Хоће ли траса до мира у Украјини бити јаснија после Абу Дабија /видео/
© Sputnik / Kirill Zykov
/ Пратите нас
Предстојећи састанак представника Русије, САД и Украјине у Абу Дабију, а након тога и сусрет лидера три водеће светске силе у Кини уливају благи оптимизам да ће се препознати трасе решавања украјинског сукоба, али пут до тога неће бити ни лак, ни брз, оцена је саговорника Спутњика професора Митра Ковача и политиколога Николе Перишића.
Трилатерални разговори о решавању украјинског питања биће одржани 10-11. новембра, док се састанак лидера Русије, САД и Кине очекује недељу дана касније на маргинама самита АПЕК-а у кинеском Женшену.
Могуће је, каже Перишић, да ће се кроз те сусрете кренути ка дипломатском тражењу решења за Украјину али много је отворених питања у том мировном процесу па ће то вероватно споро ићи.
“Такође, постоје различити интереси које имају и Русија и Украјина у овом тренутку, али и САД које ће исто покушати да профитирају из свега тога, тако да је доста заинтересованих страна што усложњава сам преговарачки процес”, образлаже политиколог у емисији Свет са Спутњиком.
Европа највећа кочница
Ковач као највећу кочницу у смиривању рата види Европу која, иако није нити ће бити за преговарачким столом, како каже, потхрањује максималистичке захтеве шефа кијевског режима Владимира Зеленског.
“Ако Зеленски буде инсистирао на суверенитету и територијалној целокупности Украјине, онда не знам о чему могу да разговарају”, примећује Ковач, подсећајући да је руска страна и пре говорила да Зеленски није кредибилан преговарач нити је способан на договор а да због истека председничког мандата нема ни легитимитет народа.
Ако и преговори у Абу Дабију крену добро, по мишљењу Ковача, пуно је корака који се још морају направити да би дошло до неког стабилног мировног решења.
Штавише, додаје он, чак и да се дође до мира на простору Украјине, ако Британија, Француска и Немачка, односно европски део НАТО-а буду и даље имале доминантан утицај у Украјини, мале су шансе да тај мир буде дуговечан.
“На сцени у Бриселу и у водећим европским земљама је глобалистичка елита и та њихова почетна стратегија још пре избијања украјинске кризе остала је жива и дан данас и они је потхрањују пре свега под спољним утицајем Велике Британије која иако није у ЕУ преко своје дипломатске моћи утиче на процесе у бриселској администрацији, али такође преко механизама НАТО пакта што се тиче европских чланица.”
Перишић подсећа да је из Русије поручено представницима Европе да у Абу Даби могу да дођу ако купе карту али да свакако неће присуствовати тројном састанку.
“Наравно да Европа жели да буде за столом равноправна и да се и њен глас чује али јасна је позиција и став Русије према томе. А и амерички државни секретар Марко Рубио и други амерички званичници су говорили да се Европа може наћи у тим мировним процесима тек кад САД процене да је време за то. Тиме се недвосмислено показује колико је срозан положај и имиџ Европе у овом тренутку и да она нема никакав дипломатски утицај на било шта што се дешава и на европском континенту, а да не говоримо шире.”
Перишић нема дилеме да је Европа највећи губитник украјинске кризе јер је, како каже, мислила да кроз помоћ Украјини може да оствари циљ стратешког пораза Русије а сад кад је јасно да то није могуће покушава да нађе алтернативно решење и све се више закопава, не схватајући да у ствари то само продужава агонију и да то дугорочно штети њој самој .
“Остаје да се надамо да ће се пронаћи нека мудра глава у читавој структури Европске уније и највећих држава на Западу да приступи ситуацији на рационални начин, а не кроз хистерију.”
Гарант мира могу бити само Америка и Русија уз подршку Кине
Ковач констатује да је, с друге стране, америчка администрација под Трампом на време информисана од Пентагона да нема позитивног исхода рата у Украјини уз масовно учешће Америке у смислу финансија и војне моћи, да је то само може одвући у дубоко саплитање у глиб Европе где би и америчка територија постала мање безбедна.
“Добро је то Трамп препознао и полако се дистанцирао и наметнуо стратегију да ће они Европљанима продавати оружје, давати услуге обавештајног и извиђачког сектора, али да војно неће деловати. Европљани не могу да разумеју такву позицију Америке и све се надају да ће пре или касније она променити стратегију, вратити се у старо окриље и бити предводница европских држава у том походу на исток. Дуго се припремао тај сценариј разбијања Русије на више држава и они не желе да одустану од тога, мисле да је то будућност Европе… Није од јуче ни од украјинске кризе то постало мантра политичких елита у Бриселу и Европи, него је то дуго припреман сценарио који је потхрањивала и демократска Америка”, објашњава наш саговорник, додајући да је Русија на време упозорила Европу и њене водеће земље да тај рат сигурно не би остао у конвенционалним оквирима.
Перишић наглашава да у том контексту састанак у Абу Дабију добија на значају јер је важно да се преговори помере са мртве тачке.
„Најважније је да се разговара и да се иде ка неком решењу, али дефинитивно да ће САД бити те које ће вероватно у договору и са Русијом и са Кином креирати сам мировни споразум, да се ту Украјина у ствари вероватно најмање пита од свих поменутих актера. Тако да је важно да дође до неке врсте споразума у најкраћем периоду како би сви ови самити који ће бити до краја године омогућили великим силама да додатно креирају одређена решења. Када говоримо о односу најважнијих великих играча, без обзира што је тема Украјине јако важна, они ће вероватно причати и о другим глобалним токовима и врло лако ће се можда договарати нова геополитичка расподела“, верује политиколог.
Ковач закључује да гарант мира у Украјини, уколико до њега дође у скорије време, може бити само Америка и Русија уз подршку Кине.
