији и Самои, где су погинули капетан другог брода и још 11 чланова посаде. Експедиција је имала и политички значај, јер су Француска и Велика Британија у то време биле у оштром надметању за колонијални утицај и нове трговачке путеве. Британска Прва флота, предвођена капетаном Артуром Филипом, стигла је до аустралијске обале само шест дана пре француске експедиције, у јануару 1788. године. Француски бродови последњи пут су се јавили у марту те године, након чега им се изгубио сваки траг. Верује се да су неколико месеци касније ударили у коралне гребене код острва Ваникоро, источно од Соломонских острва, током тропске олује. Олупине идентификоване 2005.Остаци бродова пронађени су 1826. и 1964. године, али су олупине званично идентификоване тек 2005. Нестанак експедиције остао је обавијен велом мистерије, а према историјским наводима, Луј XВИ је непосредно пре погубљења гиљотином, 21. јануара 1793. године, упитао да ли има вести о грофу де Лапрузу. Монже, истакнути научник, руководилац угледног научног часописа и црквени каноник, у писмима је изражавао незадовољство због удаје Ле Клустије и, како се чини, жаљење због свог ранијег понашања према њој. "Неколико пута пише: 'Вратићу се, бићу други човек, бољи човек'", навео је Миран, додајући да писма указују на близак однос између њих, али и на то да је Монже у једном тренутку повредио њена осећања.Према његовој оцени, емотивна веза могла је делимично да утиче на Монжеову одлуку да се придружи дугом и опасном путовању. Додао је да преписка пружа увид и у то како су млади научници и морнари подносили готово три године пловидбе око света, изложени непознатим условима и тешким искушењима. У једном од писама Монже описује смрт својих сапутника, док у последњем наводи да је експедиција кренула тужним током и да жели само да се врати кући, јер су несреће и губици превазишли скромне научне резултате. Ле Клустије је умрла 1821. године, не сазнавши шта се догодило Монжеу и остатку експедиције, а медији наводе да је ипак сачувала писма, која су, према траговима на документима, више пута читана. Аукционар Беноа Деруино изјавио је да је писма пронашао у наизглед обичној књизи графика из 19. века, док је припремао предмет за продају. Документи су били пажљиво сачувани и скривени, вероватно зато што је њихова власница желела да преписка остане приватна. Деруино је истакао да је експедиција била од изузетног значаја за Француску, што потврђује и прича да се Луј XVI распитивао о судбини грофа де Лапруза непосредно пред погубљење.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Скривена два века у књизи: Пронађена љубавна писма из експедиције која је постала поморска мистерија
Ретка писма француског научника Жана Андреа Монжеа, који је нестао 1788. године током поморске експедиције Жана Франсоа де Галопа, грофа де Лаперуза, пронађена су скривена у књизи графика из 19. века, а њихова продаја на аукцији у Паризу могла би да пружи нови увид у једну од највећих поморских мистерија Француске.
Писма, која се описују као прикривена љубавна преписка, упућена су Луизи Виктор Ле Клустије, ћерки племићке породице из Руана у Нормандији, која је у време њихове размене била удата.
Документи ће, преносе медији, бити понуђени на аукцији 17. новембра у париској аукцијској кући "Дагуере", а њихова вредност процењена је на између 30.000 и 50.000 евра
Стручњак за књиге и рукописе Лудовик Миран оценио је да је проналазак писама "право чудо", будући да се већина сачуваних докумената са експедиције односи на научна истраживања, док је лична преписка изузетно ретка.
"Она бацају потпуно ново светло на изузетан научни и историјски догађај у Француској", рекао је Миран.
Експедицију је 1785. године покренуо француски краљ Луј XVI, са циљем да Француска парира географским открићима и научним истраживањима британског морепловца капетана Џејмса Кука.
Два брода, "Ла Боусоле" и "Л'Астролабе", са укупно 225 чланова посаде, официра и научника, испловила су из Бреста на атлантској обали Француске 1. августа 1785. године.
Током готово трогодишњег путовања слали су извештаје са станица у Аљасци, Калифорнији, Азији, Русији и Самои, где су погинули капетан другог брода и још 11 чланова посаде.
Експедиција је имала и политички значај, јер су Француска и Велика Британија у то време биле у оштром надметању за колонијални утицај и нове трговачке путеве.
Британска Прва флота, предвођена капетаном Артуром Филипом, стигла је до аустралијске обале само шест дана пре француске експедиције, у јануару 1788. године.
Француски бродови последњи пут су се јавили у марту те године, након чега им се изгубио сваки траг. Верује се да су неколико месеци касније ударили у коралне гребене код острва Ваникоро, источно од Соломонских острва, током тропске олује.
Олупине идентификоване 2005.
Остаци бродова пронађени су 1826. и 1964. године, али су олупине званично идентификоване тек 2005.
Нестанак експедиције остао је обавијен велом мистерије, а према историјским наводима, Луј XВИ је непосредно пре погубљења гиљотином, 21. јануара 1793. године, упитао да ли има вести о грофу де Лапрузу.
Монже, истакнути научник, руководилац угледног научног часописа и црквени каноник, у писмима је изражавао незадовољство због удаје Ле Клустије и, како се чини, жаљење због свог ранијег понашања према њој.
"Неколико пута пише: 'Вратићу се, бићу други човек, бољи човек'", навео је Миран, додајући да писма указују на близак однос између њих, али и на то да је Монже у једном тренутку повредио њена осећања.
Према његовој оцени, емотивна веза могла је делимично да утиче на Монжеову одлуку да се придружи дугом и опасном путовању.
"Он јој говори да одлази делимично због жеље за славом и стицањем нових сазнања, али је већ имао научни углед и успешну каријеру. Пре поласка су сигурно читали дела Џејмса Кука и знали колико је путовање опасно", рекао је Миран.
Додао је да преписка пружа увид и у то како су млади научници и морнари подносили готово три године пловидбе око света, изложени непознатим условима и тешким искушењима.
У једном од писама Монже описује смрт својих сапутника, док у последњем наводи да је експедиција кренула тужним током и да жели само да се врати кући, јер су несреће и губици превазишли скромне научне резултате.
Ле Клустије је умрла 1821. године, не сазнавши шта се догодило Монжеу и остатку експедиције, а медији наводе да је ипак сачувала писма, која су, према траговима на документима, више пута читана.
Аукционар Беноа Деруино изјавио је да је писма пронашао у наизглед обичној књизи графика из 19. века, док је припремао предмет за продају.
Документи су били пажљиво сачувани и скривени, вероватно зато што је њихова власница желела да преписка остане приватна.
Деруино је истакао да је експедиција била од изузетног значаја за Француску, што потврђује и прича да се Луј XVI распитивао о судбини грофа де Лапруза непосредно пред погубљење.
