https://sputnikportal.rs/20261106/dok-oruzari-broje-milijarde-evropski-gradjani-placaju-cenu-militarizacije-rusija-olivera-ikodinovic-1205318235.html
Док оружари броје милијарде, европски грађани плаћају цену милитаризације
Док оружари броје милијарде, европски грађани плаћају цену милитаризације
Sputnik Србија
Европа, под изговором одбране од руске претње, спроводи политику милитаризације која највише одговара интересима војно-индустријских корпорација и политичких... 06.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-06T22:41+0100
2026-11-06T22:41+0100
2026-11-06T22:41+0100
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
свет
свет – политика
европска унија (еу)
украјина
коалиција вољних
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/06/1205334145_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_aa0c631bb30b30315f6218db41bd29ec.jpg
Он сматра да европски лидери намерно подижу тензије са Русијом како би оправдали све веће издвајање новца за наоружање, од чега корист имају произвођачи оружја и политички кругови повезани са њима. Истовремено, Европа занемарује сопствене економске и социјалне проблеме, а њена војна спремност, упркос огромним улагањима, остаје упитна.Клинцевич је овако прокоментарисао нацрт програма Европске комисије, у којем се упозорава да Европска унија, упркос рекордним улагањима у одбрану, можда неће успети да достигне планирани ниво војне спремности до 2030. године.Клинцевич сматра да Европа, упркос све већим улагањима у одбрану, дефинитивно није војно спремна за евентуални сукоб са Русијом и да такав ниво спремности неће достићи ни до 2030. године, коју су европски званичници помињали као могући рок за припрему за потенцијални рат са Русијом, јер их „обмањују америчке и британске корпорације, које их приморавају да купују застарело наоружање, чија је ефикасност упитна у условима савременог ратовања“. Као пример наводи куповину америчких оклопних транспортера „страјкер“, али и изјаве пољског министра спољних послова о томе да је Пољска спремна за рат са Русијом, јер располаже великим бројем тенкова, артиљеријских система и другог наоружања.Клинцевич, међутим, истиче да бројност конвенционалног наоружања не гарантује стварну борбену способност, јер се савремено ратовање драстично променило и све више се ослања на дронове и нове технологије, док традиционалнa техника попут тенкова и артиљерије више нема исту улогу као раније. Сматра да европске армије нису довољно прилагођене тим променама, због чега њихова стварна војна спремност остаје упитна, упркос огромним улагањима у наоружање.„Брзина технолошког напретка на украјинском фронту је огромна. Европа није спремна за ситуацију у којој би према њој полетеле хиљаде дронова. Они мисле да ће распоредити војску на граници са Калињинградом и тамо зауставити сукоб, уколико, не дај Боже, до њега дође. Неће тако бити! Експлозије ће почети истовремено у свим европским престоницама, a за такав сценарио они нису спремни. Немају развијен систем противваздухопловне одбране, немају развијене ударне капацитете, немају сопствени ракетни програм. Ако се уздају у америчке авионе које су купили, грдно се варају, јер ће већ првог дана ракетним ударима бити уништени сви војни аеродроми и ти авиони једноставно неће имати одакле да полете. У сваком случају, Русија не планира да нападне Европу, а Европа ће, по свему судећи, трошити огромне количине новца на наоружање које ће на крају ионако бити уништено и завршити у топионицама, надам се, а не у рату“, истакао је Клинцевич.Клинцевич оцењује да ће политика све већег издвајања новца за наоружање додатно урушити европски индустријски потенцијал и негативно утицати на економски развој. Он сматра да би раст незадовољства грађана због такве политике могао да доведе до великих друштвених и политичких превирања у појединим европским државама, као и до доласка на власт нових влада које би одустале од досадашњег курса милитаризације и конфронтације са Русијом.Трамп се дистанцира, Европа се наоружаваКлинцевич сматра да су европске земље саме конструисале причу о неизбежном рату са Русијом, користећи је као оправдање за дугорочно наоружавање и повећање војних издвајања. Подсећа да се раније говорило о 2028. години као року за припрему, док се сада помиње 2030. година, уз могућност да се тај рок касније поново помери на 2033. или 2035. годину. Према његовом тумачењу, стално истицање руске претње служи као механизам за преусмеравање новца из државних и социјалних фондова ка војно-индустријском комплексу, чиме се интереси наменске индустрије стављају испред економских и социјалних потреба европских грађана.„Aктуелна политичка елита која управља европским државама — не свим, али већином — заинтересована је да од тих великих војних наруџбина остварује личну корист. Због тога ће ниво образовања, здравствене заштите и безбедности у већини земаља Европске уније наставити да опада. Људи протестују на улицама и на тај начин изражавају своје незадовољство. Они желе да се таква политика заустави, али их за сада нико не чује“, додао је експерт.Одговарајући на питање зашто европски лидери свесно улазе у безбедносну конфронтацију са Русијом у тренутку када Вашингтон све више тражи да Европа сама преузме одговорност за сопствену одбрану, Клинцевич одговара да САД нису јединствене у погледу политике према Русији и Украјини.Према његовим речима, део политичких структура, повезаних са демократама и транснационалним војно-индустријским корпорацијама, залаже се за наставак војне помоћи Кијеву, упркос политици Доналда Трампа. Он не искључује могућност да Конгрес одобрава нове пакете помоћи Украјини мимо Трампове контроле, чиме би снаге које подржавају наставак америчког ангажовања у сукобу задржале свој утицај. Сматра да се те структуре тренутно осећају као победници и да и даље имају значајну политичку моћ у Вашингтону.Говорећи о шанси да европски лидери коначно преиспитују своју политику према Русији и пруже руку помирења, Клинцевич сматра да би до постепеног побољшања односа могло доћи кроз билатералне договоре Москве са појединачним европским државама.„Надам се да не грешим у претпоставци да телефонски позиви норвешког и финског председника, односно премијера, нису били посвећени само Украјини. Важно је и то што је у изјавама са њихове стране наглашено да неће ометати слободу пловидбе и да немају никакве војне претензије према Русији. То практично значи да се они унапред изузимају из могућих будућих провокација на Балтику или око ‘Северног морског пута’, о којима говори Европска унија. Зато мислим да ће се појављивати све више таквих земаља. Међутим, земље које зависе од глобалиста и буџета Европске уније, као што су балтичке државе или можда Пољска, највероватније ће послужити као ударна песница за провокације и ескалацију сукоба“, каже Клинцевич.Клинцевич упозорава на дејства „партије рата“ у Европи и интензивирање војних вежби у близини граница Русије и Белорусије. Посебно истиче предстојеће вежбе такозване „коалиције вољних“ у Пољској, током којих ће бити разрађивани планови и механизми за могуће распоређивање војних снага појединих европских земаља на територији Украјине у случају прекида борбених дејстава. Наводи да већ постоји заједничка команда на чијем је челу британски генерал, док биПрема нацрту програма Европске комисије, циљ Европске уније да до 2030. године достигне пуну војну спремност доведен је у питање, упркос рекордним улагањима у одбрану, која су 2025. године достигла 418 милијарди евра.У документу се указује да огромна финансијска издвајања још увек нису резултирала изградњом довољно способних, опремљених и међусобно усклађених европских оружаних снага. Посебан проблем представља развој система за борбу против дронова, јер се очекује да ће до 2030. године бити реализована тек трећина планираних европских програма у овој области. Додатни притисак на европску одбрану ствара и одлука америчког председника Доналда Трампа о смањењу војног присуства САД у Европи, укључујући повлачење снага и капацитета за стратешку подршку.
https://sputnikportal.rs/20261105/brisel-pali-fitilj-radimo-zajedno-sa-ukrajinom-rusija-olivera-ikodinovic-1205291280.html
украјина
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, свет, свет – политика, европска унија (еу), украјина, коалиција вољних, анализе и мишљења, нато, сад, рат, војна индустрија, одбрана
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, свет, свет – политика, европска унија (еу), украјина, коалиција вољних, анализе и мишљења, нато, сад, рат, војна индустрија, одбрана
Док оружари броје милијарде, европски грађани плаћају цену милитаризације
Европа, под изговором одбране од руске претње, спроводи политику милитаризације која највише одговара интересима војно-индустријских корпорација и политичких елита, оцењује Андреј Клинцевич, шеф руског Центра за проучавање војних и политичких сукоба.
Он сматра да европски лидери намерно подижу тензије са Русијом како би оправдали све веће издвајање новца за наоружање, од чега корист имају произвођачи оружја и политички кругови повезани са њима. Истовремено, Европа занемарује сопствене економске и социјалне проблеме, а њена војна спремност, упркос огромним улагањима, остаје упитна.
Клинцевич је овако прокоментарисао нацрт програма Европске комисије, у којем се упозорава да Европска унија, упркос рекордним улагањима у одбрану, можда неће успети да достигне планирани ниво војне спремности до 2030. године.
„Потребно је разумети да Европска комисија постаје наднационална влада у пуном смислу те речи. Већ постоје обавештајне структуре, укључујући Директорат војне обавештајне службе земаља Европске уније коју предводи Каја Калас. Појавио се и посебан комесар за одбрану. Генерлано, све је више разговора о томе да треба издвајати више новца. Дакле, Европска комисија спроводи циљеве које су јој наложили њени покровитељи, односно транснационалне корпорације, које поручују председницима европских држава: ‘Трошите више на одбрану, издвајајте више новца за те намене’“, каже експерт.
Клинцевич сматра да Европа, упркос све већим улагањима у одбрану, дефинитивно није војно спремна за евентуални сукоб са Русијом и да такав ниво спремности неће достићи ни до 2030. године, коју су европски званичници помињали као могући рок за припрему за потенцијални рат са Русијом, јер их „обмањују америчке и британске корпорације, које их приморавају да купују застарело наоружање, чија је ефикасност упитна у условима савременог ратовања“. Као пример наводи куповину америчких оклопних транспортера „страјкер“, али и изјаве пољског министра спољних послова о томе да је Пољска спремна за рат са Русијом, јер располаже великим бројем тенкова, артиљеријских система и другог наоружања.
Клинцевич, међутим, истиче да бројност конвенционалног наоружања не гарантује стварну борбену способност, јер се савремено ратовање драстично променило и све више се ослања на дронове и нове технологије, док традиционалнa техника попут тенкова и артиљерије више нема исту улогу као раније. Сматра да европске армије нису довољно прилагођене тим променама, због чега њихова стварна војна спремност остаје упитна, упркос огромним улагањима у наоружање.
„Брзина технолошког напретка на украјинском фронту је огромна. Европа није спремна за ситуацију у којој би према њој полетеле хиљаде дронова. Они мисле да ће распоредити војску
на граници са Калињинградом и тамо зауставити
сукоб, уколико, не дај Боже, до њега дође. Неће тако бити! Експлозије ће почети истовремено у свим европским престоницама, a за такав сценарио они нису спремни. Немају развијен
систем противваздухопловне одбране, немају развијене ударне капацитете, немају сопствени
ракетни програм. Ако се уздају у америчке авионе које су купили, грдно се варају, јер ће већ првог дана ракетним ударима бити уништени сви
војни аеродроми и ти авиони једноставно неће имати одакле да полете. У сваком случају, Русија не планира да нападне Европу, а Европа ће, по свему судећи, трошити огромне количине новца на наоружање које ће на крају ионако бити уништено и завршити у топионицама, надам се, а не у рату“, истакао је Клинцевич.
Клинцевич оцењује да ће политика све већег издвајања новца за наоружање додатно урушити европски индустријски потенцијал и негативно утицати на економски развој. Он сматра да би раст незадовољства грађана због такве политике могао да доведе до великих друштвених и политичких превирања у појединим европским државама, као и до доласка на власт нових влада које би одустале од досадашњег курса милитаризације и конфронтације са Русијом.
Трамп се дистанцира, Европа се наоружава
Клинцевич сматра да су европске земље саме конструисале причу о неизбежном рату са Русијом, користећи је као оправдање за дугорочно наоружавање и повећање војних издвајања. Подсећа да се раније говорило о 2028. години као року за припрему, док се сада помиње 2030. година, уз могућност да се тај рок касније поново помери на 2033. или 2035. годину. Према његовом тумачењу, стално истицање руске претње служи као механизам за преусмеравање новца из државних и социјалних фондова ка војно-индустријском комплексу, чиме се интереси наменске индустрије стављају испред економских и социјалних потреба европских грађана.
„Aктуелна политичка елита која управља европским државама — не свим, али већином — заинтересована је да од тих великих војних наруџбина остварује личну корист. Због тога ће ниво образовања, здравствене заштите и безбедности у већини земаља Европске уније наставити да опада. Људи протестују на улицама и на тај начин изражавају своје незадовољство. Они желе да се таква политика заустави, али их за сада нико не чује“, додао је експерт.
Одговарајући на питање зашто европски лидери свесно улазе у безбедносну конфронтацију са Русијом у тренутку када Вашингтон све више тражи да Европа сама преузме одговорност за сопствену одбрану, Клинцевич одговара да САД нису јединствене у погледу политике према Русији и Украјини.
Према његовим речима, део политичких структура, повезаних са демократама и транснационалним војно-индустријским корпорацијама, залаже се за наставак војне помоћи Кијеву, упркос политици Доналда Трампа. Он не искључује могућност да Конгрес одобрава нове пакете помоћи Украјини мимо Трампове контроле, чиме би снаге које подржавају наставак америчког ангажовања у сукобу задржале свој утицај. Сматра да се те структуре тренутно осећају као победници и да и даље имају значајну политичку моћ у Вашингтону.
Говорећи о шанси
да европски лидери коначно преиспитују своју политику према Русији и пруже руку помирења, Клинцевич сматра да би до постепеног побољшања односа могло доћи кроз билатералне договоре Москве са појединачним европским државама.
„Надам се да не грешим у претпоставци да телефонски позиви норвешког и финског председника, односно премијера, нису били посвећени само Украјини. Важно је и то што је у изјавама са њихове стране наглашено да неће ометати слободу пловидбе и да немају никакве војне претензије према Русији. То практично значи да се они унапред изузимају из могућих будућих провокација на Балтику или око ‘Северног морског пута’, о којима говори Европска унија. Зато мислим да ће се појављивати све више таквих земаља. Међутим, земље које зависе од глобалиста и буџета Европске уније, као што су балтичке државе или можда Пољска, највероватније ће послужити као ударна песница за провокације и ескалацију сукоба“, каже Клинцевич.
Клинцевич упозорава на дејства „партије рата“ у Европи и интензивирање војних вежби у близини граница Русије и Белорусије. Посебно истиче предстојеће вежбе такозване „коалиције вољних“ у Пољској, током којих ће бити разрађивани планови и механизми за могуће распоређивање војних снага појединих европских земаља на територији Украјине у случају прекида борбених дејстава. Наводи да већ постоји заједничка команда на чијем је челу британски генерал, док би
„Током маневара биће увежбавани механизми и планираће се улазак оружаних снага низа европских земаља или јастреба - али не у оквиру НАТО-а - на територију Украјине у случају прекида борбених дејстава. Команда већ постоји. Недавно је команду преузео британски генерал. Главну окосницу чине британске, француске и немачке јединице. У логистичкој и другој подршци учествоваће и низ других европских земаља, укључујући оне које ће служити као транзитне државе. Дакле, они се сада припремају за улазак на територију Украјине, иако је Русија раније јасно ставила до знања да је то неприхватљиво, да би такав потез изазвао ескалацију и довео до удара на њихове базе“, закључио је експерт.
Према нацрту програма Европске комисије, циљ Европске уније да до 2030. године достигне пуну војну спремност доведен је у питање, упркос рекордним улагањима у одбрану, која су 2025. године достигла 418 милијарди евра.
У документу се указује да огромна финансијска издвајања још увек нису резултирала изградњом довољно способних, опремљених и међусобно усклађених европских оружаних снага. Посебан проблем представља развој система за борбу против дронова, јер се очекује да ће до 2030. године бити реализована тек трећина планираних европских програма у овој области. Додатни притисак на европску одбрану ствара и одлука америчког председника Доналда Трампа о смањењу војног присуства САД у Европи, укључујући повлачење снага и капацитета за стратешку подршку.
