Запад потпирује ново жариште против Русије и Кине – заједнички одговор је спреман
© POOL
/ Пратите нас
Русија и Кина јачају војну сарадњу и припремају заједнички одговор на ширење утицаја НАТО-а у Индо-Пацифику. Запад, пак, кроз нове савезе и наоружавање својих азијских савезника покушава да отвори ново жариште сукоба са Москвом и Пекингом. Ипак, историјско искуство нам говори да је оснивање неког азијског НАТО-а мало вероватно.
Русија и Кина најављују заједнички отпор ширењу утицаја НАТО-а на Индо-Пацифик, упозоравајући да Запад покушава да пренесе европску безбедносну кризу у Азију и створи нови војни савез по узору на Алијансу.
Док Москва и Пекинг одбацују формирање нових војних блокова у азијско-пацифичком региону, руски министар одбране Андреј Белоусов борави у Кини, где разговара о даљем јачању стратешке и војне сарадње. Истовремено, Сергеј Лавров упозорава на планове о стварању такозване Индо-пацифичке организације по узору на НАТО. Све упућује на то да би у блиској будућности Индо-Пацифик могао да постане поприште непосредног стратешког сукоба великих сила.
Руско-кинеска сарадња логичан потез
Према речима војног аналитичара и новинара РТ Балкан, Андреја Млакара, заједничке поруке Москве и Пекинга о противљењу ширења НАТО-а на Индо-Пацифик ослањају се на већ постојећу сарадњу, која последњих година добија на интензитету.
Русија и Кина већ дуже време спроводе заједничке војно-поморске вежбе, као и заједничке летове стратешких бомбардера .
„Сада је само ситуација много интензивнија због безбедносних претњи, не само од САД, већ и од пакта АУКУС, који је био спреман на конфронтацију са Кином по сваку цену. Ту је још и проблем Јапана према Русији. Тако да има низ фактора, а један од њих је и НАТО“, објашњава Млакар.
Наш саговорник подсећа да је још у време када је Јенс Столтенберг био генерални секретар НАТО-а било најава ширења Алијансе на Индо-Пацифик, због чега, како каже, интензивирање руско-кинеске војнотехничке сарадње сматра логичним потезом. У руско-кинески безбедносни оквир Млакар убраја и сарадњу са Сeверном Корејом, која је такође једна под значајнијих војних сила у региону.
Како би изгледао „азијски НАТО“
Што се упозорења шефа руске дипломатије Лаврова о могућности стварања индо-пацифичког војног савеза по узору на НАТО тиче, Млакар сматра да таква идеја није нова и да њене зачетке треба тражити у формирању АУКУС-а између САД, Велике Британије и Аустралије.
АУКУС је замишљен као почетак ширег војног повезивања западних држава у Азији, које би могло да прерасте у структуру налик некадашњем СЕАТО-у, организацији која је постојала између 1954. и 1977. и окупљала САД, Велику Британију, Француску, Аустралију, Нови Зеланд, Пакистан, Тајланд и Филипине.
СЕАТО је представљао покушај западних држава да у време Хладног рата успоставе војни оквир за супротстављање ширењу комунизма у југоисточној Азији.
Када је реч о државама које би могле да буду укључене у евентуално формирање таквог новог војног савеза, Млакар издваја Аустралију, Нови Зеланд, Велику Британију, САД, Јапан, Јужну Кореју и Филипине, али и Тајван.
„Јапан је за САД тренутно најзначајнији војни фактор и ми сада сведочимо расту милитаризације Јапана, њеном интензивнијем наоружавању, опремању ракетним наоружањем и јачању ратне морнарице“, наводи Млакар.
Аустралија је значајна не само због војних капацитета, већ и због географског положаја и могућности да служи као логистичка база за америчке снаге, стратешке бомбардере, ратне бродове и подморнице, додаје он.
„Филипини су истурени део, пре свега због близине острва Хајнан, које је највећа кинеска ваздухопловно-поморска база, где се налазе највеће ефективе кинеске подморничке флоте. То је оно што Американце највише забрињава и због тога на Филипинима увек држе проамерички режим. На тај начин контролишу простор западног Пацифика заједно са Јапаном“, наглашава Млакар.
Иако су напори Вашингтона да у Индо-Пацифику створи војни савез по угледу на НАТО јасно видљиви, тај подухват је, према речима нашег саговорника, тешко остварив. Осим СЕАТО-а, током Хладног рата било је и других покушаја стварања проамеричких савеза између азијских земаља и сви они су редом пропадали.
За разлику од западноевропских држава које су након Другог светског рата развиле чврсте политичке и идеолошке везе, азијске земље, према његовој оцени, првенствено воде рачуна о сопственим националним и регионалним интересима.
Русија преноси искуства Кини
Говорећи о могућем даљем интензивирању руско-кинеске војне сарадње, посебно у контексту посете руског министра одбране Андреја Белоусова Пекингу, Млакар оцењује да се сарадња већ налази на високом нивоу и да се не ограничава само на заједничке вежбе и војне патроле.
Према његовим речима, значајан сегмент представља преношење руских искустава из специјалне војне операције у Украјини, посебно када је реч о употреби беспилотних летелица, њиховом умрежавању, тактици и начину функционисања на савременом ратишту.
„Руска искуства из специјалне војне операције примењују се у условима вежби и обуке у Северној Кореји и Кини, која је такође почела да примењује нека искуства из употребе дронова. Русија је у СВО стекла огромно искуство и сада оно може да се пренесе на Кину, јер ни једна армија на свету нема толико знања и искуства употребе тактике дронова, начина рада, умрежавања, као што има руска војска. Наравно да ће Кина то прихватити и да ће сарадња бити много већа и и интензивнија“, истиче Млакар.
Евентуално стварање азијског НАТО-а могао би да интензивира постојеће територијалне спорове и подстакне нове војне тензије, упозорава наш саговорник. Као посебно осетљива питања он издваја Тајван, Курилска острва, као и односе на Корејском полуострву, закључује Млакар.
Погледајте и:
