https://sputnikportal.rs/20261107/izbori-u-sad-zasto-su-republikanci-doziveli-istorijski-poraz-i-sta-sledi-1205329127.html
Избори у САД: Зашто су републиканци доживели историјски пораз, и шта следи
Избори у САД: Зашто су републиканци доживели историјски пораз, и шта следи
Sputnik Србија
Пре 10 година, када се 2016. Доналд Трамп први пут појавио на једним америчким изборима, ”Њујорк тајмс” предвидео је да ће изгубити свуда. Међутим, ”Њујорк... 07.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-07T20:47+0100
2026-11-07T20:47+0100
2026-11-07T20:47+0100
свет
свет
свет – политика
сад
доналд трамп
свет са спутњиком
избори
коментари и аналитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/06/1205330049_0:95:3072:1823_1920x0_80_0_0_60761eb659a4eaed1bddc7ba38c81779.jpg
До овог уторка и Представнички дом и Сенат контролисала је Републиканска партија. Сада се то обрнуло, и већину у оба дома америчког Конгреса преузела је Демократска партија. Укључујући сенатска места у Тексасу, где ниједан демократа није победио скоро 40 година, и у Канзасу у коме су републиканци побеђивали у низу који је трајао још од 1932. године.Уљези и страни држављаниКампања за изборе – уочи којих је Доналд Трамп упозорио Американце да им је ”земља готова” ако изгуби изборе, па ћемо сад бити у прилици да се уверимо какве су му моћи предвиђања – била је релативно необична чак и за америчке стандарде.На Аљасци, углавном републиканској, демократе су смислиле да подвале својим супарницима тако што су на гласачки листић за Сенат поред сопственог убациле и независног кандидата Данијела Саливена како би га неопрезнији међу гласачима побркали с републиканским кандидатом за Сенат Деном Саливеном; Трампова администрација узалуд је тражила од суда да избори не буду верификовани ако њихов Саливен због уљеза Саливена изгуби тесном већином.И у Калифорнији је у изборе био умешан суд, и то Врховни суд, тако што је одбацио захтев републиканаца да буде одбачено 20.000 гласова (такозваних) бирача који уопште немају држављанство САД; не зато што је утврђено да такви (незаконити) бирачи не постоје, него зато што су се у прелиминарном гласању (путем поште) њихови гласачки листићи већ помешали са регуларним, па их је немогуће раздвојити.Питање ИзраелаЗнатно мање нерегуларно, али не мање неуобичајено, у Мичигену је несуђена кандидаткиња демократа Хејли Стивенс, уместо кандидата демократа за место у Сенату Абдула ел Саједа, од кога је претходно на партијским изборима изгубила за мање од једног процента, подржала његовог републиканског супарника Мајка Роџерса јер је Ел Сајед одбио да се извини због става према Израелу. Вођа демократа у Сенату Чак Шумер то је назвао ”подлом издајом”, док је ”Волстрит џорнал” тим поводом указао на поделе у партији између поборника и противника Израела, естаблишмента и аутсајдера, умерених и прогресивних. Чак ни изборна победа, предвидео је лист, неће ујединити демократе, него ће, напротив, још и ”убрзати борбу до истребљења за будућност партије” између њена два, идеолошки несагласна крила, али не око идеологије него због Израела који је ”међу најспорнијим питањима унутар Демократске партије”.Исто питање Израела – предвидео је у интервјуу ”Фајненшел тајмсу” Стив Бенон, некадашњи главни стратег Доналда Трампа и ”водећи архитекта МАГА покрета” – биће у средишту ”грађанског рата око будућности Републиканске партије” који ће букнути након избора. Биће брутално, предвиђа Бенон, а исход борбе између ”донаторске класе и апаратчика с једне, и аутсајдера с друге стране” – дакле, исто као и код демократа – током идуће године одредиће републиканског председничког кандидата за изборе 2028.Хрпа мишића и кобасицеИако су питања (све лошијег) животног стандарда, како су показале предизборне анкете, понајвише занимала гласаче – услед раста инфлације услед раста цене горива услед рата на Блиском истоку, дакле због Израела – Доналд Трамп је, како у једној од анализа указује ”Фајненшел тајмс”, своју кампању фокусирао на стражњице – од реперке Ники Минаж (”прелепо”) до кандидата за Сенат Џона Хастеда чији је доњи део леђа председник Америке описао као ”хрпу мишића” а прсте ”као кобасице”. Стенд ап комедија уместо озбиљне политике – укључујући ругање поменутом Абдулу ел Саједу, ”Абдул ба ба ба Мухамед”, џихадиста који мора да прође кроз детектор за метал да би га пустили у Конгрес – на крају није помогло.Судећи по извештају ”Ројтерса”, то је и очекивани сценарио за који се Бела кућа припремала месецима, разрађујући планове за управљање земљом извршним овлашћењима председника, а поготово у областима које су за остатак света од превасходног значаја, као што су спољна политика и трговина.Владање ветом ”Биће му веома удобно” да председничким ветом надвладава непријатељски Конгрес, најавио је ”Ројтерсу” један од Трампових сарадника уз образложење да је за превазилажење вета неопходна (недостижна) двотрећинска већина, а у сличном духу ”Политико” из Брисела упозорава Европу да се не радује успеху демократа јер то ништа неће значити за помоћ Украјини пошто се о томе и даље пита Трамп; штавише, председавајући Минхенске безбедносне конференције Волфганг Ишингер сматра да би радовање с ове стране Атлантика могло да и додатно затрује односе. А поврх тога се НАТО савезници прибојавају, преноси ”Политико”, да ће изборни пораз ”подстаћи Трампа да драматично појача своје нападе на алијансу” како би ”зацементирао своје наслеђе”.Зашто су републиканци убедљиво изгубили на изборима? Зашто и победницима и пораженима предстоје унутрашњи обрачуни? И како ће све то утицати на америчку спољну политику?О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили политиколог Александар Павић и новинар Небојша Малић.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/06/1205330049_233:0:2965:2048_1920x0_80_0_0_f0c8153126658c87fa9f9ca418e6cdc6.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет, свет – политика, сад, доналд трамп, свет са спутњиком, избори, коментари и аналитика
свет, свет – политика, сад, доналд трамп, свет са спутњиком, избори, коментари и аналитика
Избори у САД: Зашто су републиканци доживели историјски пораз, и шта следи
Пре 10 година, када се 2016. Доналд Трамп први пут појавио на једним америчким изборима, ”Њујорк тајмс” предвидео је да ће изгубити свуда. Међутим, ”Њујорк тајмс” је промашио свуда. Исти случај ”плавог таласа” Демократске партије ”Њујорк тајмс” је најавио и уочи међуизбора у САД ове године. Није се догодио само талас, него цунами.
До овог уторка и Представнички дом и Сенат контролисала је Републиканска партија. Сада се то обрнуло, и већину у оба дома америчког Конгреса преузела је Демократска партија. Укључујући сенатска места у Тексасу, где ниједан демократа није победио скоро 40 година, и у Канзасу у коме су републиканци побеђивали у низу који је трајао још од 1932. године.
Кампања за изборе – уочи којих је Доналд Трамп упозорио Американце да им је ”земља готова” ако изгуби изборе, па ћемо сад бити у прилици да се уверимо какве су му моћи предвиђања – била је релативно необична чак и за америчке стандарде.
На Аљасци, углавном републиканској, демократе су смислиле да подвале својим супарницима тако што су на гласачки листић за Сенат поред сопственог убациле и независног кандидата Данијела Саливена како би га неопрезнији међу гласачима побркали с републиканским кандидатом за Сенат Деном Саливеном; Трампова администрација узалуд је тражила од суда да избори не буду верификовани ако њихов Саливен због уљеза Саливена изгуби тесном већином.
И у Калифорнији је у изборе био умешан суд, и то Врховни суд, тако што је одбацио захтев републиканаца да буде одбачено 20.000 гласова (такозваних) бирача који уопште немају држављанство САД; не зато што је утврђено да такви (незаконити) бирачи не постоје, него зато што су се у прелиминарном гласању (путем поште) њихови гласачки листићи већ помешали са регуларним, па их је немогуће раздвојити.
Знатно мање нерегуларно, али не мање неуобичајено, у Мичигену је несуђена кандидаткиња демократа Хејли Стивенс, уместо кандидата демократа за место у Сенату Абдула ел Саједа, од кога је претходно на партијским изборима изгубила за мање од једног процента, подржала његовог републиканског супарника Мајка Роџерса јер је Ел Сајед одбио да се извини због става према Израелу. Вођа демократа у Сенату Чак Шумер то је назвао ”подлом издајом”, док је ”Волстрит џорнал” тим поводом указао на поделе у партији између поборника и противника Израела, естаблишмента и аутсајдера, умерених и прогресивних. Чак ни изборна победа, предвидео је лист, неће ујединити демократе, него ће, напротив, још и ”убрзати борбу до истребљења за будућност партије” између њена два, идеолошки несагласна крила, али не око идеологије него због Израела који је ”међу најспорнијим питањима унутар Демократске партије”.
Исто питање Израела – предвидео је у интервјуу ”Фајненшел тајмсу” Стив Бенон, некадашњи главни стратег Доналда Трампа и ”водећи архитекта МАГА покрета” – биће у средишту ”грађанског рата око будућности Републиканске партије” који ће букнути након избора. Биће брутално, предвиђа Бенон, а исход борбе између ”донаторске класе и апаратчика с једне, и аутсајдера с друге стране” – дакле, исто као и код демократа – током идуће године одредиће републиканског председничког кандидата за изборе 2028.
Иако су питања (све лошијег) животног стандарда, како су показале предизборне анкете, понајвише занимала гласаче – услед раста инфлације услед раста цене горива услед рата на Блиском истоку, дакле због Израела – Доналд Трамп је, како у једној од анализа указује ”Фајненшел тајмс”, своју кампању фокусирао на стражњице – од реперке Ники Минаж (”прелепо”) до кандидата за Сенат Џона Хастеда чији је доњи део леђа председник Америке описао као ”хрпу мишића” а прсте ”као кобасице”. Стенд ап комедија уместо озбиљне политике – укључујући ругање поменутом Абдулу ел Саједу, ”Абдул ба ба ба Мухамед”, џихадиста који мора да прође кроз детектор за метал да би га пустили у Конгрес – на крају није помогло.
Судећи по извештају ”Ројтерса”, то је и очекивани сценарио за који се Бела кућа припремала месецима, разрађујући планове за управљање земљом извршним овлашћењима председника, а поготово у областима које су за остатак света од превасходног значаја, као што су спољна политика и трговина.
”Биће му веома удобно” да председничким ветом надвладава непријатељски Конгрес, најавио је ”Ројтерсу” један од Трампових сарадника уз образложење да је за превазилажење вета неопходна (недостижна) двотрећинска већина, а у сличном духу ”Политико” из Брисела упозорава Европу да се не радује успеху демократа јер то ништа неће значити за помоћ Украјини пошто се о томе и даље пита Трамп; штавише, председавајући Минхенске безбедносне конференције Волфганг Ишингер сматра да би радовање с ове стране Атлантика могло да и додатно затрује односе. А поврх тога се НАТО савезници прибојавају, преноси ”Политико”, да ће изборни пораз ”подстаћи Трампа да драматично појача своје нападе на алијансу” како би ”зацементирао своје наслеђе”.
Зашто су републиканци убедљиво изгубили на изборима? Зашто и победницима и пораженима предстоје унутрашњи обрачуни? И како ће све то утицати на америчку спољну политику?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили политиколог Александар Павић и новинар Небојша Малић.