https://sputnikportal.rs/20261107/afrika-vise-zapadu-ne-veruje-dalji-put-vodi-na-istok-video-1205335723.html
Африка (више) Западу не верује, даљи пут води на Исток /видео/
Африка (више) Западу не верује, даљи пут води на Исток /видео/
Sputnik Србија
Присуство представника 48 афричких држава од укупно 54 на недавном самиту Русија–Африка у Москви и пре тога представљање Афричке агенције за кредитни рејтинг... 07.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-07T09:49+0100
2026-11-07T09:49+0100
2026-11-07T09:49+0100
економија
русија
русија – економија
економија
свет
африка
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1d/1205085846_0:0:3474:1955_1920x0_80_0_0_761bbc7c6567911c5acbded177d6d62d.jpg
На то је у емисији Енергија Спутњика указао Борислав Коркоделовић, добар познавалац прилика на афричком континенту одакле је својевремено био дописник Танјуга.Вест да у „изоловану“ Русију, како би неки на Западу и даље да је представљају, у коју нису стигли представници само шест држава од 54 колико их је на афричком континенту, вероватно је изненадила само оне који ствари неће да виде онаквим какве јесу. И оне који су остали уљуљкани у представу да су једном засвагда запосели афрички континент исцрпљујући његове ресурсе према сопственим потребама.АфКРА контра Мудису и ФичуОслобађајући се полако економских стега Запада, Африка је решила да узме ствари у своје руке. Након вишегодишњих притужби на рачун агенција "Мудис", "Ес енд Пи глобал" и "Фич" – доминантних западних рејтинг агенција због њиховог односа према афричким зајмопримцима, Афричка унија (АУ) је покренула своју прву агенцију за кредитни рејтинг.На тај корак су се одлучили јер сматрају да западне процене не одражавају на одговарајући начин економску реалност тог континента и тако повећавају трошкове задуживања Африке, држећи је и даље у својеврсном дужничком ропству.Лов у магловитомА „када зајмодавци не виде јасно, они наплаћују ту маглу", како је то сликовито речено током церемоније покретања АфКРА. Агенција је представљена у престоници Маурицијуса, Порт Луију,где ће јој бити седиште. Она ће афричким и међународним инвеститорима, као и економским партнерима, пружати поуздане, независне и технички темељне анализе афричких економија и кредитног ризика, сматрају оснивачи.Коркоделовић подсећа на залагање руског председника Владимира Путина за формирање агенције за рејтинге у оквиру Шангајске организације за безбедност и да одавно постоји идеја да се то догоди и у БРИКС-у. Зато саговорника Спутњика није изненадило покретање афричке агенције.„То је тренд који се уклапа и у стварање мултиполарности и грађење независности, продуктивне независности у односу на западне земље које имају користи од таквог начина рада тих западних агенција. Пратећи овај дводневни самит, порука из Москве, ја бих рекао, јесте да је сада на земљама Африке да оне залегну за тим задацима који су пред њима, а то је довођење до краја процеса деколонизације у Африци“, каже саговорник Енергије Спутњика.Последице колонијализмаКоркоделовић истиче да земље Африке и даље трпе многе последице вишевековне колонијалне власти пре свега 7-8 кључних земаља Европе у 19. веку. Последица остатака неоколонијализма јесте и то да су земље Европске уније и даље највећи трговински партнер земаља Африке, што је и логично после силних година присуства.У Москви је, међутим, предочено да ће врло брзо, са 27 милијарди долара колика је сада трговинска размена између Русије и Африке, она скочити на 50 милијарди долара. Оно што карактерише трговинску размену је да је Русија битан партнер због испорука житарица и прехрамбених производа и вештачког ђубрива.Коркоделовић указује на „криву представу о Африци“, односно на мало познат податак да је 65 одсто земљишта тог континента обрадиво.Кина је последњих година већ увелико присутна на афричком континенту, пре свега улагањем у инфраструктуру. Трговинска размена Кине и Африке је достигла 348 милијарди долара, тек неколико милијарди нижа од оне коју Африка има са Европом, док је она између САД и Африке 104 милијарде.Кина притом планира директније учешће у производњи развијајући модел у којем инфраструктура, приступ ресурсима, индустријско финансирање и производња могу постати компоненте јединственог економског система.Већи раст од глобалногКоркоделовић подсећа да афричка привреда, по оцени Међународног монетарног фонда (ММФ), у 2026. години бележи снажну отпорност и раст који је изнад глобалног просека, упркос сложеним међународним околностима, инфлацији и геополитичким тензијама. За разлику од глобалног привредног раста процењеног на 3,1 одсто, ММФ сматра да ће раст Африке на крају године износити 4,3 процента.Саговорник Енергије Спутњика указује да Африка с правом указује на то да њена економска снага није добила адекватну потврду у ММФ-у и Светској банци, односно могућност да на прави начин изрази своје потребе у оквиру те две институције кроз ревизије којима се годишње прилагођавају квоте.„Основна ствар је да положај афричких земаља у оквиру Међународног монетарног фонда и Светске банке буде значајно побољшан.Када су осниване те две главне финансијске глобалне институције 1944. у године у Бретон Вудсу, онда су практично на афричком континенту постојале само четири независне државе. Наравно, земље запада, развијене земље, опиру се тим настојањима да Африка добије већу репрезентацију, да буде више представљена у квотама“, каже он.Важне су квотеНапомиње да у квотама Међународног монетарног фонд Африка сада има 5,5 одсто, а у Светској банци 7,2 одсто, док земље Запада у обе институције имају 60 одсто.Објашњавајући зашто је то важно, Коркоделовић истиче да САД имају квоту од 17 одсто у ММФ-у.Због таквог односа две, како каже, окоштале моћне светске финансијске институције, БРИКС је покренуо Нову развојну банку као пандан Светској банци.Континент будућностиОн напомиње да Африку с правом називају континентом будућности јер је не само други континент по величини него други по бројности са око 1,5 милијарди људи. Африка има и ту демографску дивиденду, веома младо становништво, само 3,0 одсто становништва је старије од 65 година. Та младост која је све образованија, која је будући велики произвођач, али и потрошач добара је, како каже велики ресурс.Зато и не чуди што Африка жели да узме ствар у своје руке, процењујући да ће АфКРА бити важан стуб у напорима да изгради снажнију и отпорнију финансијску архитектуру и економски суверенитет континента. У томе имају велику дипломатску, политичку и у случају Кине и економску подршку, истиче Коркоделовић, сматрајући сасвим оправданим окретање Африке ка Истоку.У Кувајту, врло развијеној и богатој земљи, ми је један веома успешан пословни човек казао: Ми нашој деци више не говоримо - Децо, идите на запад', него им кажемо - Децо, идите на исток, сликовито је закључио Коркоделовић у Енергији Спутњика.Погледајте и:
африка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1d/1205085846_312:0:3043:2048_1920x0_80_0_0_f739788781f948a367f761f1994813c2.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
русија, русија – економија, економија, свет, африка, анализе и мишљења
русија, русија – економија, економија, свет, африка, анализе и мишљења
Африка (више) Западу не верује, даљи пут води на Исток /видео/
Присуство представника 48 афричких држава од укупно 54 на недавном самиту Русија–Африка у Москви и пре тога представљање Афричке агенције за кредитни рејтинг (АфКРА), пандана западним попут Фича и Мудиса, знак је да Африка свој даљи развој везује за Исток. Али да би у томе успела мораће до краја да доведе процес деколонијализације.
На то је у емисији Енергија Спутњика указао Борислав Коркоделовић, добар познавалац прилика на афричком континенту одакле је својевремено био дописник Танјуга.
Вест да у „изоловану“ Русију, како би неки на Западу и даље да је представљају, у коју нису стигли представници само шест држава од 54 колико их је на афричком континенту, вероватно је изненадила само оне који ствари неће да виде онаквим какве јесу. И оне који су остали уљуљкани у представу да су једном засвагда запосели афрички континент исцрпљујући његове ресурсе према сопственим потребама.
АфКРА контра Мудису и Фичу
Ослобађајући се полако економских стега Запада, Африка је решила да узме ствари у своје руке. Након вишегодишњих притужби на рачун агенција "Мудис", "Ес енд Пи глобал" и "Фич" – доминантних западних рејтинг агенција због њиховог односа према афричким зајмопримцима, Афричка унија (АУ) је покренула своју прву агенцију за кредитни рејтинг.
На тај корак су се одлучили јер сматрају да западне процене не одражавају на одговарајући начин економску реалност тог континента и тако повећавају трошкове задуживања Африке, држећи је и даље у својеврсном дужничком ропству.
А „када зајмодавци не виде јасно, они наплаћују ту маглу", како је то сликовито речено током церемоније покретања АфКРА. Агенција је представљена у престоници Маурицијуса, Порт Луију,где ће јој бити седиште. Она ће афричким и међународним инвеститорима, као и економским партнерима, пружати поуздане, независне и технички темељне анализе афричких економија и кредитног ризика, сматрају оснивачи.
Коркоделовић подсећа на залагање руског председника Владимира Путина за формирање агенције за рејтинге у оквиру Шангајске организације за безбедност и да одавно постоји идеја да се то догоди и у БРИКС-у. Зато саговорника Спутњика није изненадило покретање афричке агенције.
„То је тренд који се уклапа и у стварање мултиполарности и грађење независности, продуктивне независности у односу на западне земље које имају користи од таквог начина рада тих западних агенција. Пратећи овај дводневни самит, порука из Москве, ја бих рекао, јесте да је сада на земљама Африке да оне залегну за тим задацима који су пред њима, а то је довођење до краја процеса деколонизације у Африци“, каже саговорник Енергије Спутњика.
Коркоделовић истиче да земље Африке и даље трпе многе последице вишевековне колонијалне власти пре свега 7-8 кључних земаља Европе у 19. веку. Последица остатака неоколонијализма јесте и то да су земље Европске уније и даље највећи трговински партнер земаља Африке, што је и логично после силних година присуства.
У Москви је, међутим, предочено да ће врло брзо, са 27 милијарди долара колика је сада трговинска размена између Русије и Африке, она скочити на 50 милијарди долара. Оно што карактерише трговинску размену је да је Русија битан партнер због испорука житарица и прехрамбених производа и вештачког ђубрива.
Коркоделовић указује на „криву представу о Африци“, односно на мало познат податак да је 65 одсто земљишта тог континента обрадиво.
Кина је последњих година већ увелико присутна на афричком континенту, пре свега улагањем у инфраструктуру. Трговинска размена Кине и Африке је достигла 348 милијарди долара, тек неколико милијарди нижа од оне коју Африка има са Европом, док је она између САД и Африке 104 милијарде.
Кина притом планира директније учешће у производњи развијајући модел у којем инфраструктура, приступ ресурсима, индустријско финансирање и производња могу постати компоненте јединственог економског система.
Коркоделовић подсећа да афричка привреда, по оцени Међународног монетарног фонда (ММФ), у 2026. години бележи снажну отпорност и раст који је изнад глобалног просека, упркос сложеним међународним околностима, инфлацији и геополитичким тензијама. За разлику од глобалног привредног раста процењеног на 3,1 одсто, ММФ сматра да ће раст Африке на крају године износити 4,3 процента.
Саговорник Енергије Спутњика указује да Африка с правом указује на то да њена економска снага није добила адекватну потврду у ММФ-у и Светској банци, односно могућност да на прави начин изрази своје потребе у оквиру те две институције кроз ревизије којима се годишње прилагођавају квоте.
„Основна ствар је да положај афричких земаља у оквиру Међународног монетарног фонда и Светске банке буде значајно побољшан.Када су осниване те две главне финансијске глобалне институције 1944. у године у Бретон Вудсу, онда су практично на афричком континенту постојале само четири независне државе. Наравно, земље запада, развијене земље, опиру се тим настојањима да Африка добије већу репрезентацију, да буде више представљена у квотама“, каже он.
Напомиње да у квотама Међународног монетарног фонд Африка сада има 5,5 одсто, а у Светској банци 7,2 одсто, док земље Запада у обе институције имају 60 одсто.
Објашњавајући зашто је то важно, Коркоделовић истиче да САД имају квоту од 17 одсто у ММФ-у.
„За доношење важних одлука у Фонду потребна је подршка 85 одсто оних који поседују квоте.То значи да Сједињене Америчке Државе са својих 17 одсто увек могу да блокирају нешто што се њима не свиђа.И зато управо ово ради Африка што ради са овом агенцијом за кредитни рејтинг, како би негде, у суштини, могла да подигне свој статус и у ММФ-у и Светској банци“, истиче он.
Због таквог односа две, како каже, окоштале моћне светске финансијске институције, БРИКС је покренуо Нову развојну банку као пандан Светској банци.
Он напомиње да Африку с правом називају континентом будућности јер је не само други континент по величини него други по бројности са око 1,5 милијарди људи. Африка има и ту демографску дивиденду, веома младо становништво, само 3,0 одсто становништва је старије од 65 година. Та младост која је све образованија, која је будући велики произвођач, али и потрошач добара је, како каже велики ресурс.
Зато и не чуди што Африка жели да узме ствар у своје руке, процењујући да ће АфКРА бити важан стуб у напорима да изгради снажнију и отпорнију финансијску архитектуру и економски суверенитет континента. У томе имају велику дипломатску, политичку и у случају Кине и економску подршку, истиче Коркоделовић, сматрајући сасвим оправданим окретање Африке ка Истоку.
У Кувајту, врло развијеној и богатој земљи, ми је један веома успешан пословни човек казао: Ми нашој деци више не говоримо - Децо, идите на запад', него им кажемо - Децо, идите на исток, сликовито је закључио Коркоделовић у Енергији Спутњика.