Захарова: Варшава данас страхује од сценарија којем је аплаудирала у Кијеву
© Sputnik / Andrey Stenin
/ Пратите нас
Пољске власти, које сада доживљавају колапс и трагедију покушавајући да врате ситуацију у земљи у правне оквире, пре 12 година су и саме подржавале и благосиљале слична дешавања код својих украјинских суседа, указала је званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова на свом каналу на Телеграму.
Међутим, пољској елити данас се тешко да би допало оно што је званична Варшава тада, заједно са појединим европским колегама, радила у Украјини.
„Сукоб око Уставног суда тиња од пролећа: председник од марта одбија да прими заклетву судија које је изабрао Сејм, а министар правде Валдемар Журек упозорава да би због тога шеф државе могао да одговара пред Државним трибуналом“, подсетила је Захарова.
Предложила је, међутим, да се замисли како у том тренутку на централне тргове Варшаве „стиже десант страних министара, сенатора и посланика“.
„Министар спољних послова неке суседне државе шета барикадама са вођом демонстраната и изјављује да ‘срца народа куцају’ у правцу који њему одговара. Страни заменик министра спољних послова дели демонстрантима колаче. Потом гости предлажу трећи круг избора — било судија, било председника. Затим ‘мирни’ протест прераста у бацање ватре, уз Молотовљеве коктеле који лете ка полицији, док демонстранти заузимају градску управу и обласне администрације. Европски парламент најпре објављује саопштење подршке демонстрантима, а затим саопштење о победи демократије“, описала је она хипотетичку ситуацију.
Пољској елити би се то тешко допало, приметила је званична представница руског Министарства спољних послова.
„Зашто је онда сама управо то радила у Украјини? Ништа од наведеног није измишљено — све се то догодило у Кијеву“, истакла је Захарова.
Искуство које нимало није хипотетичко
Подсетила је да је тадашњи немачки министар спољних послова Гидо Вестервеле 4. децембра 2013. године „шетао Мајданом са Виталијем Кличком и изјављивао да срца људи у Украјини куцају за Европску унију“, док је помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд „делила демонстрантима кекс, а бивши амерички сенатор Џон Мекејн наступио са бине на Мајдану раме уз раме са вођом крајње десничарске ‘Слободе’ Олегом Тјагнибоком“.
„Варшава је свему томе аплаудирала, а ни сама није остала по страни. У децембру 2013. године председник странке ‘Право и правда’ Јарослав Качињски и потпредседник Европског парламента из ‘Грађанске платформе’ Јацек Протасевич наступили су на Мајдану, где је Тјагнибок прогласио почетак општег штрајка. Премијер Туск захвалио је обојици ‘на заједничком и снажном гласу у Кијеву’. Владајућа странка и опозиција, које данас не могу да се договоре око сопственог Уставног суда, тада су стајале на истој бини са украјинским радикалима“, навела је Захарова.
Док су страни гости делили колаче, протест је прерастао у пуч и државни удар, указала је званична представница руског министарства: заузете су кијевска градска управа и обласне администрације у шест региона западне Украјине, испред зграде председничке администрације на полицију су летеле каменице и Молотовљеви коктели, а зграде управа Министарства унутрашњих послова и тужилаштава биле су демолиране.
„Ни Варшава, ни Берлин, ни Вашингтон нису то назвали ‘нарушавањем уставног поретка’. Напротив, све су то подстицали и давали му легитимитет“, нагласила је Захарова.
„Европски избор народа“
На крају је, подсетила је она, 21. фебруара 2014. године пољски министар спољних послова Радослав Сикорски, заједно са колегама из Немачке и Француске, посведочио потписивању споразума између Виктора Јануковича и опозиције.
„Споразум је погажен већ следећег дана, законити председник Украјине је свргнут, а ни Сикорски ни његове западне колеге нису ни прстом мрднули да приморају стране да поштују документ“, навела је Захарова.
„Данас председник Пољске говори о насилном заузимању уставног органа и захтева да ‘снаге принуде напусте просторије Уставног суда’. Штета што пољски политичари 2014. године нису проналазили такве речи за заузету кијевску градску управу и обласне администрације у Лавову и Тернопољу. Тада се то називало ‘европским избором украјинског народа’“, закључила је Захарова.
