00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Слободан Антонић: Пропагандни рат против СПЦ – напад на Цркву и обрачун са српским идентитетом
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Африка се сјатила у Москви, шта је АфКРА и може ли окренути леђа Западу
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Напади на банке крви, фрижидере, спуштање авиона... Шта се крије иза западног изазивања параноје

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијомСејање страха и изазивање параноје, стари рецепт психолошког рата, са новим технолошким решењима
Сејање страха и изазивање параноје, стари рецепт психолошког рата, са новим технолошким решењима  - Sputnik Србија, 1920, 07.11.2026
Пратите нас
Сведоци смо кампање за застрашивање људи која је у служби даљег стварања ратне психозе, односно подршке милитаризацији земаља Западне Европе. Милитаризација је у току, али наилази на све веће проблеме. То видимо кроз социјалне протесте, протесте против разних облика социјалног пропадања на Западу. Сви аларми су у служби застрашивања народа.
Овако новинар Славољуб Качаревић описује талас алармантних, па и бизарних инцидената који су ових дана потресли Европу, узбунили безбедносне службе, али грађане широм континента:
Учестали су сајбер напади и необичне ситуације са отопљавањем фрижидера у самопослугама или банкама крви, а ове недеље је изазвано и масовно приземљењље путничких авиона широм Европе. Да ствар буде апсурднија, за све се поново лажно оптужују Руси и њихови хакери, што је посебан ниво суманутог изазивања масовне параноје.

Сајбер удар на расхладне уређаје

Почетком новембра на мети сајбер напада нашла су се три постројења Француског завода за трансфузију крви. Хакери нису провалили у централне базе података, већ су компромитовали спољног добављача расхладне опреме, преко којег су даљински покушали да подигну температуру у коморама са -30 на екстремних 110 степени, како би уништили залихе крви и крвне плазме.
Овакав удар на расхладне уређаје није први. Хакери су после затварања супермаркета у Паризу, средином октобра, подигли температуру у многим расхладним уређајима на 50 степени Целзијуса. Серија истих саботажа догодила се почетком новембра у супермаркетима широм Шведске, Белгије, Луксембурга, Ирске, Естоније и Холандије.

Лажне дојаве о бомбама на небу и земљи

Готово истовремено, европски авио саобраћај паралисан је у масовном таласу лажних дојава о бомбама. Путнички авиони, 25 летелица, принудно је приземљено или преусмерено на рутама од Ирске до Бугарске. У низу случајева активирани су највиши ратни протоколи, па су цивилне летелице у ваздуху пресретали и пратили војни борбени авиони Италије, Француске и Бугарске, пре него што је утврђено да су све претње биле лажне.

Опсада медија у Ирској и Великој Британији

Безбедносни притисак прелио се и на информативни сектор. Зграде ирског јавног сервиса РТЕ у Даблину евакуисане су након што је редакцији, уз још неколико десетина медијских кућа широм Ирске и Велике Британије, попут британског Скаја који је такође потврдио безбедносну претњу, стигао претећи имејл о постављеној бомби.
Ни у једном од набројаних случајева нико није преузео одговорност за претњу или сајбер напад. Стручњаци за безбедност слажу се у оцени да ови догађаји представљају школски пример хибридног ратовања, где се уместо класичног оружја користе сајбер-напади, саботаже инфраструктуре и координисане кампање дезинформација са циљем да се посеју паника, страх и неповерење.

Иза свега стоје зли Руси

Према оценама западних обавештајних служби и безбедносних института, стратегија иза ових напада јесте "дестабилизација Европе изнутра". Тврде нападачи, стварањем сталног осећаја кризе и несигурности, желе да натерају грађане да изгубе веру у способност својих влада да их заштите, чиме се слаби јединство и отвара простор за политичке притиске.
Качаревић, међутим, тврди управо супротно, да су све ове „нападе“ организовале саме државе у којима су се и догодили:
„Све што можемо чути су глупости које се једноставно повезују у служби убеђивања људи да претња постоји, и то претња од Русије, што би требало да оправдава даље напоре у милитаризацији тих земаља и даље издвајање за рат у Украјини као и развој војне индустрије. Транспарентне су и припреме за неке наводно будуће ратове који ће уследити за две, три године. Дакле, све ово једино тако могу да схватим, с обзиром на оно што можемо да видимо“.

Сејање страха - лиценцирани метод Запада

Рат у коме је психолошки ефекат главно оружје одавно је почео, а примарни циљ му је психолошко исцрпљивање становништва. Последњи догађаји показали су и једну новину, рањивост "паметних" система. Случај са банкама крви у Француској показао је нову фазу у којој се дигитална повезаност (ИоТ - Интернет ствари) користи као оружје. Хакери више не морају да краду податке, довољно је да промене температуру на термостату и униште ресурсе који значе живот.
Сејање страха је, сматра Качаревић постало патентирани, лиценцирани метод, једно од средстава савременог управљања западним друштвима:
„То је стварање и повећавање напетости, одржавање напетости у друштву. Дакле, више није довољно само оно што је некад била техника која се звала егзистенцијални страх, да држимо људе у паници због тога да ће изгубити посао, што ће изгубити станове који нису отплаћени и такве ствари. Показало се да то није довољно да би се људи држали у покорности, па се сада производе разне врсте напетости и страхова који треба да служе томе да народ прихвати и трпи и лошу владавину и очигледно непопуларне властодршце, јер се плаши неког већег зла, па се само измишљају разна зла“.

Програмирано смењивање елита

Када је реч о Француској, али и Белгији, наш саговорник каже да су с једне стране објашњиви очигледним падом животног стандарда, али и уопште друштвене сигурности и разних права на која су ти народи навикли у претходним деценијама, а која сада постепено губе. Погађа их талас протеста које, разумљиво, предводе млади.
„Међутим, има и атрактивнијих објашњења, једно од њих је да владари света повремено мењају политичке елите, јер је то добро, јер је потребно. Поједини сматрају да је ово можда талас смишљеног, да кажемо, програмираног смењивања политичких елита, које ће се очигледно догодити у западним земљама ове или следеће године. Видећемо сигурно велике промене на врху тих држава. Чему ће водити, то ћемо видети“.

Одбрана није немогућа

Упитан како живети у рату где је психолошки ефекат, сејање страха, главно оружје које се прелива и преко држава у којима се одвија, стварајући ефекат да нико од нас није сигуран, ни у болници, ни на небу, ни на земљи, Качаревић каже да смо очигледно ушли у епоху велике друштвене и уопште несигурности, сваког могућег типа.
На то се на неки начин морамо привикнути, зато што онај ко нам гарантује неку стабилност и сигурност углавном је или преварант или не зна шта прича.
"Пошто су нестабилност, несигурност, односно производња масовног страха, постале једна масовна појава. Има разне изворе и узроке, да не набрајамо много, али то је видљиво. У свим земљама, чак и у онима које су биле симболи друштвеног благостања и стабилности, сада је све другачије. На то се на неки начин не може навићи, али сигурно треба схватити да је то епоха у којој живимо и да у њој морамо да тражимо некакве нове одговоре на ту врсту изазова. Пре свега, морамо више да се ослањамо на себе и на своје најближе окружење да бисмо осигурали мир и сигурност. То није немогуће“.
Качаревић додаје да модели за осигуравање мира и сигурности постоје у нашој, а и у другим историјама, да се на њих само треба осврнути:
„Не можемо да очекујемо да ће нам неке странке, врхови власти или сличне друштвене појаве обезбедити мир и сигурност. За то морамо сами да се побринемо и то је нешто што је сигурно једно од могућих упутстава за живот у данашњем времену“, закључује наш саговорник.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала