https://sputnikportal.rs/20261031/nikad-veca-stednja-u-srbiji---zato-oprezno-s-kursom-video-1205117459.html

Никад већа штедња у Србији - зато опрезно с курсом /видео/

Никад већа штедња у Србији - зато опрезно с курсом /видео/

Sputnik Србија

Податак да Србија ове године бележи највиши износ штедње, где је динарска од почетка године до септембра порасла 18,4 одсто, а девизна 4,6 процената указује да... 31.10.2026, Sputnik Србија

2026-10-31T14:06+0100

2026-10-31T14:06+0100

2026-10-31T14:06+0100

економија

економија

србија – економија

штедња

девизе

енергија спутњика

динар

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/1d/1189488637_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_bf53145e63616c22fd57a6a94b97294f.png

На то је у емисији Енергија Спутњика указао финансијски консултант, некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије, Владимир Васић.Према подацима Народне банке Србије, динарска штедња је до септембра премашила ниво од 244 милијарде динара, што представља раст од чак 37,9 милијарди динара, односно 18,4 одсто од почетка 2026. године . Девизна штедња у истом периоду повећана за 735,5 милиона евра или за 4,6 одсто.Динарска штедња је први пут премашила противвредност од две милијарде евра, док је девизна штедња достигла 17 милијарди евра, што представља највише износе штедње до сада.Колико од уштеђеног је остало, што се каже, испод сламарице то је немогуће проценити, али је сигурно да се и тамо нешто нађе јер људи у скалду са могућностима један део уштеђевине имају при руци за случај неких непредвиђених ситуација.Добри показатељиПо оцени Васића реч је о добрим показатељима јер је стабилност финансијског система јако битна.Он додаје да ови подаци указују и на то да имамо повећане приходе, да имамо од чега да штедимо. А штедимо, како додаје, и зато што немамо неку алтернативу јер углавном та количина новца није довољна да бисмо могли да будемо неки озбиљнији инвеститори.Стабилан курсНа питање шта је довело до тог поверења у динар и повећало динарску штедњу која је сада први пут премашила 10 одсто укупне штедње, а да је 2012. године она чинила испод два одсто, некадашњи банкар каже да је један од главних разлога стабилан курс. Уз то, камата на девизну штедњу је дупло нижа од динарске и притом, на крају обрачунског периода морате да платите 15 одсто пореза на камату код девизне штедње, док на динарску тога нема. То је, сматра он, сигурно један од мотива за штедњу динара.И ако имате камату од 4,0 одсто на динаре, а инфлација је 3,0-3,5 одсто, каква је сада у оквирима циљане, бар сте сачували вредност новца, додаје Васић.Европска унија нам је комшилук са којим имамо значајну привредну сарадњу и природно је и нормално да имамо штедњу у еврима, каже он, али и истиче да је, са друге стране, добро што расте удео динара, јер то значи да расте поверење у динар.Важан снажан динар„Оно што као економиста и бивши банкар, а данас консултант, кажем, врло је битно да радимо на томе да динар и даље има своју снагу, то видим као један од начина да смањимо зависност од евра. И у том смислу ја видим ово као плус, и ја сам неко ко верује да ће нова влада и неки нови менаџмент Народне банке Србије имати за циљ да настави тај тренд. А ако имате у вашим рукама и хлеб и погачу и нож, онда заправо имате већу контролу над оним што се дешава“, каже Васић.Објашњавајући то он више констатује него што пита - зашто не би и стамбени кредити били у динарима, а да имамо неке повољније камате. Овако зависимо од тога шта ће урадити Европска централна банка (ЕЦБ). Ако настави да подиже референтну каматну стопу, онда смо под ризиком сви ми који имамо кредите који су индексирани у еврима, а 99 одсто стамбених кредита је индексирано у еврима.Иако имамо стабилан курс, ипак имамо ту компоненту коју диктира ЕЦБ која је као нека куцајућа бомбица. Кад имате кредит од 100.000 евра није вам исто да ли вам је рата 500 или 650 евра, значи неких 50 до 150 евра вам скочи као последица подизања референтне каматне стопе, објашњава овај финансијски консултант зашто је добро да буде настављен тренд динаризације, односно јачања динара у свим финансијским трансакцијама, па и када је у питању штедња.Опрезно с курсом, грађани очекују бољитакНа питање како види после 14 година стабилности курса динара покренуту причу од стране нових власти о промени курса јер сматрају да је динар прецењен, што би довело да смањења плата и пензија, Васић сматра да се не треба залетати.„Ја мислим да треба бити опрезан када се доносе било какве одлуке у вези курса. Ми сад имамо грађане који су гласали и очекују нешто боље. То боље, тај први сигнал мора да се осети, морамо да осетимо зашто смо нешто променили, да имамо већу куповну моћ, да утичемо на цене, односно да држава покуша да утиче на цене, јер смо по тим индексу цена 90 одсто просека Европске уније, а у платама нисмо. Тако да је то нешто о чему би требало водити рачуна“, упозорава Васић.Он подсећа да једна школа сматра да треба пустити да понуда и тражња слободно дефинишу цену новца, односно курс и онда би ви фактички са тим падом вредности динара дестимулисали увоз и поспешили извоз.Он подсећа да је курс динара и сада флуктуирајући, а не фиксан, али је стабилан јер имамо подлогу пре свега у злату, 40 и нешто тона, имамо значајне девизне резерве, што је, како сматра, сидро и камен темељац.Штедите, али са каматомВасић је на крају имао савет за све који штеде динаре у банци и не подижу их да их ставе под камату и ороче да би са каматом од 3-4 процента макар испеглали оно што годишње штрбне инфлација.На неороченим рачунима грађана Србије налази се, када се прерачуна, 11 милијарди евра. То наравно није новац који стоји или чека некога у фиоци, банка га обрће, продаје краткорочне кредите са каматом од пет до осам одсто, што је одлично за њу, каже некадашњи банкар.То се види по профитабилности банака код нас, чији је профит прошле године био 1,7 милијарди евра, чему су допринели и сви који штеде на рачунима по виђењу, где нема камате и који грађанима не доносе никакав принос, поручио је Васић.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

економија, србија – економија, штедња, девизе, енергија спутњика, динар, анализе и мишљења