Велики тест за Америку: Може ли држава да издржи нови однос унутрашњих снага – након уторка
© Sputnik / Igor Mikhalev
/ Пратите нас
Амерички међуизбори 3. новембра пре свега су референдум о Доналду Трампу, док спољна политика има споредну улогу, осим рата са Ираном и његовог утицаја на цене нафте и животни стандард. Чак и ако републиканци изгубе Представнички дом, то не мора битно да ограничи Трампову политику.
Међуизбори се одржавају у тренутку када су републиканци изложени притиску због економске ситуације, високих цена енергената и рата са Ираном, објашњава новинар и колумниста Небојша Малић. Демократе покушавају да незадовољство претворе у подршку својим кандидатима, али њихова кампања се углавном своди на противљење Доналду Трампу без јасног одговора на питање шта би понудили као алтернативу његовој политици.
Уместо кампање – културни рат
„Иде им на руку историјски преседан, зато што је већ тридесетак, четрдесетак година, од Била Клинтона, традиција да странка која је на власти у Белој кући рутински губи међуизборе. А да подсетим само да је реч о изборима за Представнички дом Конгреса. Значи, бира се свих 435 чланова Представничког дома и бира се једна трећина Сената“, објашњава Малић.
У кампањи која се води, економски проблеми постају средство за напад на Белу кућу, али и тема на којој републиканци покушавају да одбране резултате администрације. Малић сматра да демократе не нуде довољно јасан одговор на питање како би решавали проблеме због којих критикују Трампа.
„Све је у причи 'морамо да скинемо Трампа, он је злотвор, Трамп је зло, све што радимо радимо против Трампа', он је, расиста, фашиста, нациста итд. Нико конкретно не говори превише о ценама бензина. Већина ствари иде на емоције. За Ноћ вештица, на пример, демократе се облаче у крвљу умрљаног Чарлија Кирка. Све је ствар културног рата. Нису они одмакли ништа даље од 2020. Једноставно, све је референдум о Трампу“, наводи Малић.
Кључ је у Сенату
За разлику од Представничког дома, у Сенату, горњем дому Конгреса, на међуизборима биће попуњено 35 места – 33 на редовним и два на ванредним изборима. Републиканци тренутно имају тесну већину у оба дома Конгреса: у Сенату 53 према 47, рачунајући два независна сенатора; у Представничко дому, републиканска већина такође је мала. Демократама су потребна четири нова места у Сенату како би обезбедили већину од 51 гласа.
Малић указује да демократе имају повољнију почетну позицију у борби за Представнички дом, између осталог и због изборних мапа и већег броја места која се сматрају сигурним за успех њихових кандидата. С друге стране, републиканци морају да се боре за већи број неизвесних изборних округа, па ће, како каже, исход зависити од квалитета кандидата, новца уложеног у кампању и излазности.
У Сенату је ситуација другачија. Демократе морају да остваре значајан напредак у неколико тесних трка, а посебну пажњу привлаче Мичиген и Тексас. У Мичигену бране место које већ држе, док у Тексасу Републиканци у изборну кампању улазе после оштрог унутарстраначког сукоба. Управо би те трке могле да покажу да ли незадовољство републиканским естаблишментом може да се претвори у изборну предност демократа.
„Кључ је у Сенату. Значи, за успешан импичмент, да би скинули Трампа, њима треба око 60 руку. Како сада ствари стоје у Сенату, води се борба за највише пет-шест места, од којих републиканци имају предност у четири. Тако да би врло лако могло да се деси, зависно од процене, зависно ко прође, да републиканци уместо 52 места сад имају 54. Демократама треба 51, како би имали већину, зато што ако је 50-50, онда Џеј Ди Венс пребија разлику у корист републиканаца као потпредседник“, истиче Малић.
Потпредседник САД је, подсећамо и председавајући Сенатом. Контрола над Представничким домом омогућила би Демократама да покрећу истраге, организују саслушања и блокирају део законодавних иницијатива, али не и да уклоне председника. За то је неопходна осуда у Сенату, за коју је потребна двотрећинска већина, додаје Малић.
Спољна политика није важна – осим Ирана
Спољна политика иначе нема централно место у кампањама за Конгрес, али је рат са Ираном изузетак. Његов утицај на цене нафте и горива претворио је војни сукоб у унутрашњеполитички проблем за Трампову администрацију, истиче наш саговорник јер раст трошкова енергената погађа и потрошаче и привреду.
„Ирански рат је оно што је Трампу камен око врата, и то не због Ирана, него зато што је изазвао скок цене нафте. А то има домино ефекат на остатак америчке економије. Он није успео да те цене спусти, упркос свим напорима. Ни овај руски дил са дизелом неће много да помогне, нажалост“, оцењује Малић.
Евентуални губитак већине у Конгресу за Трампа би значио тежи политички положај у Вашингтону, али не и аутоматску блокаду његове спољне политике. Демократска већина у Представничком дому могла би да отвори истраге против администрације и да отежа усвајање закона, док би контрола над Сенатом имала додатни значај за потврђивање именовања на високе функције, додаје он.
Исход избора продубљује унутрашњу кризу
На унутрашњеполитичком плану, исход међуизбора неће помирити две Америке; напротив, евентуални успех Демократске странке могао би да продуби тај сукоб, али и сукоб унутар Републиканске странке, између Трамповог МАГА покрета и традиционалног републиканског естаблишмента.
Најозбиљнији ризик, према речима нашег саговорника, је да политичка поларизација настави да прерастав оквире институционалне борбе и да сукоб крене да се шири, не само између две странке, већ и унутар њих, док би се правила политичког надметања све више доводила у питање.
„Уколико не дође до тако радикалног решења, поделе ће се наставити, али ће бити могуће наћи политичко решење за њихово превазилажење. Заиста не претерујем, уколико до 2028. дође до неког већег демократског преузимања власти, они ће кренути да спроводе свој програм и сасвим је могуће да у Америци дође до кинетичког грађанског рата. Они су већ у стању политичког грађанског рата, где политичка правила мање-више не важе“, истиче Малић.
Зато исход новембарских избора неће бити важан само због распореда места у Конгресу. Он ће показати колико је Трампова политика и даље снажна међу бирачима, али и да ли амерички политички систем има капацитет да издржи још две године оштрих сукоба уочи избора за његовог наследника, закључује Малић.
