https://sputnikportal.rs/20261106/istrazivanje-pokazalo-da-je-ucestalo-dnevno-dremanje-povezano-sa-vecim-rizikom-od-demencije-1205200192.html
Истраживање показало да је учестало дневно дремање повезано са већим ризиком од деменције
Истраживање показало да је учестало дневно дремање повезано са већим ризиком од деменције
Sputnik Србија
Учестало дневно дремање код старијих особа повезано је са знатно већим ризиком од развоја деменције, показује нова студија. Истраживање указује на то да би... 06.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-06T21:33+0100
2026-11-06T21:33+0100
2026-11-06T21:33+0100
наука и технологија
друштво
медицина
деменција
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/07/1202095140_88:0:1226:640_1920x0_80_0_0_4ebad482bcb8a77df4645c5c78ad872a.jpg
Научници, предвођени психологом Адамом Спиром са Универзитета „Џонс Хопкинс“, анализирали су податке 995 особа старијих од 65 година, прикупљене током дугорочне америчке студије о здрављу и старењу (NHATS).На почетку праћења ниједан од учесника није имао знаке деменције. Током просечног петогодишњег периода, код 417 учесника, односно 41,9 одсто, развила се могућа или вероватна деменција.Након што су узели у обзир факторе као што су старост, пол, образовање и различите здравствене навике, истраживачи су утврдили да особе које дремају сваког или готово сваког дана имају 48 одсто вишу стопу деменције у поређењу са онима које то не чине.Слично томе, ненамерно дремање повезано је са 39 одсто већим ризиком. Анализа, објављена у часопису „The Journals of Gerontology: Series A“, показала је и да краћи дневни одмор, у трајању до 30 минута, носи 40 одсто већи ризик од деменције у односу на особе које не спавају током дана.Двосмерна веза и утицај ноћног одмораВажно је нагласити да студија не доказује да дремање узрокује деменцију. Веза је вероватно сложенија и могла би бити двосмерна.Другим речима, неуролошке промене које слабе когнитивне функције могу истовремено изазвати и појачану поспаност. У том случају, учестало дремање није узрок, већ симптом већ постојећих промена у мозгу.Дневно дремање често служи као надокнада за лош ноћни сан, али такође може да поремети ноћни одмор. Истраживачки тим узео је у обзир и те факторе. У анализи су прилагодили податке како би искључили утицај трајања ноћног сна, дневне поспаности и ризика од апнеје. Резултати су показали да је веза између честог, ненамерног и кратког дремања и ризика од деменције и даље остала статистички значајна.Потенцијални показатељ ризикаИако природа ове везе још није у потпуности разјашњена, научници се надају да ће даља истраживања пружити конкретне одговоре.Ако се повезаност потврди, праћење навика дремања могло би постати користан алат у превенцији деменције.„Ако будући докази потврде узрочну везу, дневно дремање могло би постати још један променљиви фактор ризика у примарној превенцији деменције код старијих особа. Чак и ако веза није узрочна, навике дремања могу послужити као користан показатељ будућег ризика од деменције. То би помогло у усмеравању превентивних студија на групе са високим ризиком“, закључују аутори рада, а преноси Сајенс Алерт.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, медицина, деменција
друштво, медицина, деменција
Истраживање показало да је учестало дневно дремање повезано са већим ризиком од деменције
Учестало дневно дремање код старијих особа повезано је са знатно већим ризиком од развоја деменције, показује нова студија. Истраживање указује на то да би навика поподневног спавања могла бити рани показатељ слабљења когнитивних функција, а не само безазлена навика.
Научници, предвођени психологом Адамом Спиром са Универзитета „Џонс Хопкинс“, анализирали су податке 995 особа старијих од 65 година, прикупљене током дугорочне америчке студије о здрављу и старењу (NHATS).
На почетку праћења ниједан од учесника није имао знаке деменције. Током просечног петогодишњег периода, код 417 учесника, односно 41,9 одсто, развила се могућа или вероватна деменција.
Након што су узели у обзир факторе као што су старост, пол, образовање и различите здравствене навике, истраживачи су утврдили да особе које дремају сваког или готово сваког дана имају 48 одсто вишу стопу деменције у поређењу са онима које то не чине.
Слично томе, ненамерно дремање повезано је са 39 одсто већим ризиком. Анализа,
објављена у часопису
„The Journals of Gerontology: Series A“, показала је и да краћи дневни одмор, у трајању до 30 минута, носи 40 одсто већи ризик од деменције у односу на особе које не спавају током дана.
Двосмерна веза и утицај ноћног одмора
Важно је нагласити да студија не доказује да дремање узрокује деменцију. Веза је вероватно сложенија и могла би бити двосмерна.
„Учесталије дремање могло би бити показатељ промена у мозгу, а не нужно њихов узрок који доводи до деменције“, каже Спира.
Другим речима, неуролошке промене које слабе когнитивне функције могу истовремено изазвати и појачану поспаност. У том случају, учестало дремање није узрок, већ симптом већ постојећих промена у мозгу.
Дневно дремање често служи као надокнада за лош ноћни сан, али такође може да поремети ноћни одмор. Истраживачки тим узео је у обзир и те факторе. У анализи су прилагодили податке како би искључили утицај трајања ноћног сна, дневне поспаности и ризика од апнеје. Резултати су показали да је веза између честог, ненамерног и кратког дремања и ризика од деменције и даље остала статистички значајна.
Потенцијални показатељ ризика
Иако природа ове везе још није у потпуности разјашњена, научници се надају да ће даља истраживања пружити конкретне одговоре.
Ако се повезаност потврди, праћење навика дремања могло би постати користан алат у превенцији деменције.
„Ако будући докази потврде узрочну везу, дневно дремање могло би постати још један променљиви фактор ризика у примарној превенцији деменције код старијих особа. Чак и ако веза није узрочна, навике дремања могу послужити као користан показатељ будућег ризика од деменције. То би помогло у усмеравању превентивних студија на групе са високим ризиком“, закључују аутори рада, а
преноси Сајенс Алерт.
