https://sputnikportal.rs/20261106/snimak-iz-svemira-doveo-do-neverovatnog-otkrica-u-mulju-nila-pronadjena-struktura-stara-2600-godina-1205231837.html
Снимак из свемира довео до невероватног открића: У муљу Нила пронађена структура стара 2.600 година
Снимак из свемира довео до невероватног открића: У муљу Нила пронађена структура стара 2.600 година
Sputnik Србија
Снимак из свемира довео је до сјајног открића у Египту: пронађена је до сада скривена структура стара 2.600 година. Величине је фудбалског терена, али оно што... 06.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-06T23:00+0100
2026-11-06T23:00+0100
2026-11-06T23:00+0100
наука и технологија
друштво
археологија
нил
египат
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/03/1205231391_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_e39780082f593d9ccf6d6aeefc8af9cf.png
Испитивани локалитет познат је као Буто (данашњи Тел ел Фарин), пространа хумка са слојевима историје у северозападном делу делте Нила. За Египћане то је био свети дом Ваџет, богиње-кобре Доњег Египта, као и један од верски најважнијих градова у фараонском пејзажу.Хумка Ком ЦАрхеолози деценијама спроводе ископавања горњих слојева, проналазећи остатке из периода владавине династије Птоломеја (од 305. до 30. године пре нове ере) и римског доба (од 30. године пре н. е. до 395. године). Међутим, дубљи и старији слојеви на локалитету, укључујући и хумку звану Ком Ц, смештену испод нивоа подземних вода у влажној глини делте, упорно су остајали недоступни. Сам Ком Ц издиже се изнад површине као видљиво узвишење, али ранија ископавања досезала су само до птолемејских и римских слојева пре него што би наишла на подземне воде.Сада су се истраживачи окренули неинвазивним методама, укључујући сателитске снимке, како би продрли у мистериозне подземне слојеве. Најпре су употребили сателит Сентинел-1 Европске свемирске агенције (ЕСА), који може да ствара радарске снимке тако што са орбите шаље микроталасне импулсе и мери начин на који се они одбијају. Повратни сигнали могу открити суптилне разлике у површинској влажности, надморској висини и рефлексивности, што указује на структуре закопане испод земље. Након анализе ових радарских снимака, тим је испод Кома Ц уочио велику овалну аномалију дужине 128 метара и ширине 62 метра.Како би сазнали више без нарушавања локалитета, чланови тима су затим спровели томографију електричне отпорности (ЕРТ) дуж 15 паралелних линија на површини од око 5.400 квадратних метара. Ова техника открива подземни предео пропуштањем електричне струје кроз земљу и мерењем начина на који се она креће, чиме се ствара мапа коју археолози могу да тумаче.Слика коју су добили била је слојевита. Између површине и дубине од око 3 метра, тим је пронашао разасуте птолемејске и римске остатке, укључујући померене ћерпиче, керамичке крхотине и поломљени кречњак, што указује на векове непрекидног насељавања и обнове на локалитету. Каснији становници су растављали старије структуре ради поновне употребе материјала, остављајући за собом разбацане остатке.Још дубље, између 3 и 6 метара дубине, истраживачи су открили велику структуру од ћерпича из доба 26. династије (од 688. до 525. године пре нове ере), познате и под именом Саиска династија. Ово откриће су успели да датирају на основу самог слоја, јединственог облика цигала од блата и других артефаката, попут керамике, које је тим датирао стилски и према археолошком слоју, као и применом радиокарбонске анализе пронађеног органског материјала. Велика грађевина би могла бити гробница, кућа за свештенике или религијско светилиште, наводи тим у студији објављеној у журналу „Acta Geophysica“.Слој чистог пескаИспод тога, на дубини од 6 до 7 метара, истраживачи су неочекивано наишли на дебео слој чистог песка. Тај песак представља „откриће унутар открића“, истакао је тим у студији. Глина у делти Нила изузетно је неповољна за градњу. Она упија влагу и бубри, а затим се скупља и помера како се суши, што представља тиху, постепену опасност за било коју тешку грађевину на површини.Саиски градитељи су, чини се, то знали. Пре постављања темеља за своју грађевину, испод ње су насули слој чистог песка. Овај песак је служио да равномерно распореди тежину зграде, омогући дренажу подземних вода и спречи померање глине. Реч је о истој логици која стоји иза савремених темеља за прерасподелу оптерећења, само што је овде примењена пре више од два и по миленијума.Слој песка заправо делује као баријера: спречава подземне воде да се капиларно пењу у ћерпич, што би га размекшало и растворило. Песак такође омогућава води да се дренира бочно уместо да се накупља уз саме темеље, објаснио је Елфадали.Ископани ров дубине од око 6 до 7 метара потврдио је присуство дебелих зидова од ћерпића положених директно на тај слој песка, а у близини и мноштво предмета који указују на свету функцију локалитета.Према Елфадалију, ови налази укључују ушабти и шавабти фигурине, мале статуе слугу које су се традиционално полагале у гробнице да служе покојнику у загробном животу, као и кречњачки олтар са уклесаним жлебовима који су садржали сасушене остатке налик животињској крви, што указује на ритуале приношења жртава. У студији се наводи и ређи налаз: фигурина павијана од фајанса, каква се обично повезује са Тотом, богом мудрости.Саиски периодСаиски период био је доба културне обнове. Након генерација под асирском и либијском влашћу, египатски фараони су повратили престо и уложили огромна средства у обнову религијског пејзажа Египта, нарочито у делти Нила, која је била њихово главно упориште. Буто, са својим дубоким везама са идентитетом Доњег Египта, био је природан избор за фокусирање напора. Саиски краљеви владали су из оближњег делтског града Саиса, па је обнова Бута учврстила њихове корене и право на престо, преноси Лајв Сајенс.„Монументална грађевина ових размера наглашава снажну посвећеност саискиһ фараона величању региона делте. Употреба чистог песка као стабилизујућег јастука била је бриљантна, промишљена тактика. Древни градитељи су изузетно добро разумели своје окружење“, изјавио је Хусеин Басир, директор Музеја старина при истраживачком центру „Bibliotheca Alexandrina“, који није био укључен у студију.Погледајте и:
нил
египат
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, археологија, нил, египат
друштво, археологија, нил, египат
Снимак из свемира довео до невероватног открића: У муљу Нила пронађена структура стара 2.600 година
Снимак из свемира довео је до сјајног открића у Египту: пронађена је до сада скривена структура стара 2.600 година. Величине је фудбалског терена, али оно што је пронађено испод ње подједнако је изузетно као и сама грађевина из времена Старог Египта.
Испитивани локалитет познат је као Буто (данашњи Тел ел Фарин), пространа хумка са слојевима историје у северозападном делу делте Нила. За Египћане то је био свети дом Ваџет, богиње-кобре Доњег Египта, као и један од верски најважнијих градова у фараонском пејзажу.
Археолози деценијама спроводе ископавања горњих слојева, проналазећи остатке из периода владавине династије Птоломеја (од 305. до 30. године пре нове ере) и римског доба (од 30. године пре н. е. до 395. године). Међутим, дубљи и старији слојеви на локалитету, укључујући и хумку звану Ком Ц, смештену испод нивоа подземних вода у влажној глини делте, упорно су остајали недоступни. Сам Ком Ц издиже се изнад површине као видљиво узвишење, али ранија ископавања досезала су само до птолемејских и римских слојева пре него што би наишла на подземне воде.
Сада су се истраживачи окренули неинвазивним методама, укључујући сателитске снимке, како би продрли у мистериозне подземне слојеве. Најпре су употребили сателит Сентинел-1 Европске свемирске агенције (ЕСА), који може да ствара радарске снимке тако што са орбите шаље микроталасне импулсе и мери начин на који се они одбијају. Повратни сигнали могу открити суптилне разлике у површинској влажности, надморској висини и рефлексивности, што указује на структуре закопане испод земље. Након анализе ових радарских снимака, тим је испод Кома Ц уочио велику овалну аномалију дужине 128 метара и ширине 62 метра.
Како би сазнали више без нарушавања локалитета, чланови тима су затим спровели томографију електричне отпорности (ЕРТ) дуж 15 паралелних линија на површини од око 5.400 квадратних метара. Ова техника открива подземни предео пропуштањем електричне струје кроз земљу и мерењем начина на који се она креће, чиме се ствара мапа коју археолози могу да тумаче.
Слика коју су добили била је слојевита. Између површине и дубине од око 3 метра, тим је пронашао разасуте птолемејске и римске остатке, укључујући померене ћерпиче, керамичке крхотине и поломљени кречњак, што указује на векове непрекидног насељавања и обнове на локалитету. Каснији становници су растављали старије структуре ради поновне употребе материјала, остављајући за собом разбацане остатке.
Још дубље, између 3 и 6 метара дубине, истраживачи су открили велику структуру од ћерпича из доба 26. династије (од 688. до 525. године пре нове ере), познате и под именом Саиска династија. Ово откриће су успели да датирају на основу самог слоја, јединственог облика цигала од блата и других артефаката, попут керамике, које је тим датирао стилски и према археолошком слоју, као и применом радиокарбонске анализе пронађеног органског материјала. Велика грађевина би могла бити гробница, кућа за свештенике или религијско светилиште, наводи тим у студији
објављеној у журналу
„Acta Geophysica“.Испод тога, на дубини од 6 до 7 метара, истраживачи су неочекивано наишли на дебео слој чистог песка. Тај песак представља „откриће унутар открића“, истакао је тим у студији. Глина у делти Нила изузетно је неповољна за градњу. Она упија влагу и бубри, а затим се скупља и помера како се суши, што представља тиху, постепену опасност за било коју тешку грађевину на површини.
Саиски градитељи су, чини се, то знали. Пре постављања темеља за своју грађевину, испод ње су насули слој чистог песка. Овај песак је служио да равномерно распореди тежину зграде, омогући дренажу подземних вода и спречи померање глине. Реч је о истој логици која стоји иза савремених темеља за прерасподелу оптерећења, само што је овде примењена пре више од два и по миленијума.
„Комбиновањем сателитског радара са дубоким ЕРТ профилима нисмо само мапирали зидове ове масивне структуре из саис ког доба, већ смо успели и да анализирамо подслојно тло. Откривање значајног, чистог пешчаног слоја темеља испод зидова од ћерпича објашњава како су ове тешке структуре преживеле висок ниво подземних вода и нестабилно глиновито тло Бута“, рекао је коаутор студије Абделазиз Елфадали, ванредни професор-истраживач у египатској Националној управи за даљинску детекцију и свемирске науке.
Слој песка заправо делује као баријера: спречава подземне воде да се капиларно пењу у ћерпич, што би га размекшало и растворило. Песак такође омогућава води да се дренира бочно уместо да се накупља уз саме темеље, објаснио је Елфадали.
Ископани ров дубине од око 6 до 7 метара потврдио је присуство дебелих зидова од ћерпића положених директно на тај слој песка, а у близини и мноштво предмета који указују на свету функцију локалитета.
Према Елфадалију, ови налази укључују ушабти и шавабти фигурине, мале статуе слугу које су се традиционално полагале у гробнице да служе покојнику у загробном животу, као и кречњачки олтар са уклесаним жлебовима који су садржали сасушене остатке налик животињској крви, што указује на ритуале приношења жртава. У студији се наводи и ређи налаз: фигурина павијана од фајанса, каква се обично повезује са Тотом, богом мудрости.
Саиски период био је доба културне обнове. Након генерација под асирском и либијском влашћу, египатски фараони су повратили престо и уложили огромна средства у обнову религијског пејзажа Египта, нарочито у делти Нила, која је била њихово главно упориште. Буто, са својим дубоким везама са идентитетом Доњег Египта, био је природан избор за фокусирање напора. Саиски краљеви владали су из оближњег делтског града Саиса, па је обнова Бута учврстила њихове корене и право на престо,
преноси Лајв Сајенс.
„Монументална грађевина ових размера наглашава снажну посвећеност саискиһ фараона величању региона делте. Употреба чистог песка као стабилизујућег јастука била је бриљантна, промишљена тактика. Древни градитељи су изузетно добро разумели своје окружење“, изјавио је Хусеин Басир, директор Музеја старина при истраживачком центру „Bibliotheca Alexandrina“, који није био укључен у студију.
