Преминуо протојереј-ставрофор Војислав Билбија
20:41 05.11.2026 (Освежено: 20:43 05.11.2026)
© ТВ Храм/
Пратите нас
Протојереј-ставрофор Војислав Билбија, дугогодишњи старешина цркве Свете Тројице у Ротердаму, у Холандији преминуо је данас у 84. години живота.
Био је мисионар, духовник и неуморни прегалац на просторима Западне Европе, саопштила је СПЦ.
Протојереј-ставрофор Војислав Билбија рођен је 1942. године у Босанском Грахову.
Протојереј-ставрофор Војислав Билбија рођен је 1942. године у Босанском Грахову.
Недуго након завршетка студија стоматологије, 1969. године преселио се у Холандију, где је оставио немерљив траг у очувању православне вере међу својим сународницима, али и на пољу мисионарског рада и ширења хришћанства међу народима Западне Европе.
Након вишедеценијске ђаконске службе, а по пензионисању у стоматолошкој струци, отац Војислав Билбија рукоположен је у чин свештеника 2000. године. Недуго затим поверена му је парохија у Ротердаму, у Холандији, на чијем је челу провео дуги низ година.
Бавио се црквеним сликарством, дуборезом и обрадом драгоцених метала. Израдио је кивот за мошти Светог Симеона Мироточивог, као и многе друге светиње.
Дуги низ година био је исповедник и утешитељ српских заточеника у хашком притвору, неуморно их посећујући, причешћујући и крепећи их надом и вером у једину правду – правду Божју.
Остаће упамћен међу својим парохијанима и свима који су га познавали као силни горостас и неућутни проповедник Христове речи, али, пре свега, као отац и духовник многих који су, вођени његовим примером, пронашли Христа и пут ка Царству Небеском.
Након вишедеценијске ђаконске службе, а по пензионисању у стоматолошкој струци, отац Војислав Билбија рукоположен је у чин свештеника 2000. године. Недуго затим поверена му је парохија у Ротердаму, у Холандији, на чијем је челу провео дуги низ година.
Бавио се црквеним сликарством, дуборезом и обрадом драгоцених метала. Израдио је кивот за мошти Светог Симеона Мироточивог, као и многе друге светиње.
Дуги низ година био је исповедник и утешитељ српских заточеника у хашком притвору, неуморно их посећујући, причешћујући и крепећи их надом и вером у једину правду – правду Божју.
Остаће упамћен међу својим парохијанима и свима који су га познавали као силни горостас и неућутни проповедник Христове речи, али, пре свега, као отац и духовник многих који су, вођени његовим примером, пронашли Христа и пут ка Царству Небеском.
