Захтеви комшија и ЕУ за нову власт у Србији по принципу - тражи одмах уступке
20:38 29.10.2026 (Освежено: 20:51 29.10.2026)
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Захтеви региона и Европске уније према Србији
Пратите нас
Услови који су испостављени будућој власти у Србији од држава региона и Брисела за мање од 24 сата од победе је знак да треба да буду опрезни јер спољни фактор покушава да од њих добије уступке у раној фази власти, када још немају дефинисан став по одређеним питањима, а после нема назад, оцена је дипломате Зоран Миливојевића.
Победничка већина на ванредним парламентарним изборима у Србији предвођена Студентском листом још није ни крочила ногом у просторије српских институција а већ је из Словеније, Хрватске и Европске уније добила наруџбу шта коме од њих треба да да.
Опасне уцене на самом страту
Тако је словеначки премијер Јанез Јанша званично најавио да ће условити даљи напредак Србије на путу ка Европској унији уколико Београд не преда целокупну архивску грађу бивших југословенских служби безбедности која се односи на Словенију, а захтев је уследио пар сати након победе Студенске листе. Двадесет четири сата касније огласио се и Загреб са јасно упућеним захтевом да Србија прихвати одговорност за ратове деведесетих година, отвори безбедносне архиве и интензивира процесуирање ратних злочина.
После честитки које је победницима упутила Марта Кос уследила је и њена изјава да за Србију нема европског пута ако не усклади спољну политику са Бриселом, односно, уведе санкције Русији.
Све скупа делује као удружени притисак на нову политичку већину, пре него што је она иступила са неким својим програмским плановима према наведеним захтевима.
Озбиљни изазови за нову власт
Дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић сматра да нову власт, на основу порука које се могу чути из ЕУ и из неких суседних земаља, очекују озбиљни изазови, нарочито на спољнополитичком плану.
„Оно што је јасно кад је реч о ЕУ јесте да они неће одустати од оних политичких захтева и услова који су везани за наставак преговарачког процеса о приступању. То се у првом реду односи на санкције Русији и очигледно је да то тврдо језгро у ЕУ не мења став. То ми видимо и по неким другим линијама. Видимо реакцију, рецимо, Данске и Естоније, и одијум према премијерима Норвешке и председнику Финске, који су разговарали са руским председником Путином телефоном. Јасно је да је то тврдо језгро и даље оријентисано на политичку искључивост, да је тако назовем, и да инсистирање на ратној опцији у Европи представља окосницу њихове спољне и унутрашње, чак бих рекао, политике. У том смислу су и изазови за нове власти у Србији,“ објашњава Миливојевић.
Битно је не реаговати исхитрено
Друго, додаје наш саговорник, види се сада да ни неке суседне земље неће одустати од својих захтева везаних за отворена питања која имају у односима са Србијом.
„Тако да се понавља историја својевремено хрватско-словеначких односа око Пиранског залива, па онда условљавања Северне Македоније од стране Бугарске и, најзад, Црне Горе од стране Хрватске, и то на један директан, изричит начин. И нама се већ испостављају захтеви и Словеније и Хрватске, вероватно и неких других. Не знамо шта нас још чека и то је озбиљан изазов за нове власти. Зашто? Зато што се тражи да они учине одређене уступке, и то у раној фази. Дакле, сад већ, кад се власт још није ни формирала,“ напомиње Миливојевић.
Како каже, то је она врста захтева која иде везано за брзину понашања и за брзину прихватања из једног разлога.
„Зато што се на почетку могу испословати концесије на најдиректнији начин, које после производе негативне последице. Али после је касно. Ако се учине концесије у почетној фази, онда оне производе последице у наредном периоду и не могу се кориговати. Све што се сада учини на том плану, свака концесија која се учини било коме, из било којих разлога и мотива, јесте неповратан процес. И он се касније не може поново вратити на старо, нити контролисати на неки други начин. Из тог разлога су ова условљавања јако опасна, а нарочито је опасно уколико се то прихвати или уколико се власти буду понашале у складу са тим условљавањима у раној фази,“ сматра Миливојевић.
Не занемарити наше интересе
По његовом мишљењу, мора се имати, у првом реду, као искључиви критеријум за било коју врсту политике и могуће корекције политике, државни и национални интерес.
„И то је, рекао бих, звезда водиља за сваку врсту наступа и за сваку врсту одговарања на притиске и на тражења и условљавања која се сад већ показују као нешто што ће бити очигледно релевантно у наредном периоду,“ закључује наш саговорник.
Подсећања ради, европска комесарка за проширење Марте Кос честитајући победницима на ванредним парламентарним изборима изјавили да су Србији врата Уније отворена, да би касније поновила захтев за усклађивање спољне политике.
Словенија је напрасно у први план избацила питање достављање докумената и архива следећих институција из периода СФРЈ: УДБА / СДВ, ЈНА и њене контраобавештајне службе (КОС), као и документа некадашње цивилне и војне службе безбедности бивше федерације.
Додуше ово питање јесте било предмет сукцесија у питању расподеле државне архиве бивше СФРЈ, а формално је регулисано Споразумом о питањима сукцесије из 2001.
Зашто су се сада Словенци огласили?
Према том споразуму, документи који су непосредно повезани са територијом одређене републике требало би да припадну тој држави, док остале наследнице имају право на слободан приступ и копирање.
Међутим проблем је у томе што је Србија правна наследница и СФРЈ и СР Југославије, и највећи део централних архива бивше државе остао је у Београду. Ипак, никада није јавно утврђен прецизан списак докумената, нити је званично потврђено да Србија физички поседује баш сваки документ који Словенија тренутно потражује у оригиналу.
Хрватска је као честитку новој власти испоставила захтев да Србија прихвати историјску одговорности из деведесетих година и за оно што се догодило тада, истичући да за Хрватску постоји „само једна историјска истина“.
Званични став будуће владе Србије о овим захтевима тек треба да буде дефинисан након њеног конституисања.
