https://sputnikportal.rs/20261106/obrad-kesic-brisel-od-srbije-trazi-potpunu-poslusnost--pritisak-na-novu-vlast-bice-jos-veci--1205320229.html
Обрад Кесић: Брисел од Србије тражи потпуну послушност – притисак на нову власт биће још већи
Обрад Кесић: Брисел од Србије тражи потпуну послушност – притисак на нову власт биће још већи
Sputnik Србија
Европска унија неће одустати од политичких захтева према Србији, а од нове власти у Београду очекиваће се брже и одлучније испуњавање услова, укључујући... 06.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-06T20:58+0100
2026-11-06T20:58+0100
2026-11-06T20:58+0100
србија
србија
србија – политика
европска унија (еу)
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/19/1194096206_0:175:3016:1872_1920x0_80_0_0_8b395e3bd0635ce0f98065314c5f516d.jpg
Ово је поручио за Спутњик Обрад Кесић, шеф Мисије Босне и Херцеговине при Европској унији уз оцену да би притисак могао да буде чак и снажнији него према претходној власти.„Све се своди на послушност“, оцењује Кесић говорећи о односу Брисела према државама кандидатима за чланство у Европској унији.Он објашњава да су европски министри спољних послова недавно усвојили одлуке које додатно проширују очекивања од земаља кандидата. Више се, како наводи, не очекује само усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, већ и придруживање другим политичким одлукама Уније.Посебно проблематичним сматра и иницијативу за формирање европског одбрамбеног механизма, јер би, према његовој оцени, земље кандидати на тај начин биле укључене и у својеврсну војну структуру ЕУ.„Ако у ЕУ имамо исти услов који је нама најављен, онда се ми не учлањујемо само у економску заједницу и јединствено тржиште, него сада и у војни савез“, упозорио је Кесић.Медени месец нове власти трајаће два до три месецаГоворећи о Србији, Кесић оцењује да ће нова власт у почетку имати одређени период толеранције, али да он неће дуго трајати.Према његовим речима, очекивања Брисела биће већа управо зато што европске институције од нове власти очекују спремност на брже уступке.Кесић сматра да ће међу најважнијим питањима бити однос Србије према санкцијама Русији и наставак преговора са Приштином. Додаје да ће много зависити и од људи који буду заузели кључне државне функције, као и од њихових политичких веза и кредибилитета у европским институцијама.Политички критеријуми уместо реформиОсврћући се на извештаје Европске комисије о напретку земаља кандидата, Кесић је критиковао политички приступ Брисела, за који сматра да често потискује објективну процену спроведених реформи.Као пример наводи различите критеријуме према државама кандидатима, тврдећи да се појединим земљама напредак признаје и без пуне примене усвојених закона, док се другима не вреднују ни спроведене реформе.Посебно је критиковао однос Европске комисије према Босни и Херцеговини, наводећи да се у извештајима занемарују потези високог представника, укључујући наметање закона и интервенције у уставни поредак.Све мање слободе и све веће незадовољствоКесић сматра да је и у самој Европској унији све израженији проблем недостатка слобода и растућег незадовољства грађана. Као кључне узроке наводи раст цена, миграције и деиндустријализацију, посебно у Немачкој.Говорећи о европској политици према Русији, упозорио је да стално подизање тензија и ширење страха од могућег сукоба могу да имају супротан ефекат.Додао је да европске институције користе безбедносне страхове како би оправдале наставак издвајања великих средстава за подршку Украјини, иако грађани све теже прихватају економске последице такве политике.„Тешко је убедити грађане да не треба трошити средства на ратове на Блиском истоку, а истовремено заговарати трошење истих средстава за наставак рата у Украјини“, закључио је Обрад Кесић.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
србија, србија – политика, европска унија (еу), анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
србија, србија – политика, европска унија (еу), анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
Обрад Кесић: Брисел од Србије тражи потпуну послушност – притисак на нову власт биће још већи
Европска унија неће одустати од политичких захтева према Србији, а од нове власти у Београду очекиваће се брже и одлучније испуњавање услова, укључујући усклађивање са спољном политиком Брисела, наставак дијалога са Приштином и однос према Русији.
Ово је поручио за Спутњик Обрад Кесић, шеф Мисије Босне и Херцеговине при Европској унији уз оцену да би притисак могао да буде чак и снажнији него према претходној власти.
„Све се своди на послушност“, оцењује Кесић говорећи о односу Брисела према државама кандидатима за чланство у Европској унији.
Он објашњава да су европски министри спољних послова недавно усвојили одлуке које додатно проширују очекивања од земаља кандидата. Више се, како наводи, не очекује само усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, већ и придруживање другим политичким одлукама Уније.
„Више није само довољно да се придружујемо спољној и безбедносној политици Европске уније. Сада морамо да се придружимо свакој политици“, категоричан је наш саговорник.
Посебно проблематичним сматра и иницијативу за формирање европског одбрамбеног механизма, јер би, према његовој оцени, земље кандидати на тај начин биле укључене и у својеврсну војну структуру ЕУ.
„Ако у ЕУ имамо исти услов који је нама најављен, онда се ми не учлањујемо само у економску заједницу и јединствено тржиште, него сада и у војни савез“, упозорио је Кесић.
Медени месец нове власти трајаће два до три месеца
Говорећи о Србији, Кесић оцењује да ће нова власт у почетку имати одређени период толеранције, али да он неће дуго трајати.
„Постоји медени месец за нову власт која се још није ни формално формирала. Али, тај медени месец неће трајати шест месеци. Вероватно ће трајати максимално два до три месеца, а онда ће се очекивати да нова власт испуни услове које претходна није била спремна да испуни“, навео је Кесић.
Према његовим речима, очекивања Брисела биће већа управо зато што европске институције од нове власти очекују спремност на брже уступке.
Кесић сматра да ће међу најважнијим питањима бити однос Србије према санкцијама Русији и наставак преговора са Приштином. Додаје да ће много зависити и од људи који буду заузели кључне државне функције, као и од њихових политичких веза и кредибилитета у европским институцијама.
Политички критеријуми уместо реформи
Осврћући се на извештаје Европске комисије о напретку земаља кандидата, Кесић је критиковао политички приступ Брисела, за који сматра да често потискује објективну процену спроведених реформи.
„Има два дела ових извештаја. Један је технички преглед, који је користан и мери да ли испуњавамо оно што се очекује. Али постоји и други елемент, потпуно политички, који није користан, већ је штетан“, оценио је наш саговорник.
Као пример наводи различите критеријуме према државама кандидатима, тврдећи да се појединим земљама напредак признаје и без пуне примене усвојених закона, док се другима не вреднују ни спроведене реформе.
„Не може се стално све стављати у контекст политичких интереса. Ако испуњавамо техничке услове и усклађујемо законе са правним тековинама ЕУ, онда не могу одједном да се појављују нови захтеви који су потпуно геополитички или геостратешки“, рекао је Кесић.
Посебно је критиковао однос Европске комисије према Босни и Херцеговини, наводећи да се у извештајима занемарују потези високог представника, укључујући наметање закона и интервенције у уставни поредак.
Све мање слободе и све веће незадовољство
Кесић сматра да је и у самој Европској унији све израженији проблем недостатка слобода и растућег незадовољства грађана. Као кључне узроке наводи раст цена, миграције и деиндустријализацију, посебно у Немачкој.
„Ако погледате законе који се доносе на нивоу Европске уније, морамо да поставимо питање да ли имамо више слободе или мање слободе у односу на пре десет година. Одговор мора да буде да имамо мање слободе“, оценио је он.
Говорећи о европској политици према Русији, упозорио је да стално подизање тензија и ширење страха од могућег сукоба могу да имају супротан ефекат.
„Постоји опасност да реторичка ескалација пређе границу и да дође до стварне војне ескалације што би било веома опасно“, упозорио је наш саговорник.
Додао је да европске институције користе безбедносне страхове како би оправдале наставак издвајања великих средстава за подршку Украјини, иако грађани све теже прихватају економске последице такве политике.
„Тешко је убедити грађане да не треба трошити средства на ратове на Блиском истоку, а истовремено заговарати трошење истих средстава за наставак рата у Украјини“, закључио је Обрад Кесић.
