Амбасадор БиХ за Спутњик: Демонизација Срба траје и данас, на нама је да јој се супротставимо
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом Бранкица Ристић / Срби на Косову и Метохији су аутохтони народ
Пратите нас
Демонизација Срба у јавном простору траје вековима, али је с развојем дигиталних медија крајем прошлог века доживела врхунац – западна медијска машинерија постарала се да од детета у Камбоџи до бабе у Казахстану сви поверују у необориву „чињеницу“ – да су Срби геноцидни манијаци жедни крви. Тај наратив није престао с крајем рата, траје и данас.
Амбасадор Босне и Херцеговине у Србији Александар Врањеш је у разговору за Спутњик говорио о проблемима са којим се наш народ сусреће у погледу јавне демонизације и „одчовечавања“ Србина као људског бића. Захваљујући кампањама мржње у западним медијима, која до данас траје са променљивим интензитетом, Србин је у свету представљен као отелотворење зла, чиме се практично утире пут ка оправдању његовог уништења. Уколико је нешто толико зло, наопако, извитоперено – оно не заслужује да постоји.
Врањеш Србе из Српске назива „шампионима демонизације“ због стравичног медијског линча кроз који су пролазили за време трајања рата у Босни и Херцеговини. Срби се, наравно, и данас одупиру овом измишљеном наративу, каже амбасадор, али се и осврћена могућност „предаје“, односно презасићење које један део нашег народа осећа и жели да се препусти току инерције који их вуче да „дигну руке“ и кажу „нека мисли ко како хоће, ми знамо истину“.
Република Српска трпи директну демонизацију на својим леђима већ скоро 40 година. Кад погледамо шта смо све претрпели и какве смо све етапе прошли, онда дођемо и до ове друге реакције, а то је да кажемо наглас да нас више не интересује ко шта мислим, јер ми знамо да смо све радили исправно, да је Република Српска настала у миру, да је одбрањена у рату и да и данас трпи озбиљне притиске да опстане. Притом, они који стално на дневни ред стављају некакве „зле Србе“ нису у стању да направе само један биланс, врло једноставан - да саберу и подвуку црту испод 20. века и виде колико је тих „злих Срба“ страдало на овим просторима, а колико свих других народа заједно. Онда би схватили ко је заиста био жртва, рекао је Врањеш за Спутњик.
Наратив да су Срби априори негативци јер се не уклапају у визије ових простора које неко негде далеко на колективном Западу склапа и којих би, по њиховом мишљању, требало слепо да се придржавамо, а никако да имамо своје ставове и жеље да се боримо са тим, гура нас даље, сматра амбасадор. Тај наратив је оно што нас води и гура, не само да се боримо за опстанак, него и да пркосимо томе, да покажемо српски инат и кажемо: „У реду, нема везе, нека прођу и деценије, али ми ћемо напослетку да покажемо да смо били увек на исправној страни историје“. Управо то радимо и данас, додаје он.
Амбасадор БиХ у Србији, Александар Врањеш
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Примера ради, учествовао сам у једном пројекту документарног серијала у шест епизода који се зове „157.000 Сарајево“. Он говори о Србима из Сарајева и 157.000 Срба који су за време рата напустили свој родни град. Тај документарац за циљ има управо то да разбије митове настале демонизацијом и покаже да ту није било никаквих опсада, никаквих српских снајпера који су убијали муслиманску децу, како они то приказују, него да су ствари изгледале ипак другачије.
Стварање црно-беле слике је један од одраза поменуте демонизације која се, нажалост, увек везује искључиво за Србе, каже наш саговорник. Многи људи нису баш отворени да преиспитују ратни наратив и схвате да је можда за време рата било и некаквих другачијих чињеница, другачијих истина које нису биле везане за пропагандне приче тог времена. Наш посао је да се тиме и даље бавимо, подвлачи Врањеш и истиче да у тој намери српски народ неће одустати. Има ту и ината, каже он, али има и жеље да се настави рад у правцу коначног откривања истине.
Срби увек на правој страни историје
Многи Руси су одавно схватили да погрдна слика коју Запад о њима вековима негује не може бити промењена. Уместо да губе време узалудно објашњавајући незаинтересованим масама у некаквој Енглеској, Немачкој, Литванији, Аустрији или холивудским конзументима са друге стране Атлантика да је руска култура темељ европске, да је руска књижевност на много начина обликовала европску и да недвосмислено припадају не само европском, већ и светском наслеђу, они су пронашли другу методу. Прихватили су све негативне стереотипе, прихватили су и улогу зликовца, пригрлили су медведа и вотку и с тим наративом гледају уплашеног непријатеља у очи. Ипак, амбасадор Врањеш објашњава да Срби не могу на исти начин приступити сопственој демонизацији, будући да немају исте одбрамбене капацитете.
Нажалост, ми смо смо мали да бисмо у томе били уверљиви. Русија је ипак једна огромна цивилизација са огромним потенцијалима и огромним могућностима одвраћања непријатеља. Ми нисмо толико снажни, ми морамо да користимо друге методе како бисмо се изборили са непријатељом. Ако бисмо говорили да смо опасни попут Руса, сви би се смејали, јер знају да немамо такву снагу. Кад сте мали, онда морате бити гласни. Е, ми смо гласни и ми се трудимо да на што гласнији начин кажемо шта се то дешавало и да смо увек били на правој страни историје, закључује Врањеш.
Погледајте и:
