https://sputnikportal.rs/20261031/1205136827.html
Будућност књиге: Највећа драгоценост или роба у супермаркету?
Будућност књиге: Највећа драгоценост или роба у супермаркету?
Sputnik Србија
Наш гост је књижевник, критичар и професор Михајло Пантић, аутор књиге „Књижевност у супермаркету“, у којој размишља о промени друштвене улоге књижевности... 31.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-31T10:00+0100
2026-10-31T10:00+0100
2026-10-31T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205136669_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_b68c2ff58b30d105373e6b633d877af4.jpg
Будућност књиге: Највећа драгоценост или роба у супермаркету?
Sputnik Србија
Наш гост је књижевник, критичар и професор Михајло Пантић, аутор књиге „Књижевност у супермаркету“, у којој размишља о промени друштвене улоге књижевности, губитку критеријума и времену у којем има све више књига, а све мање простора за истинско читање.
Шта значи бранити домовину лепотом, чашћу и знањем и зашто смо као друштво заборавили на солидарност и праве вредности? Песник Љубивоје Ршумовић говори о свету који остављамо деци, одговорности родитеља и образовног система, али и о томе зашто технологија треба да служи човеку, а не човек њој.
Шта нам приказ нагог тела говори о лепоти, друштву и времену у којем настаје уметничко дело? Поводом изложбе „Дијалог о акту, тела која нешто значе“, која се до фебруара може погледати у Народном музеју Србије, ауторке Јасмина Цукић и Марија С. Ђорђевић откривају како су уметници мењали поглед на тело и жену, али и како феминистичке теорије отварају нова читања дела Надежде и Зоре Петровић и других значајних сликара.
На који начин је настајала стрип-верзија романа „Ја сам Акико“ Стефана Тићмија, чији су аутори основци и средњошколци, открива нам стрип сценариста Марко Стојановић, предавач у Лесковачкој школи стрипа. Други део трилогије настале према популарном роману лесковачког писца јединствен је по томе што су његови аутори деца, полазници Лесковачке школе стрипа. Марко Стојановић нам открива шта су биле главне предности и изазови рада с младим ауторима.
Наш гост је књижевник, критичар и професор Михајло Пантић, аутор књиге „Књижевност у супермаркету“, у којој размишља о промени друштвене улоге књижевности, губитку критеријума и времену у којем има све више књига, а све мање простора за истинско читање.Шта значи бранити домовину лепотом, чашћу и знањем и зашто смо као друштво заборавили на солидарност и праве вредности? Песник Љубивоје Ршумовић говори о свету који остављамо деци, одговорности родитеља и образовног система, али и о томе зашто технологија треба да служи човеку, а не човек њој. Шта нам приказ нагог тела говори о лепоти, друштву и времену у којем настаје уметничко дело? Поводом изложбе „Дијалог о акту, тела која нешто значе“, која се до фебруара може погледати у Народном музеју Србије, ауторке Јасмина Цукић и Марија С. Ђорђевић откривају како су уметници мењали поглед на тело и жену, али и како феминистичке теорије отварају нова читања дела Надежде и Зоре Петровић и других значајних сликара. На који начин је настајала стрип-верзија романа „Ја сам Акико“ Стефана Тићмија, чији су аутори основци и средњошколци, открива нам стрип сценариста Марко Стојановић, предавач у Лесковачкој школи стрипа. Други део трилогије настале према популарном роману лесковачког писца јединствен је по томе што су његови аутори деца, полазници Лесковачке школе стрипа. Марко Стојановић нам открива шта су биле главне предности и изазови рада с младим ауторима.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Наш гост је књижевник, критичар и професор Михајло Пантић, аутор књиге „Књижевност у супермаркету“, у којој размишља о промени друштвене улоге књижевности, губитку критеријума и времену у којем има све више књига, а све мање простора за истинско читање.
Шта значи бранити домовину лепотом, чашћу и знањем и зашто смо као друштво заборавили на солидарност и праве вредности? Песник Љубивоје Ршумовић говори о свету који остављамо деци, одговорности родитеља и образовног система, али и о томе зашто технологија треба да служи човеку, а не човек њој.
Шта нам приказ нагог тела говори о лепоти, друштву и времену у којем настаје уметничко дело? Поводом изложбе „Дијалог о акту, тела која нешто значе“, која се до фебруара може погледати у Народном музеју Србије, ауторке Јасмина Цукић и Марија С. Ђорђевић откривају како су уметници мењали поглед на тело и жену, али и како феминистичке теорије отварају нова читања дела Надежде и Зоре Петровић и других значајних сликара.
На који начин је настајала стрип-верзија романа „Ја сам Акико“ Стефана Тићмија, чији су аутори основци и средњошколци, открива нам стрип сценариста Марко Стојановић, предавач у Лесковачкој школи стрипа. Други део трилогије настале према популарном роману лесковачког писца јединствен је по томе што су његови аутори деца, полазници Лесковачке школе стрипа. Марко Стојановић нам открива шта су биле главне предности и изазови рада с младим ауторима.
