https://sputnikportal.rs/20261106/mit-o-dzinovskim-pandama-koje-ne-umeju-da-se-pare-opstaje-uprkos-naucnim-dokazima-1205321997.html
Мит о џиновским пандама које не умеју да се паре опстаје упркос научним доказима
Мит о џиновским пандама које не умеју да се паре опстаје упркос научним доказима
Sputnik Србија
Џиновске панде већ деценијама прати мит да не умеју да се паре и размножавају без људске помоћи, али је такво веровање научно неутемељено, наводи др Бренди... 06.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-06T22:43+0100
2026-11-06T22:43+0100
2026-11-06T22:43+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
џиновска панда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/06/1205321678_0:40:3072:1768_1920x0_80_0_0_4b1bed61cfd0e813ffb4a0e5fc14257f.jpg
Смит, која има вишедеценијско искуство у заштити угрожених животињских врста и вођењу програма њиховог размножавања, истиче да је током рада у зоолошком врту схватила колико је јавност заинтересована не само за младунце панди већ и за њихов сексуални живот, преноси Популар Сциенце.„Ваша основна одговорност када бринете о пандама јесте да добијете што више нових панди. Током разговора за посао кустоса директно ми је речено: Ваш задатак је да обезбедите успешно размножавање панди“, навела је Смит.Она објашњава да је у Националном зоолошком врту учествовала на редовним састанцима стручњака, ветеринара, научника и неговатеља, на којима су разматрани детаљи репродуктивних планова, како би се повећале шансе за успешно оплођење и рођење младунаца.Мит о томе да панде не умеју да се паре додатно је учвршћен још почетком седамдесетих година прошлог века. Када је амерички председник Ричард Никсон 1972. године најавио долазак панди Линг-Линг и Хсинг-Хсинг у Вашингтон, изјавио је да је проблем са овим животињама то што „не знају како да се паре“.Тадашњи директор зоолошког врта Тед Рид био је свестан проблема са размножавањем панди и ангажовао је научницу Девру Клајман, прву жену научницу у тој установи, као стручњака за репродуктивну биологију. Смит наводи да су неуспешни покушаји размножавања панди током наредних година изазивали велику пажњу, па чак и шаљиве коментаре руководилаца зоолошког врта, који су неуспех описивали као „пораз мачизма“ и понижење за све мушкарце запослене у установи.Према њеним речима, интересовање јавности за репродукцију панди необично је велико у поређењу са другим животињским врстама.Док родитељи често покушавају да скрену пажњу деце са призора парења других животиња, посетиоци зоолошког врта неретко се окупљају како би посматрали покушаје парења панди и навијали за њих.Ауторка сматра да томе доприноси чињеница да су панде због свог изгледа доживљене као посебно симпатичне и невине животиње. Ипак, како истиче, сама чињеница да су џиновске панде и њихови преци опстали милионима година представља јасан доказ да су способне за успешно природно размножавање.У дивљини ове животиње обично живе између 15 и 20 година, а њихов опстанак до данас био би немогућ без успешног размножавања кроз бројне генерације.Књига др Бренди Смит „In the Company of Pandas: Exploring the Secrets of the World's Favorite Bear“ биће објављена 10. новембра, а доноси искуства ауторке из рада са једном од најпознатијих и најугроженијих животињских врста на свету.Смит у књизи открива детаље који су мање познати јавности, укључујући начин исхране, напомињући да панде једу скоро искључиво бамбус, али су невероватно пробирљиве, тако да тимови у зоолошком врту морају да тестирају различите врсте бамбуса јер оно што је једној панди посластица, друга неће ни да пипне.Ауторка истиче да је рођење панде један од најстреснијих периода за чуваре - младунчад се рађају слепа, ружичаста, без длаке и око 900 пута су мања од своје мајке, детаљно описујући непроспаване ноћи ветеринара који прате сваки грам тежине и милилитар млека како би осигурали преживљавање младунаца.Књига се бави и историјским и геополитичким аспектима џиновских панди, детаљно описујући замршености споразума о позајмљивању и узгоју са Кином који су започели 1972. године и настављају да утичу на глобалне напоре за заштиту природе данас.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, џиновска панда
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, џиновска панда
Мит о џиновским пандама које не умеју да се паре опстаје упркос научним доказима
Џиновске панде већ деценијама прати мит да не умеју да се паре и размножавају без људске помоћи, али је такво веровање научно неутемељено, наводи др Бренди Смит, директорка Националног зоолошког врта Смитсонијан у Вашингтону, у одломку из своје нове књиге о овим животињама.
Смит, која има вишедеценијско искуство у заштити угрожених животињских врста и вођењу програма њиховог размножавања, истиче да је током рада у зоолошком врту схватила колико је јавност заинтересована не само за младунце панди већ и за њихов сексуални живот, преноси Популар Сциенце.
„Ваша основна одговорност када бринете о пандама јесте да добијете што више нових панди. Током разговора за посао кустоса директно ми је речено: Ваш задатак је да обезбедите успешно размножавање панди“, навела је Смит.
Она објашњава да је у Националном зоолошком врту учествовала на редовним састанцима стручњака, ветеринара, научника и неговатеља, на којима су разматрани детаљи репродуктивних планова, како би се повећале шансе за успешно оплођење и рођење младунаца.
Мит о томе да панде не умеју да се паре додатно је учвршћен још почетком седамдесетих година прошлог века. Када је амерички председник Ричард Никсон 1972. године најавио долазак панди Линг-Линг и Хсинг-Хсинг у Вашингтон, изјавио је да је проблем са овим животињама то што „не знају како да се паре“.
Тадашњи директор зоолошког врта Тед Рид био је свестан проблема са размножавањем панди и ангажовао је научницу Девру Клајман, прву жену научницу у тој установи, као стручњака за репродуктивну биологију. Смит наводи да су неуспешни покушаји размножавања панди током наредних година изазивали велику пажњу, па чак и шаљиве коментаре руководилаца зоолошког врта, који су неуспех описивали као „пораз мачизма“ и понижење за све мушкарце запослене у установи.
Према њеним речима, интересовање јавности за репродукцију панди необично је велико у поређењу са другим животињским врстама.
Док родитељи често покушавају да скрену пажњу деце са призора парења других животиња, посетиоци зоолошког врта неретко се окупљају како би посматрали покушаје парења панди и навијали за њих.
Ауторка сматра да томе доприноси чињеница да су панде због свог изгледа доживљене као посебно симпатичне и невине животиње. Ипак, како истиче, сама чињеница да су џиновске панде и њихови преци опстали милионима година представља јасан доказ да су способне за успешно природно размножавање.
У дивљини ове животиње обично живе између 15 и 20 година, а њихов опстанак до данас био би немогућ без успешног размножавања кроз бројне генерације.
Књига др Бренди Смит „In the Company of Pandas: Exploring the Secrets of the World's Favorite Bear“ биће објављена 10. новембра, а доноси искуства ауторке из рада са једном од најпознатијих и најугроженијих животињских врста на свету.
Смит у књизи открива детаље који су мање познати јавности, укључујући начин исхране, напомињући да панде једу скоро искључиво бамбус, али су невероватно пробирљиве, тако да тимови у зоолошком врту морају да тестирају различите врсте бамбуса јер оно што је једној панди посластица, друга неће ни да пипне.
Ауторка истиче да је рођење панде један од најстреснијих периода за чуваре - младунчад се рађају слепа, ружичаста, без длаке и око 900 пута су мања од своје мајке, детаљно описујући непроспаване ноћи ветеринара који прате сваки грам тежине и милилитар млека како би осигурали преживљавање младунаца.
Књига се бави и историјским и геополитичким аспектима џиновских панди, детаљно описујући замршености споразума о позајмљивању и узгоју са Кином који су започели 1972. године и настављају да утичу на глобалне напоре за заштиту природе данас.
