Срби, народ који волите да мрзите: Како се борити против демонизације
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Демонизација коју је колективни Запад на челу са Америком изградио као пропагандни модел, уз све њене субкатегорије, испробана је на Србима. Ми због тога и дан данас имамо проблем да кажемо шта је истина и да изговоримо имена наших хероја. Због тога је ово окупљање у Руском дому тим пре значајније, рекао је амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш.
Амбасадор Врањеш је, као почасни гост, говорио на отварању међународне научне конференције, одржане у Руском дому под називом „Негативци светске политике: анатомија националних представа“, у организацији Фонда Горчаков и Међународног центра за младе Рагуза
У оквиру конференције представљена је монографија „Срби: омиљени негативци Запада“, посвећена историји настанка и трансформације слике нашег народа у западном политичком и јавном дискурсу — од средњовековних извора до савремене популарне културе, као и у мемоарима западних политичара, дипломата и војних лица и начину на који су њихове оцене и тумачења српске историје постајали део ширих политичких наратива.
Конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа“ у Руском дому
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Светски прваци у негативној перцепцији
Амбасадор Врањеш је говорио о томе колико је јак траг оставила демонизација Срба с краја прошлог века, али је подсетио да она никад није потпуно престала, већ је само мењала облике.
Поздрављам вас у име светских првака светске негативне перцепције, у име државног руководства Републике Српске. Ми смо дефинитивно добар пример тога како демонизација једног народа функционише у пракси. Они се и дан данас труде да нас представе као монструме, злочинице, да смо ми тамо ето с Марса пали и починили некаква непочинства, а не да смо бранали своја вековна огњишта. Што се тиче 20. века, дефинитивно смо најстрадалнији народ на овим просторима, што све математике и статистике показују, а када су 1990. године поново дошли да доврше посао са сличном убилачком намером, нашу борбу за живот приказали су кроз овај концепт демонизације.
Дигитална историја
Руководилац Одељења за црноморско-медитеранска истраживања Института за Европу Руске академије наука и саветница Фонда Горчаков Катарина Ентина надовезала се објашњењем да се демонизација данас врши лакше него икад, посредством интернета и вештачке интелигенције. Она је представила монографију „Срби: омиљени негативци Запада“, рекавши да је писана на три језика – српском, руском и енглеском.
Наравно да нам је намера да и сами сазнамо до сада непознате чињенице, али ми смо свакако поприлично упознати са овим темама, што чињенично, што емотивно. Идеја је била да и људи широм света, уколико их ова тема заинтересује, могу да се информишу.
Истраживање је, додала је, доступно свима који су заинтересовани и бесплатно је, а може се наћи на линку који води ка дигитализованој књизи.
Историја се дигитализује. То је чињеница и то је био наш мотив за ово истраживање. Помислите само шта ће просечни човек који жели да се информише о српској историји или о српском народу помислити када укуца своје питање у претраживач. Дигитална верзија историје састоји се из новинских текстова, историјских чланака, фотографија и „успомена“, а малтене читава та дигитална литература заснива се на западним „изворима“ и материјалима. Њих, опет, на једно место обједињује ради лакшег читања западни модел вештачке интелигенције. Поред свега овога, масовна култура чини велики део ове приче – филмови, цртаћи, видео игре, мимови... Зато је битно пронаћи прави извор информација и раздвојити пропаганду коришћену у циљу демонизације и истину, рекла је Ентина.
Конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа“ у Руском дому
© Sputnik / Лола Ђорђевић
То им је у крви
Извршни директор Фонда „Горчаков“ и бивши заменик министра спољних послова Руске Федерације у периоду НАТО агресије на СР Југославију Леонид Драчевски објаснио је окупљенима принцип селективне демонизације западних „непријатеља“.
Постоји ред по којем они приступају овом чину. Они одаберу једну мету коју ће психички и морално да униште, узгред приказујући да је њихов одабир у ствари неминовност. Они ће вам рећи да је то предодређено природом, да су одређени људи једноставно зли. То није почело ни јуче ни прошле недеље, то је нешто што много дуго траје, а један од кључних момената када је дошло до промене дотадашњег система, веровали или не, била је подела на западно и источно хришћанство. Западно хришћанство одабрало је за борбу са источним хришћанством баш овакву структуру, наравно, праћену ратним дејствима. То је била нека врста зачетка онога што ћемо касније назвати хибридним ратовањем, рекао је Драчевски.
Леонид Драчевски, бивши заменик министра спољних послова Руске Федерације у периоду НАТО агресије на Савезну Републику Југославију
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Виктор Нуждић говорио је о односу такозване међународне заједнице према српском народу, али и Републици Српској.
Република Српска је створена у миру, одбрањена у рату и опстаје све ове године упокос изузетно великим жељама да српски народ са западне стране Дрине и буде затрт, што је био план још у Другом светском рату. Тема на коју бих такође скренуо пажњу јесте и однас међународног кривичног суда за бившу Југославију, познатијег као Хашки трибунал, чији је не рад, већ нерад, довео до великих последица по читав простор бивше Југославије.
Министар-саветник Амбасаде Русије у Србији Александар Конанихин рекао је колико је важно, пре свега за омладину, одржавати овакве конференције, како у Русији, тако и у Србији. Заменик директора Руског дома у Београду Вјачеслав Чарски захвалио је публици што је у великом броју одлучила да дође на конференцију, упркос лошим временским приликама и чињеници да је нерадан дан. Он је подсетио на све пројекте и дешавања организована од стране Руског дома у Београду који су, баш као и овај међународни научни скуп, за циљ имали промоцију српске и руске културе, науке и уметности.
Међу ауторима истраживања за монографију „Срби: омиљени негативци Запада“ су стручњаци Националног истраживачког универзитета „Виша школа економије“, Института за Европу Руске академије наука, Института за славистику Руске академије наука и Института за економију Руске академије наука. Монографија представља наставак серије књига „Дуги одјек 1999.“ (2024) и „30 година Дејтона: како си, Босно?“ (2025).
Погледајте и:
