00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Јелена Братић: Индивидуалан приступ је важан у образовању
07:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Африка се сјатила у Москви, шта је АфКРА и може ли окренути леђа Западу
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
Битка за амерички Конгрес
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
Специјална операција у Украјини
Све о специјалној војној операцији Русије за демилитаризацију и денацификацију Украјине.

Мора свако да допринесе: Од којих земаља ЕУ тражи додатни новац за Украјину?

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у базу фотографијаЗастава Европске уније у Бриселу
Застава Европске уније у Бриселу - Sputnik Србија, 1920, 04.11.2026
Пратите нас
Европска унија затражила је од Канаде, Велике Британије, Јапана и Норвешке да издвоје додатна средства за финансирање Украјине, док се Брисел суочава са потешкоћама у обезбеђивању планираних кредита Кијеву, пишу медији.
„ЕУ жели да и партнери изван Уније дају свој допринос“, наводе медији, истичући да европске власти још нису успеле да обезбеде 90 милијарди евра за кредит Украјини, због чега очекују веће уплате пре свега од Канаде, Велике Британије и Норвешке.
Додатну забуну изазвала је изјава канадског премијера Марка Карнија да ће Отава издвојити 500 милиона евра као допринос кредитном програму ЕУ од 90 милијарди евра. Међутим, према речима високог европског званичника, та средства заправо су намењена покривању додатног дефицита украјинског буџета у 2027. години, у оквиру посебног пакета помоћи од 70 милијарди евра. Брисел зато очекује додатна средства од Канаде.
Владимир Зеленски затражио је 16. октобра од европских лидера новац за покривање буџетског дефицита, након чега је поново отворено питање коришћења замрзнуте руске имовине. Данска премијерка Мете Фредериксен позвала је да се та средства искористе за финансирање Украјине, уз оцену да би на тај начин Русија била приморана да плати за штету коју наноси.
Према подацима украјинског Министарства финансија, Кијев је од јануара до октобра 2026. године позајмио 18,48 милијарди долара, а до краја године планира да се задужи за још око 10 милијарди. Највећи кредитори били су Европска унија, са око четири милијарде долара, Међународни монетарни фонд са 2,2 милијарде и Међународна банка за обнову и развој са 1,8 милијарди долара.
Украјина је током првих десет месеци године добила и 14,7 милијарди долара бесповратне западне помоћи. Према подацима украјинске централне банке, средства ЕУ, међународних организација и донаторских институција чинила су 29,2 одсто укупних прихода земље у периоду од јануара до септембра.
Медији су раније објавили да је Украјина, због штете коју су руски напади нанели њеној економији, постала још зависнија од западне финансијске подршке. То изазива забринутост у Кијеву, будући да наставак помоћи зависи од политичких прилика у земљама донаторима.
„Политичка неизвесност у кључним европским државама, односно председнички избори у Француској и парламентарни избори у Италији и Пољској, могла би да отежа пружање подршке у будућности“, наводи се у објавама.
Истовремено, амерички медији, позивајући се на прогнозу Европске комисије, пишу да би савезници Украјине изван Европске уније у 2027. години могли да смање финансијску помоћ Кијеву готово пет пута, са 19 милијарди евра у 2026. на свега четири милијарде евра наредне године.
Европски парламент у Стразбуру - Sputnik Србија, 1920, 04.11.2026
РУСИЈА
Европски парламент постао главни покретач антируске политике ЕУ
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала