Како ће се изборни фијаско Трампа одразити на Републику Српску
© AP Photo / Pablo Martinez Monsivais
Пратите нас
Победа демократа на међуизборима неће аутоматски угрозити положај Републике Српске у Вашингтону, јер Трамп неће лако одустати од већ започетог политичког курса. Ипак, Бањалука мора да рачуна на појачану пажњу демократа и да гради односе са обе америчке политичке стране.
Посета Милорада Додика Сједињеним Америчким Државама одвија се у тренутку када се мења однос снага у Конгресу, па разговори са републиканским сенаторима и конгресменима добијају додатну политичку тежину.
За Бањалуку је, међутим, важно и питање како да изгради односе који неће зависити само од републиканске администрације. Професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци, др Милош Шолаја сматра да за такву политику постоје могућности, али и одређена ограничења.
Вашингтон за Српску вежу интереси
Један од разлога због којих Шолаја не очекује промену Трамповог односа према Републици Српској јесу интереси појединаца из председниковог окружења.
„Спољну политику води амерички председник и он је води као шеф извршне власти. У том смислу, он неће према Републици Српској ништа мењати, поготово што је то онај део спољне политике у којем одређене индивидуе које га окружују имају неке бизнис-интересе, ту су и енергетски интереси, око гасовода, Јужне интерконекције и других ствари у целој Босни и Херцеговини“, каже Шолаја.
То, међутим, не значи да ће Конгрес остати по страни. Демократска већина може да отвори простор за интензивније бављење Балканом и да од администрације захтева већу пажњу према потезима Бањалуке, додаје он.
Од санкција нема ништа
Посебно питање представља статус санкција према Додику и другим представницима Републике Српске. Њихова суспензија оставља могућност да демократе поново покрену ту тему и покушају да изврше притисак на администрацију.
„Сасвим је сигурно да они могу да инсистирају, пошто су санкције суспендоване, а нису укинуте. Ипак, Трамп је заузео један правац у оквирима својих досадашњих политика. Не мислим да ће притисак бити толико ефикасан да би он променио своју наступајућу политику, поготово што је у њу уложено јако много“, истиче Шолаја.
Ипак, он сматра да би било погрешно очекивати да се америчка политика према Републици Српској претвори у централно питање сукоба између Беле куће и Конгреса. Балкан, према Шолајином мишљењу, нема такав значај у америчким спољнополитичким приоритетима да би промене у односу снага на Капитолу саме по себи изазвале радикалан заокрет.
Додатни разлог за опрез он види у приближавању наредних председничких избора. И републиканци и демократе мораће да воде рачуна о томе како њихове иницијативе утичу на бираче, а у први план ће доћи питања свакодневног живота Американаца.
„Демократе ће ту бити опрезне. Свако ће се чувати неког неуспеха, јер је ово, у ствари, сигнал да је почела кампања за наредне председничке изборе. Много политика ће се водити с погледом на америчке изборе за две године. Трамп ће гледати да поправи свој рејтинг, односно да Американцима обезбеди бољи живот на унутрашњем плану, у погледу економије, настојања да се смањи инфлација, цена горива и тако даље, што је битно утицало на овакав исход избора. И Демократе ће се чувати промашених иницијатива. Према томе, не мора да значи да ће сада доћи до неког емотивног заокрета против Трампове политике. Биће ту доста пажљивог и тактичког политичког одмеравања“, оцењује наш саговорник.
Демократе још немају фаворита кога би у овом тренутку могли да истакну против републиканских фаворита – са доста опреза ће брендирати своје кандидате, као што ће радити и Републиканци, додаје наш саговорник.
Бањалука не зависи само од Републиканаца
Додикови разговори са представницима америчке политичке елите могу да буду део ширег настојања да Република Српска обезбеди стабилније везе у Вашингтону. Шолаја сматра да таква могућност постоји, али указује и на специфичност српске заједнице у САД, чија је политичка подршка углавном била усмерена према Трампу.
„Чињеница је да је већина Срба у Америци гласала за Трампа, без обзира на политичку оријентацију. Тако да у том погледу постоје ти лимити, али мислим да и једна и друга политичка страна имају интереса да имају добре односе на југоистоку Европе, баш зато што то није на врху приоритета“, наводи Шолаја.
Он указује и на то да америчка администрација, без обзира на страначку припадност, мора да располаже политичким и дипломатским капацитетима за решавање више међународних криза истовремено. Руско-украјински конфликт, односи са Ираном и друга безбедносна питања остају међу изазовима који захтевају пажњу Вашингтона.
У таквим околностима, сматра Шолаја, стабилност југоисточне Европе остаје важна, и, како каже, не очекује да ће америчке политичке промене саме по себи водити ка новом заоштравању прилика у региону, закључује Шолаја.
Погледајте и:
