Стара песма: Европска комисија и од нових власти у Србији тражи исто – санкције Русији
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Извештај Европске комисије о Србији није донео ништа ново - исте замерке, дијалог са Приштином, недостатак слободе медија, реформе правосуђа, али и усклађивање са спољном политиком ЕУ. Ново је што је Брисел ставио до знања и новој власти у Србији шта од ње очекује, укључујући санкције Русији, оцењује истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.
Поновљени позив за увођење санкција Русији је, према мишљењу Вујиновића, очекиван јер усклађивање спољне и безбедносне политике представља предуслов европског пута што Европска комисија децидно и каже.
“Позив новој влади Србије је такође очекиван посебно у светлу изјава представника Студентске листе да остају на европском путу, али и да неће уводити санкције Русији. Очекујем да Србија неће увести санкције Русији те да ћемо и у следећем извештају да читамо исте захтеве на тему санкција“, истиче Вујиновић за Спутњик.
Европска комисија поручује да ниво усклађености спољне политике Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ остаје низак“, те да Србија упорно одбија да се придружи санкцијама ЕУ против Русије, што је корак који су већ предузеле све остале земље-кандидати за чланство у ЕУ, са изузетком Турске.
„Напредак у преговорима о приступању ЕУ зависиће од успеха нове владе у превазилажењу ових трендова“, истиче се у саопштењу Европске комисија и додаје да се очекује да се Београд „јасно и недвосмислено придржава европских вредности, посебно у својој спољној политици“.
У годишњем извештају о напретку Србије за 2026. годину, који обухвата период од краја 2025. до септембра 2026. године, Европска комисија оцењује и област правосуђа и слобода медија уз замерке за застрашивање новинара и говор мржње, док у Поглављу 23 (правосуђе и основна права) констатује да није остварен напредак.
Ко је крив што не напредује дијалог Београда и Приштине
Кад је реч о корупцији оцена је да је остварен само ограничен напредак у борби против корупције и организованог криминала, док је усклађеност Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ оцењена као ниска.
Како се наводи у извештају кластер 3 остаје на снази уз оцену ЕК да је Кластер 3 (конкурентност и инклузивни раст) технички спреман за отварање, али да темпо преговора и даље зависи од напретка у владавини права и дијалогу са Приштином.
У Бриселу се овај документ сагледава као почетна позиција и наследно стање за нову владу о чему је говорила и европска комесарка за проширење Марта Кос, која је истакла да је ЕК спремна да са будућом влашћу у Србији ради на реформама које су истовремено приоритети Студентске листе и кључни услови за напредовање ка чланству у ЕУ.
Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности, коментаришући сам извештај каже да су теме стандардне.
„Извештај је у суштини исти као што је био и претходних година. Видећемо по детаљима, када буде јаван, у којој мери је критичнији или мање критичан него претходни. Али теме које су на неки начин сада актуелне јесу оне које смо и очекивали. Дакле, од препоруке Европске комисије да се отвори Кластер 3 до, инсистирања на нормализацији односа Београда и Приштине, са посебним нагласком на то да постоји заједничка кривица што тај дијалог није напредовао. С тим се ја лично не слажем, јер мислим да је одговорност на Приштини, јер причало се о тој, барем оно што сам видео у медијима, унутарполитичкој нестабилности једне и друге стране. Код нас то ни на који начин није угрозило функционисање у међународним односима, док на тзв. Косову јесте,“ напомиње Вујиновић.
Како каже, ништа ново нема ни у причи о антиевропском наративу у Србији, слављењу покојног Ратка Младића и европским вредностима, односно критике због како су навели, недостатка европских вредности.
Занимљиво представљање
„У суштини, све смо то већ чули. Оно што је занимљиво је на који начин је извештај представљен, јер се објављује након победе Студентске листе. Сада ћемо да видимо, у суштини, како ће садржински у којој мери и како ће бити коментарисан изборни процес. Дакле, да ли ћемо видети једно занемаривање проблема, јер претходних година смо имали критике изборног процеса, слободе медија и тако даље. Да ли ће то и ове године бити поменуто или ће се на неки начин ублажити како би се дао ветар у леђа европском путу, пошто видимо да се то и даље истиче као стратешки приоритет Србије,“ напомиње он.
Вујиновић напомиње да је наш извештај представљен у пакету са свим осталим извештајима и то треба видети како их је и на који начин Марта Кос прокоментарисала и представила.
„Не очекујем да ће Србија бити на било који начин посебно наглашено поменута. Мислим да ће кључна помињања бити везана за Црну Гору и Албанију, као два предводника међу кандидатима. Али занимљиво је читати сам извештај и видети колико ће бити ублажена реторика према Србији услед ове победе, како их они виде, проевропских снага. Видео сам да многи критикују, посебно из региона, то што Студентска листа није још јасније на европском путу него што јесте,“ каже наш саговорник.
Вујиновић додаје да је у суштини ово начин како функционише процес придруживања.
„Они нама дају извештаје о томе шта морамо да променимо, ми то наводно мењамо, а онда они то проверавају. Суштина је у томе да, барем према ранијем искуству, њихове информације долазе од специјалних представника, као што су Тонино Пицула, или од њихових људи на терену. Дакле, врло ретко можемо да будемо сигурни да су они у суштини разговарали са надлежнима за европске интеграције и од њих добили одређене информације, већ се више ослањају на невладин сектор и своје европске дипломате,“ закључује Вујиновић.
Очекивања од нове власти
„С друге стране, мислим да ћемо видети нешто ублажену реторику. Колико ће то заиста бити ублажено, а колико ће бити само упаковано у обланде, питање је лексике, а не толико суштине. У суштини, ми добијамо критику због нашег антиевропског наратива, критику да смо подједнако криви за ненапредовање дијалога с Приштином, иако чињенице на терену то негирају,“ наводи Вујиновић.
Према његовим речима, за очекивати је да ће Брисел инсистирати да и нове власти у Србији преговарају са Приштином.
„Инсистира се на Охридском споразуму и француско-немачком споразуму. Све је то оно на чему се већ раније инсистира, с тим што ће овог пута то, вероватно пасти у други план док се неко не увиди шта може, а шта не може да уради.“
Кос је у интервјуу за РТС навела да би први конкретни кораци нове власти у области владавине права, независности правосуђа, слободе медија и борбе против корупције могли да омогуће деблокаду европских средстава и промену става држава чланица према наставку преговора, и истакла да би сарадња са Београдом могла брзо да се интензивира након формирања нових институција.
На питање да ли Брисел инсистирањем на одређеним реформама ризикује да новој власти наметне приоритете пре него што реши унутрашње проблеме Србије, Кос је одговорила да не жели да говори о захтевима ЕУ према Студентској листи, и оценила да студенти добро знају због чега су покренули протесте и зашто су добили подршку грађана.
