Месним нареском против Русије! Европа смислила оригиналан начин да „победи“ хаос који је разара
© AP Photo / Virginia Mayo
Пратите нас
Изазивањем страха, несигурности и панике, власти земаља Европске уније покушавају да скрену пажњу народу с кризе и хаоса који влада широм Европе. Хомогенизацијом становништва у циљу одбране од имагинарног непријатеља и његове имагинарне агресије, ситуација у друштву би се, макар на кратко, умирила и стабилизовала.
Овако филозоф и публициста Марио Калик коментарише нове смернице Европске комисије којим се грађани ЕУ позивају да се боље припреме за евентуалне ванредне ситуације и катастрофе.
Припрема подразумева набавку залиха хране, воде и основних потрепштина довољних за преживљавање током прва три дана, односно док не стигне организована помоћ надлежних служби - од месног нареска, до саламе, воде и средстава за хигијену. Остаје нејасно каква то опасност прети земљама чланицама и одакле, будући да су оне те које годинама звецкају оружјем. Киша која још није пала, земљотрес који се још није догодио или мећава која још није почела да дува тешко да завређују састанчење, планирање и дискутовање на највишем нивоу Европске уније. Параноја је завладала или намерно покушавају да посеју панику и да наставе да владају страхом.
Ипак, смернице за преживљавање је на Европском форуму цивилне заштите у Бриселу представила европска комесарка за приправност и управљање кризама Хаџа Лахбиб. Она је истакла да у кризним тренуцима први сати представљају кључну разлику и да сваки грађанин мора да зна како да заштити своју породицу и помогне другима. Није само рекла од чега се бране и ко их напада, али је зато драматично нагласила да припреме за евентуалну катастрофу почињу у домовима, школама и локалним заједницама. Поред овога, Европска комисија је предложила и увођење званичног Европског дана приправности, који би се сваке године обележавао 23. октобра, почевши од 2027. године.
Психолошка диверзија
Калик подсећа да су европске земље већ најављивале напад на Калињинград, а да им је Руска Федерација јасно одговорила како ће у том случају реаговати. Из тог разлога, челници ЕУ сада обавештавају становништво да се припреми за потенцијалну ратну ситуацију. Уколико на крају и не дође до самог напада, увођење ратне психозе међу становништво послужиће другој сврси, каже наш саговорник.
Постоје два могућа објашњења за ту реторику. Једно је да се Европа спрема за рат са Русијом, односно за напад на Русију. Јасно је да Русија неће напасти земље Европске уније без оправданог разлога, односно искључиво у случају самоодбране. То је више пута поновљено и представља јасан став руског руководства, али се упркос томе производи та фиктивна претња о нападу Русије на Европску унију, како би се створила слика да се ЕУ тобоже брани. Онда се ове мере представљају као део одбране од тог имагинарног првог руског удара, док је ситуација у реалности потпуно обрнута, каже Калик за Спутњик.
Он додаје да постоји низ других показатеља који илуструју реалну ситуацију на терену и осликавају ко кога заправо жели да нападне. Повећавају се војни буџети највећих чланица Европске уније, попут Немачке и Француске, а Немачка чак отворено говори о амбицији да изгради највећу конвенционалну војску у Европи, да удвостручи број војника, наоружања и војне инфраструктуре.
Поред тога, доносе се бројни закони противно вољи грађана, који већински не подржавају идеју уласка у рат са Русијом. Немачка се опет јавља као добар пример, будући да су након победе антиратно настројене странке АФД у појединим источним деловима земље, донети закони и сковани планови како би се њихова овлашћења заобишла.
То је једна димензија. Друга је, наравно, чињеница да се криза, коју је управо изазвала та ратоборна и аутодеструктивна политика ЕУ, сада враћа као бумеранг. Та политика је само повећала постојеће проблеме и продубила већ присутно незадовољство, а донела је и нове проблеме који раније нису постојали, барем не у тој мери, пре почетка Специјалне војне операције. Економска криза се продубљује, социјални стандард опада. Видимо шта се дешава широм Европе, какав хаос влада, да протести избијају на све стране, како у самој Немачкој, тако и у другим земљама Европске уније. То су често и антиратни протести, као и протести младих који траже улагања у образовање, а не у ратну машинерију.
Наш саговорник такође подвлачи да сада и европске елите покушавају некако да се одрже на позицијама, те да је ово, у суштини, све време борба за очување власти оних који су владали деценијама, практично од оснивања Европске уније. Ово је и борба за очување постојеће структуре и естаблишмента пред налетом неких других снага које јачају, било да је реч о радикалној левици или радикалној десници.
Уједињени против непостојећег непријатеља
Када је реч о унутрашњем аспекту изазивања масовне хистерије и ратне психозе код сопственог народа, његов једини циљ је управо то становништво. Циљ је, тврди Калик, да се скрене пажња са све лошије економске и социјалне ситуације, да се становништво мобилише. На тај начин покушавају да их хомогенизују и уједине своје грађанство, које је све више подељено, бунтовно и склоно протестима.
То је неки маневар који ће они покушати, али нисам сигуран да ће им проћи. С обзиром на све околности, не верујем да је становништво за то расположено, чак ни у Немачкој, ни у другим земљама које су, када је реч о њиховим елитама и руководствима, најратоборније. Не верујем да су грађани спремни за рат и ратну политику. Али то је оно што њихове елите желе.
Чак и да дође до евентуалног напада на Русију, то не би могло да се заврши успешно по Европску унију. У том случају би добили жесток одговор и изгубљен рат, што би само још продубило већ постојеће негативне ствари у земљама ЕУ. Следствено томе, дошло би до распада Европске уније, као и до преиспитивања унутрашњих поредака у државама чланицама, а никаква „торба за три дана“ им тада не би помогла, закључује Калик.
Погледајте и:
