https://sputnikportal.rs/20261102/prekoracenje-granice-zagrevanja-od-15-stepeni-moglo-bi-trajno-da-osteti-glecere-1205203575.html
Прекорачење границе загревања од 1,5 степени могло би трајно да оштети глечере
Прекорачење границе загревања од 1,5 степени могло би трајно да оштети глечере
Sputnik Србија
Прекорачење границе глобалног загревања од 1,5 степени Целзијуса, чак и ако буде привремено, могло би да изазове трајне и широко распрострањене последице по... 02.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-02T23:00+0100
2026-11-02T23:00+0100
2026-11-02T23:00+0100
наука и технологија
друштво
глечер
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/02/1205203767_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_4132aa03850a473c44c56a8f415f172a.png
У извештају, који је припремило 80 научника окупљених око Међународне иницијативе за климу криосфере (ИЦЦИ) и Програма УН за животну средину (УНЕП), наводи се да би глобално загревање, након неизбежног периода прекорачења циљаних температура, требало поново спустити испод једног степена Целзијуса, а идеално на 0,8 степени до 2150. године.Научници упозоравају да би, према садашњим климатским политикама, које воде ка загревању од око 2,8 до три степена, готово сав пермафрост у близини површине могао да се отопи, док би могло да дође и до озбиљних поремећаја у океанским струјама и повећања киселости океана.Чак и ако се температуре касније врате на ниво од 1,5 степени, велики део штете могао би да буде неповратан.Топљење глечера допринеће расту нивоа мора и угрозити снабдевање водом, док ће ледени покривачи Гренланда и Антарктика наставити да губе масу чак и у сценаријима краткотрајног прекорачења циљне температуре.Водећи аутор извештаја и глациолог Џејмс Киркам упозорио је да су снег и лед међу најосетљивијим деловима климатског система и да реагују на сваки додатни део степена загревања, док би за опоравак појединих система могли да буду потребни векови или миленијуми.Он је навео да је Швајцарска у последњих пет година изгубила 20 одсто ледене масе својих глечера, као и да се очекује да ће хиљаде глечера широм света нестати током наредне деценије.Према извештају, уколико се загревање ограничи на 1,5 степени, у планинским ланцима Стеновитих планина, Алпима, на Исланду и у Скандинавији сачувало би се око 20 до 35 одсто садашње ледене масе, док би према сценарију заснованом на актуелним политикама њен удео пао испод 10 одсто.У региону Хиндукуша и Хималаја, чији глечери представљају извор воде за готово четвртину светског становништва, према садашњим политикама остало би само 41 одсто ледене масе, док би ограничавање загревања на 1,5 степени омогућило очување 83 одсто.Извештај је објављен уочи 31. конференције УН о климатским променама (ЦОП31), која се одржава у Турској.Научници су упозорили да би последице топљења леда, укључујући пораст нивоа мора и закисељавање поларних океана, могле да превазиђу могућности прилагођавања многих заједница.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, глечер
Прекорачење границе загревања од 1,5 степени могло би трајно да оштети глечере
Прекорачење границе глобалног загревања од 1,5 степени Целзијуса, чак и ако буде привремено, могло би да изазове трајне и широко распрострањене последице по глечере, поларне ледене покриваче и друге залеђене делове планете, упозорили су данас научници у извештају који су подржале Уједињене нације.
У извештају, који је припремило 80 научника окупљених око Међународне иницијативе за климу криосфере (ИЦЦИ) и Програма УН за животну средину (УНЕП), наводи се да би глобално загревање, након неизбежног периода прекорачења циљаних температура, требало поново спустити испод једног степена Целзијуса, а идеално на 0,8 степени до 2150. године.
Научници упозоравају да би, према садашњим климатским политикама, које воде ка загревању од око 2,8 до три степена, готово сав пермафрост у близини површине могао да се отопи, док би могло да дође и до озбиљних поремећаја у океанским струјама и повећања киселости океана.
Чак и ако се температуре касније врате на ниво од 1,5 степени, велики део штете могао би да буде неповратан.
Топљење глечера допринеће расту нивоа мора и угрозити снабдевање водом, док ће ледени покривачи Гренланда и Антарктика наставити да губе масу чак и у сценаријима краткотрајног прекорачења циљне температуре.
Водећи аутор извештаја и глациолог Џејмс Киркам упозорио је да су снег и лед међу најосетљивијим деловима климатског система и да реагују на сваки додатни део степена загревања, док би за опоравак појединих система могли да буду потребни векови или миленијуми.
Он је навео да је Швајцарска у последњих пет година изгубила 20 одсто ледене масе својих глечера, као и да се очекује да ће хиљаде глечера широм света нестати током наредне деценије.
Према извештају, уколико се загревање ограничи на 1,5 степени, у планинским ланцима Стеновитих планина, Алпима, на Исланду и у Скандинавији сачувало би се око 20 до 35 одсто садашње ледене масе, док би према сценарију заснованом на актуелним политикама њен удео пао испод 10 одсто.
У региону Хиндукуша и Хималаја, чији глечери представљају извор воде за готово четвртину светског становништва, према садашњим политикама остало би само 41 одсто ледене масе, док би ограничавање загревања на 1,5 степени омогућило очување 83 одсто.
Извештај је објављен уочи 31. конференције УН о климатским променама (ЦОП31), која се одржава у Турској.
Научници су упозорили да би последице топљења леда, укључујући пораст нивоа мора и закисељавање поларних океана, могле да превазиђу могућности прилагођавања многих заједница.
