https://sputnikportal.rs/20261029/srpski-pcelari-izvezli-gotovo-tri-tone-meda-u-kinu-1205074089.html
Српски пчелари извезли готово три тоне меда у Кину
Српски пчелари извезли готово три тоне меда у Кину
Sputnik Србија
Српски пчелари извезли су готово три тоне меда у Кину, а очекује се да ће наредне године испоруке бити веће, изјавио је председник Савеза пчеларских... 29.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-29T20:57+0100
2026-10-29T20:57+0100
2026-10-29T20:57+0100
економија
србија
србија – економија
економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/04/1176902587_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_2b6b7b4e8d8a625f34c166858f231e65.jpg
Он је за РТС рекао да је извоз меда у Кину омогућен након усаглашавања ветеринарских сертификата две земље и регистрације погона "Наш мед“ у Кини.Оцењујући пчеларску 2026. годину, навео је да је она била знатно боља од претходних, иако приноси нису били уједначени у свим деловима Србије. Према његовим речима, највише је било багремовог меда, али су приноси на југу земље били за око 40 одсто мањи него у осталим крајевима.Сунцокретова паша била је просечна, уљана репица је подбацила, док су приноси ливадског меда били слаби због високих температура."Морам да приметим да смо имали рекордну годину на липовој паши. Заиста, година која се не памти. Нажалост, липе у Србији нема много, а мали број пчела сели на ту пашу“, рекао је он.Додао је да су пчелари који су искористили липову пашу остварили историјски високе приносе. Живадиновић је упозорио да климатске промене, упркос повољнијој сезони, остају дугорочан проблем, јер скраћивање паша, суше и недостатак полена отежавају припрему пчелињих друштава за зиму, док продужена јесен погодује развоју паразита варое.Навео је и да су ниске откупне цене и раст трошкова довели до смањења броја кошница, али и до напуштања пчеларства. Како је истакао, очување пчеларства није важно само због производње меда већ и због опрашивања пољопривредних култура, од кога зависи значајан део домаће производње хране.Према његовој процени, захваљујући опрашивању које обављају пчеле, вредност пољопривредне производње у Србији годишње је већа за више од 600 милиона евра.Због тога је, закључио је Живадиновић, неопходно обезбедити боље услове за пчеларе, водити ефикаснију борбу против фалсификованог меда и за нова извозна тржишта која би омогућила исплативију производњу.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – економија, економија, привреда и пољопривреда
србија, србија – економија, економија, привреда и пољопривреда
Српски пчелари извезли готово три тоне меда у Кину
Српски пчелари извезли су готово три тоне меда у Кину, а очекује се да ће наредне године испоруке бити веће, изјавио је председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић и додао да би ширење кинеског тржишта могло да донесе раст откупних цена за 30 до 50 одсто.
Он је за РТС рекао да је извоз меда у Кину омогућен након усаглашавања ветеринарских сертификата две земље и регистрације погона "Наш мед“ у Кини.
"Надамо се да ће, како време пролази, захтеване количине бити све веће. Цена која се плаћа је добра, то је оно што је најважније за наше пчеларе“, истакао је Живадиновић.
Оцењујући пчеларску 2026. годину, навео је да је она била знатно боља од претходних, иако приноси нису били уједначени у свим деловима Србије. Према његовим речима, највише је било багремовог меда, али су приноси на југу земље били за око 40 одсто мањи него у осталим крајевима.
Сунцокретова паша била је просечна, уљана репица је подбацила, док су приноси ливадског меда били слаби због високих температура.
"Морам да приметим да смо имали рекордну годину на липовој паши. Заиста, година која се не памти. Нажалост, липе у Србији нема много, а мали број пчела сели на ту пашу“,
рекао је он.
Додао је да су пчелари који су искористили липову пашу остварили историјски високе приносе. Живадиновић је упозорио да климатске промене, упркос повољнијој сезони, остају дугорочан проблем, јер скраћивање паша, суше и недостатак полена отежавају припрему пчелињих друштава за зиму, док продужена јесен погодује развоју паразита варое.
Навео је и да су ниске откупне цене и раст трошкова довели до смањења броја кошница, али и до напуштања пчеларства. Како је истакао, очување пчеларства није важно само због производње меда већ и због опрашивања пољопривредних култура, од кога зависи значајан део домаће производње хране.
Према његовој процени, захваљујући опрашивању које обављају пчеле, вредност пољопривредне производње у Србији годишње је већа за више од 600 милиона евра.
Због тога је, закључио је Живадиновић, неопходно обезбедити боље услове за пчеларе, водити ефикаснију борбу против фалсификованог меда и за нова извозна тржишта која би омогућила исплативију производњу.
