https://sputnikportal.rs/20261029/srce-ce-moci-da-se-kontrolise-svetloscu-ruska-tehnologija-otvara-novu-eru-medicine-1205026158.html
Срце ће моћи да се контролише светлошћу: Руска технологија отвара нову еру медицине
Срце ће моћи да се контролише светлошћу: Руска технологија отвара нову еру медицине
Sputnik Србија
Руски научници развили су нови тип ћелија које управљају срчаним ритмом и осетљиве су на светлост, а које би у будућности могле да постану „живи“ пејсмејкер... 29.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-29T22:02+0100
2026-10-29T22:02+0100
2026-10-29T22:02+0100
друштво
русија
русија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/03/1182253286_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_d5eab5529602f6d3030e011d0cbe05f0.jpg
Нобелову награду за физиологију или медицину 2026. године добила су тројица истраживача за откриће првих светлосно осетљивих јонских канала, који се могу уградити у ћелијску мембрану и омогућити ћелији да реагује на светлост. Захваљујући томе, научници су добили могућност да развијају нове протеине којима се управља помоћу светлости, за различите намене.Биоинжењери Московског физичко-техничког института (МФТИ) и стручњаци за аритмије Центра Мешалкина узгојили су ћелије којима се може управљати светлошћу, поставили их на посебне полимерне подлоге и имплантирали у срце.Идеја научника је да ћелије функционишу природно, али да лекари истовремено имају могућност да споља подешавају срчани ритам помоћу светлосних сигнала.У ту сврху истраживачи користе посебне светлосно осетљиве протеине који, под дејством светлости одређене таласне дужине, могу да прелазе из једног стања у друго и на тај начин активирају или „смирују“ ћелије.Планирано је да лекари контролишу аритмије стимулисањем ових ћелија помоћу специјалног уређаја који емитује плаву светлост таласне дужине од око 460 нанометара.Према речима Романова, пацијенту би у ту сврху могла да буде уграђена посебна светлосна капсула испод коже или би могао да носи специјални појас око грудног коша.Испитивање нове технологијеУ среду су кардиохирурзи у експерименталној операционој сали имплантирали нову групу светлосно осетљивих ћелија које управљају срчаним ритмом у срце минијатурне свиње.Ћелије су најпре постављене на специјалну полимерну подлогу, а затим су у срце убризгане и помоћу шприца, у облику посебних микрокапсула.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – друштво
Срце ће моћи да се контролише светлошћу: Руска технологија отвара нову еру медицине
Руски научници развили су нови тип ћелија које управљају срчаним ритмом и осетљиве су на светлост, а које би у будућности могле да постану „живи“ пејсмејкер. Новом биоинжењерском конструкцијом, састављеном од ћелија, управља се помоћу светлости, применом технологије која је 2026. године награђена Нобеловом наградом.
Нобелову награду за физиологију или медицину 2026. године добила су тројица истраживача за откриће првих светлосно осетљивих јонских канала, који се могу уградити у ћелијску мембрану и омогућити ћелији да реагује на светлост. Захваљујући томе, научници су добили могућност да развијају нове протеине којима се управља помоћу светлости, за различите намене.
„Добили смо нови тип ћелија који сада тестирамо и сматрамо да ће им светлосна осетљивост од самог почетка повећати ефикасност деловања. Наравно, нисмо ми додељивали Нобелову награду, али то ипак показује да смо, да тако кажем, радили у добром правцу“, изјавио је новинарима заменик директора центра Александар Романов..
Биоинжењери Московског физичко-техничког института (МФТИ) и стручњаци за аритмије Центра Мешалкина узгојили су ћелије којима се може управљати светлошћу, поставили их на посебне полимерне подлоге и имплантирали у срце.
Идеја научника је да ћелије функционишу природно, али да лекари истовремено имају могућност да споља подешавају срчани ритам помоћу светлосних сигнала.
У ту сврху истраживачи користе посебне светлосно осетљиве протеине који, под дејством светлости одређене таласне дужине, могу да прелазе из једног стања у друго и на тај начин активирају или „смирују“ ћелије.
Планирано је да лекари контролишу аритмије стимулисањем ових ћелија помоћу специјалног уређаја који емитује плаву светлост таласне дужине од око 460 нанометара.
Према речима Романова, пацијенту би у ту сврху могла да буде уграђена посебна светлосна капсула испод коже или би могао да носи специјални појас око грудног коша.
Испитивање нове технологије
У среду су кардиохирурзи у експерименталној операционој сали имплантирали нову групу светлосно осетљивих ћелија које управљају срчаним ритмом у срце минијатурне свиње.
Ћелије су најпре постављене на специјалну полимерну подлогу, а затим су у срце убризгане и помоћу шприца, у облику посебних микрокапсула.
„Ефекат би требало да се испољи у року од пет до седам дана“, нагласио је Романов.
