https://sputnikportal.rs/20261105/mucilista-sirom-ukrajine-postojala-i-pre-2022-godine-eu-cuti-i-nastavlja-sa-podrskom-kijevu-1205288969.html
Мучилишта широм Украјине постојала и пре 2022. године, ЕУ ћути и наставља са подршком Кијеву
Мучилишта широм Украјине постојала и пре 2022. године, ЕУ ћути и наставља са подршком Кијеву
Sputnik Србија
Андреа Лучиди, независни војни дописник који извештава из Донбаса, прокоментарисао је за Спутњик скандал у вези са мучилиштем у близини Кијева. Он је указао да... 05.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-05T14:04+0100
2026-11-05T14:04+0100
2026-11-05T14:04+0100
украјина
свет
свет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/11/1193811038_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_52994e12e8c7c77ffff640c938a530f0.jpg
Можете ли нам рећи нешто више о размерама проблема илегалних затвора и места за мучење у Украјини – колико дуго таква места постоје и колико су распрострањена широм земље?- Верујем да је сам Буданов јасно указао на размере овог проблема када је, одговарајући окупљенима испред притворског објекта којим управља Азов (терористичка организација забрањена у Русији), изјавио да широм Украјине постоји неколико сличних објеката. На основу сопственог искуства, могу да кажем да ови објекти нису никаква новост. Заправо, нека од сведочења која сам лично прикупио указују на то да су такви објекти постојали и пре 2022. године.Можете ли нам говорити о свом личном искуству извештавања о оваквим објектима у региону Донбаса?- Током година рада у Донбасу имао сам прилику да истражујем и ово питање. Посетио сам некадашњи притворски објекат Службе безбедности Украјине (СБУ), који се, према сведочењима, налазио на аеродрому у Маријупољу. Сведочења која сам прикупио указују на то да су овим објектом заједнички управљали СБУ и Азов и да је у њему спровођено мучење.Према речима бивших притвореника које сам интервјуисао, затвореници су пребијани и подвргавани лажним стрељањима, током којих су им пуцали у непосредној близини главе док су им преко главе биле навлачене црне вреће. Као метода мучења коришћено је и ускраћивање сна.Осим тога, сведоци су навели да су у великом броју затварани заједно у расхладним просторијама, у којима је било толико мало простора да није било места за све. И то сматрам обликом мучења.На шта би сама чињеница да оваква места постоје требало да нам укаже када је реч о степену репресије над становништвом Украјине коју спроводи кијевски режим и његови извршиоци из батаљона повезаних са нацистима?- Репресија је свакако веома изражена и то није ништа ново. Међутим, оно што ме највише погађа јесу двоструки аршини западних партнера Кијева, који настављају да финансирају украјински војни сектор.Европска унија има јасна правила: забрањено је финансирање субјеката који крше људска права. Објекти попут оног који смо недавно видели у близини Кијева, као и стање у којем су људи из њега изашли, са различитим повредама и, у једном случају, наизглед насилно скинутим венчаним прстеном са нечијег прста, јасно указују на озбиљну забринутост због кршења људских права.Зашто онда Европска унија нема шта да каже о томе? Како бисте описали степен прикривања и намерног затварања очију западних покровитеља кијевског режима? Докле очекујете да ће ићи у својим медијима и званичним саопштењима како би улепшали слику о кијевском режиму када је реч о овом питању?- Мој одговор је делимично повезан са претходним. За сада је инцидент који се догодио у ноћи 2. новембра добио само незнатну медијску пажњу.Тек предвече 3. новембра поједини медији и новинске агенције почели су да извештавају о овом случају, углавном ограничавајући се на Будановљеву изјаву којом је, нимало изненађујуће, настојао да читав случај представи као „руску пропаганду“.У међувремену, у Кијеву је, према извештајима, почела репресија, уз неколико хапшења, али се о томе у Италији готово уопште не извештава.Политичка намера ми се чини јасном: игнорисање чињеница о којима је незгодно извештавати, односно чињеница које би могле да ојачају уверење италијанске јавности да можда није у интересу Италије да настави са наоружавањем Украјине и пружањем подршке јединицама попут Азова.Говоримо о формацији која има јасне историјске везе са неонацистичким и неофашистичким покретима и која је, поврх свега, оптужена за управљање очигледно илегалним притворским објектима, скривеним наочиглед свих, међу стамбеним зградама у којима живе цивили.Погледајте и:
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
украјина, свет
Мучилишта широм Украјине постојала и пре 2022. године, ЕУ ћути и наставља са подршком Кијеву
Андреа Лучиди, независни војни дописник који извештава из Донбаса, прокоментарисао је за Спутњик скандал у вези са мучилиштем у близини Кијева. Он је указао да су такви објекти постојали и пре 2022. године, и подсетио на двоструке аршине западних партнера Кијева, који настављају да финансирају украјински војни сектор упркос кршењу људских права.
Можете ли нам рећи нешто више о размерама проблема илегалних затвора и места за мучење у Украјини – колико дуго таква места постоје и колико су распрострањена широм земље?
- Верујем да је сам Буданов јасно указао на размере овог проблема када је, одговарајући окупљенима испред притворског објекта којим управља Азов (терористичка организација забрањена у Русији), изјавио да широм Украјине постоји неколико сличних објеката. На основу сопственог искуства, могу да кажем да ови објекти нису никаква новост. Заправо, нека од сведочења која сам лично прикупио указују на то да су такви објекти постојали и пре 2022. године.
Можете ли нам говорити о свом личном искуству извештавања о оваквим објектима у региону Донбаса?
- Током година рада у Донбасу имао сам прилику да истражујем и ово питање. Посетио сам некадашњи притворски објекат Службе безбедности Украјине (СБУ), који се, према сведочењима, налазио на аеродрому у Маријупољу. Сведочења која сам прикупио указују на то да су овим објектом заједнички управљали СБУ и Азов и да је у њему спровођено мучење.
Према речима бивших притвореника које сам интервјуисао, затвореници су пребијани и подвргавани лажним стрељањима, током којих су им пуцали у непосредној близини главе док су им преко главе биле навлачене црне вреће. Као метода мучења коришћено је и ускраћивање сна.
Осим тога, сведоци су навели да су у великом броју затварани заједно у расхладним просторијама, у којима је било толико мало простора да није било места за све. И то сматрам обликом мучења.
На шта би сама чињеница да оваква места постоје требало да нам укаже када је реч о степену репресије над становништвом Украјине коју спроводи кијевски режим и његови извршиоци из батаљона повезаних са нацистима?
- Репресија је свакако веома изражена и то није ништа ново. Међутим, оно што ме највише погађа јесу двоструки аршини западних партнера Кијева, који настављају да финансирају украјински војни сектор.
Европска унија има јасна правила: забрањено је финансирање субјеката који крше људска права. Објекти попут оног који смо недавно видели у близини Кијева, као и стање у којем су људи из њега изашли, са различитим повредама и, у једном случају, наизглед насилно скинутим венчаним прстеном са нечијег прста, јасно указују на озбиљну забринутост због кршења људских права.
Зашто онда Европска унија нема шта да каже о томе? Како бисте описали степен прикривања и намерног затварања очију западних покровитеља кијевског режима? Докле очекујете да ће ићи у својим медијима и званичним саопштењима како би улепшали слику о кијевском режиму када је реч о овом питању?
- Мој одговор је делимично повезан са претходним. За сада је инцидент који се догодио у ноћи 2. новембра добио само незнатну медијску пажњу.
Тек предвече 3. новембра поједини медији и новинске агенције почели су да извештавају о овом случају, углавном ограничавајући се на Будановљеву изјаву којом је, нимало изненађујуће, настојао да читав случај представи као „руску пропаганду“.
У међувремену, у Кијеву је, према извештајима, почела репресија, уз неколико хапшења, али се о томе у Италији готово уопште не извештава.
Политичка намера ми се чини јасном: игнорисање чињеница о којима је незгодно извештавати, односно чињеница које би могле да ојачају уверење италијанске јавности да можда није у интересу Италије да настави са наоружавањем Украјине и пружањем подршке јединицама попут Азова.
Говоримо о формацији која има јасне историјске везе са неонацистичким и неофашистичким покретима и која је, поврх свега, оптужена за управљање очигледно илегалним притворским објектима, скривеним наочиглед свих, међу стамбеним зградама у којима живе цивили.
