Банкрот идеје људских права - како је Тројански коњ постао Ахилова пета
© Sputnik / Владимир Родионов
/ Пратите нас
Тиме што су балтичке и скандинавске земље почеле да предузимају мере против приватне имовине руских држављана, па и Руске православне цркве, показује се право лице либералне идеологије људских права, у коју се Запад претходних деценија заклињао, видећи у њој кључно средство за културолошко, али и политичко поробљавање народа и држава.
Овако др Зоран Чворовић, професор Правног факултета у Крагујевцу, коментарише могућност експропријације руских некретнина на северу Европе. Ове мере односе се на стотине кућа у власништву руских држављана у Литванији, Шведској и Норвешкој, које се налазе у близини важних инфраструктурних и војних објеката. Западни званичници сматрају да такве некретнине могу представљати претњу националној безбедности, односно да бу Русија власништво над овим некретнинама могла да искористи као ,,тројанског коња".
Дрмају сопствене темеље
Када је пропао покушај успостављања униполарног света, либерална идеологија људских права заправо је показала своје право лице, објашњава Чворовић. Овде се не ради ни о каквим правним принципима и начелима, већ само о голој идеологији, што овај случај и доказује. Неприкосновеност права својине један од темеља западног либерално-правног поретка, подсећа он.
Још је Џон Лок тврдио да држава има оправдање само ако може да заштити приватну својину, односно да се људи пре свега удружују у државе како би заштитили приватну својину. У 20. веку заштита приватне својине значила је заштиту не само приватне својине домаћих држављана већ и странаца. Сви су нас уверавали да живимо у свету у коме су свима, без обзира на држављанство, веру, боју коже, нека лична права, међу којима и право својине, заштићена било где у свету. Међутим, данас се показује нешто сасвим друго. Показује се да је западно право својине у служби државних политика, да се не ради о праву јер је оно селективно, да је то право дубоко исполитизовано с обзиром на то што је селективно, јер исти принципи не важе за једне, а важе за друге, каже Чворовић за Спутњик.
Он истиче да је врло јасно да је коначно дошло до банкрота идеје људских права, а самим тим и идеје Европске уније чији Копенхашки критеријуми подразумевају управо заштиту ових принципа.
Илузорно је да у условима необјављеног рата Русија уопште очекује да имовина њених грађана или правних лица може било где бити заштићена на подручју пре свега Европске уније, Велике Британије, а вероватно и Сједињених Америчких Држава. Не треба се уздати у неку заштиту путем судских поступака, нарочито пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Русија ту не треба да полаже наду. Уосталом, оваквим поступцима западне политичке елите на најефикаснији начин урушавају пројекат политичког глобализма и свет се враћа ка националним државама и националним јурисдикцијама, какав је био у 18. и 19. веку.
Верска права нису занемарена - и она се крше
Европске обавештајне службе наводе да не виде безбедносну претњу само у имовини руских грађана у иностранству, већ чак и у храмовима Руске православне цркве. Овакве оптужбе на рачун Москве најчешће долазе из Велике Британије и скандинавских земаља, међутим, нису представљене никакве конкретне чињенице које би тако нешто доказале. Наш саговорник сматра да се овде ради о чистом кршењу верских права.
Угрожавање деловања Руске православне цркве на Западу је директно противно члану 9 Европске конвенције о људским правима, јер се угрожава колективно право на слободу вероисповести једне црквене заједнице. Међутим, понављам да од тога има слабе вајде, тешко је доказати та права пред једним политизованим судом, какав је суд у Стразбуру. Колективни Запад, државе Европске уније, већ су претходних година таргетирале Руску православну цркву, тврдећи да је она средство тзв. агресивне руске политике и руског хибридног деловања. Јасно је да ће они учинити све да онемогуће мисију Руске православне цркве у западном свету, али тиме заправо неће отклонити кључне њихове страхове.
Чворовић сматра да страх западних елита, између осталог, потиче и из тога што знају да је европски човек, или бар део људи који нису у потпуности подвргнути политици потрошачког менталитета и свођења човека на материју - духовно жедан и гладан. Не постоји забрана која ће онемогућити светском православљу и Руској православној цркви да у будућности делују на европском континенту, подвлачи он.
Све поменуте забране, и оне у погледу ограничавања права својине физичких и правних лица, као и оних што се тичу деловања Руске православне цркве, само су показатељи немоћи, а не снаге Запада, истиче наш саговорник.
Добро је што се коначно показује право лице наратива о људским правима, односно право лице западног права, као једне од кључних компаративних предности Запада у прошлости у односу на друге цивилизације. Показало се да се заправо ради о систему норми који је дубоко исполитизованом и у служби једне идеологије. Добро је што оваквим потезима они јачају неминовни процес ресуверенизације државе, јер руше темеље на којима је настао глобализам. Јер ако једно право не важи свуда исто за све, од глобализма нема ништа, закључује Чворовић.
Погледајте и:
