https://sputnikportal.rs/20261102/istrazivanje-pokazalo-da-ljudi-koji-su-bili-na-ivici-smrti-najcesce-opisuju-tunele-i-svetlost-1205191563.html
Истраживање показало да људи који су били на ивици смрти најчешће описују тунеле и светлост
Истраживање показало да људи који су били на ивици смрти најчешће описују тунеле и светлост
Sputnik Србија
Истраживање које је обухватило 50 особа које су се нашле на ивици смрти показује да су се већини у тим тренуцима привиђали пространи и светлећи простори... 02.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-02T22:43+0100
2026-11-02T22:43+0100
2026-11-02T22:43+0100
наука и технологија
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/02/1205191714_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_eff3c6fe3ad1855f8b911f33a0d4fbc6.png
Истраживач неурофеноменологије Франс Лернер са Универзитета у Хаифи у Израелу и њене колеге желеле су да овом питању приступе визуелно пошто су сматрали да ће на тај начин открити обрасце које речи не могу да дочарају, пренео је портал Сајенс Алерт.Учесницима је речено да на цртежу треба да прикажу облик простора за који се сећају да су искусили и да опишу где су себе перципирали унутар тих простора, како су се кроз њих кретали и којих се боја сећају.Истраживачи су потом саставили базу података ових реконструкција и упоредили их, тражећи сличности у геометрији простора.Утврђено је да се често понављају конусни простори, који су укључивали познати тунел, као и широки закривљени простори попут лукова.Често су учесници цртали и просторе који су деловали као да у потпуности окружују посматрача, попут унутрашњости сфере или овала.Од 28 конусних простора које су учесници реконструисали, 22 су била у црној, белој, сивој боји или светлости без препознатљиве нијансе.С друге стране, 27 од 31 широких закривљених простора било је перципирано у боји.Према речима Лернерове и њених колега, неурологија и истраживања перцепције већ су документовали неке сличне визуелне односе.Један пример је такозвани тунелски вид, који се може јавити када је доток кисеоника у мрежњачу или мозак поремећен, чиме се сужава видно поље.По њеним речима, превласт црне, беле и сиве боје у просторима који подсећају на тунеле има научно објашњење повезано са људским видом.У условима слабог осветљења, наше очи постају мање осетљиве на боје док ћелије осетљиве на светлост, које су задужене за гледање у мраку, преузимају функцију.Иако су истраживачи раније идентификовали понављајуће карактеристике код особа које су доживеле клиничку смрт, као што су тунели и светла, мало пажње је посвећено просторној структури ових искустава или начину на који људи перципирају себе док се крећу кроз њих.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија
Истраживање показало да људи који су били на ивици смрти најчешће описују тунеле и светлост
Истраживање које је обухватило 50 особа које су се нашле на ивици смрти показује да су се већини у тим тренуцима привиђали пространи и светлећи простори, закривљени хоризонти или осећај окружености светлом.
Истраживач неурофеноменологије Франс Лернер са Универзитета у Хаифи у Израелу и њене колеге желеле су да овом питању приступе визуелно пошто су сматрали да ће на тај начин открити обрасце које речи не могу да дочарају,
пренео је портал Сајенс Алерт.
Учесницима је речено да на цртежу треба да прикажу облик простора за који се сећају да су искусили и да опишу где су себе перципирали унутар тих простора, како су се кроз њих кретали и којих се боја сећају.
Истраживачи су потом саставили базу података ових реконструкција и упоредили их, тражећи сличности у геометрији простора.
Утврђено је да се често понављају конусни простори, који су укључивали познати тунел, као и широки закривљени простори попут лукова.
Често су учесници цртали и просторе који су деловали као да у потпуности окружују посматрача, попут унутрашњости сфере или овала.
Од 28 конусних простора које су учесници реконструисали, 22 су била у црној, белој, сивој боји или светлости без препознатљиве нијансе.
С друге стране, 27 од 31 широких закривљених простора било је перципирано у боји.
Према речима Лернерове и њених колега, неурологија и истраживања перцепције већ су документовали неке сличне визуелне односе.
Један пример је такозвани тунелски вид, који се може јавити када је доток кисеоника у мрежњачу или мозак поремећен, чиме се сужава видно поље.
По њеним речима, превласт црне, беле и сиве боје у просторима који подсећају на тунеле има научно објашњење повезано са људским видом.
У условима слабог осветљења, наше очи постају мање осетљиве на боје док ћелије осетљиве на светлост, које су задужене за гледање у мраку, преузимају функцију.
Иако су истраживачи раније идентификовали понављајуће карактеристике код особа које су доживеле клиничку смрт, као што су тунели и светла, мало пажње је посвећено просторној структури ових искустава или начину на који људи перципирају себе док се крећу кроз њих.
