https://sputnikportal.rs/20261107/preminuo-akademik-ljubomir-maksimovic-1205356263.html
Преминуо академик Љубомир Максимовић
Преминуо академик Љубомир Максимовић
Sputnik Србија
Академик Љубомир Максимовић, један од најугледнијих српских византолога и професор емеритус Универзитета у Београду, преминуо је у 88. години у Београду... 07.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-07T19:17+0100
2026-11-07T19:17+0100
2026-11-07T19:17+0100
друштво
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/01/1145451360_0:167:1945:1261_1920x0_80_0_0_cebe0f27562f567a58c17d263ff5bc99.jpg
Током вишедеценијске научне каријере Љубомир Максимовић је дао значајан допринос проучавању Византије, српско-византијских односа и средњовековне српске државе, а обављао је и бројне значајне функције у САНУ и домаћим и међународним научним установама.Љубомир Максимовић је рођен 27. новембра 1938. године у Скопљу. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду 1961. године, где је магистрирао 1965, а докторирао 1971. године, под менторством академика Георгија Острогорског.Усавршавао се у иностранству, као стипендиста грчке владе, Фондације Александра фон Хумболта и Фондације Александра Онасиса.Универзитетску каријеру започео је на Филозофском факултету у Београду, где је прошао сва наставничка звања – од асистента до редовног професора. Био је шеф Катедре и Семинара за византологију, продекан, управник Одељења за историју и декан факултета од 1994. до 1996. године.Пензионисан је 2006. године као редовни професор и шеф Катедре за византологију, а већ наредне године изабран је за првог професора емеритуса Универзитета у Београду. Предавао је и на више угледних европских универзитета и научних института, међу којима су установе у Паризу, Франкфурту, Келну, на Криту и у Источном Сарајеву.Од дописног члана до потпредседника САНУЗа дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003, а за редовног 2009. године.У Академији је обављао бројне значајне функције. Био је секретар Одељења историјских наука, потпредседник САНУ за друштвене и хуманистичке науке од 2015. до 2023. године, као и председник Византолошког одбора од његовог оснивања 2015. године.Од 1998. до 2022. године био је директор Византолошког института САНУ. Уређивао је "Зборник радова Византолошког института", а 2023. године изабран је за председника Научног већа те установе.Од 1998. до 2018. године био је председник Српског комитета за византологију, а потом његов почасни председник.Био је ангажован и у бројним међународним научним организацијама. Од 1996. до 2006. године обављао је функцију потпредседника Међународне асоцијације за византијске студије, а потом је именован за њеног почасног потпредседника.Био је и дописни члан Атинске академије, члан Европске академије природних и хуманистичких наука и уметности у Паризу, као и Европске академије наука и уметности у Салцбургу.Аутор више од 200 научних радоваМаксимовићев научни рад обухвата више од 200 чланака и бројне студије објављене у Србији, Грчкој, САД, Француској, Холандији, Немачкој, Аустрији, Италији, Бугарској, Русији и Великој Британији.У средишту његовог научног интересовања били су српско-византијски односи, друштвене и државне структуре Византије, као и политичка идеологија средњовековне Србије.Међу његовим најзначајнијим књигама су "Византијска провинцијска управа у доба Палеолога", "Град у Византији". "Огледи о друштву позновизантијског доба", "Византијски свет и Срби" и "Огледи о политичкој моћи у Византији – чиниоци и ослонци".За свој научни и академски рад добио је бројна признања, међу којима су Октобарска награда Београда, почасни докторат Универзитета у Атини, награда за животно дело "Владимир Ћоровић" и Златна медаља Академије наука и умјетности Републике Српске.САНУ истиче да је Љубомир Максимовић својим научним и педагошким радом оставио неизбрисив траг у развоју српске византологије, као и да је дао изузетан допринос институционалном јачању и раду Академије.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво, друштво
србија – друштво, друштво
Преминуо академик Љубомир Максимовић
Академик Љубомир Максимовић, један од најугледнијих српских византолога и професор емеритус Универзитета у Београду, преминуо је у 88. години у Београду, саопштила је Српска академија наука и уметности.
Током вишедеценијске научне каријере Љубомир Максимовић је дао значајан допринос проучавању Византије, српско-византијских односа и средњовековне српске државе, а обављао је и бројне значајне функције у САНУ и домаћим и међународним научним установама.
Љубомир Максимовић је рођен 27. новембра 1938. године у Скопљу. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду 1961. године, где је магистрирао 1965, а докторирао 1971. године, под менторством академика Георгија Острогорског.
Усавршавао се у иностранству, као стипендиста грчке владе, Фондације Александра фон Хумболта и Фондације Александра Онасиса.
Универзитетску каријеру започео је на Филозофском факултету у Београду, где је прошао сва наставничка звања – од асистента до редовног професора. Био је шеф Катедре и Семинара за византологију, продекан, управник Одељења за историју и декан факултета од 1994. до 1996. године.
Пензионисан је 2006. године као редовни професор и шеф Катедре за византологију, а већ наредне године изабран је за првог професора емеритуса Универзитета у Београду. Предавао је и на више угледних европских универзитета и научних института, међу којима су установе у Паризу, Франкфурту, Келну, на Криту и у Источном Сарајеву.
Од дописног члана до потпредседника САНУ
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003, а за редовног 2009. године.
У Академији је обављао бројне значајне функције. Био је секретар Одељења историјских наука, потпредседник САНУ за друштвене и хуманистичке науке од 2015. до 2023. године, као и председник Византолошког одбора од његовог оснивања 2015. године.
Од 1998. до 2022. године био је директор Византолошког института САНУ. Уређивао је "Зборник радова Византолошког института", а 2023. године изабран је за председника Научног већа те установе.
Од 1998. до 2018. године био је председник Српског комитета за византологију, а потом његов почасни председник.
Био је ангажован и у бројним међународним научним организацијама. Од 1996. до 2006. године обављао је функцију потпредседника Међународне асоцијације за византијске студије, а потом је именован за њеног почасног потпредседника.
Био је и дописни члан Атинске академије, члан Европске академије природних и хуманистичких наука и уметности у Паризу, као и Европске академије наука и уметности у Салцбургу.
Аутор више од 200 научних радова
Максимовићев научни рад обухвата више од 200 чланака и бројне студије објављене у Србији, Грчкој, САД, Француској, Холандији, Немачкој, Аустрији, Италији, Бугарској, Русији и Великој Британији.
У средишту његовог научног интересовања били су српско-византијски односи, друштвене и државне структуре Византије, као и политичка идеологија средњовековне Србије.
Међу његовим најзначајнијим књигама су "Византијска провинцијска управа у доба Палеолога", "Град у Византији". "Огледи о друштву позновизантијског доба", "Византијски свет и Срби" и "Огледи о политичкој моћи у Византији – чиниоци и ослонци".
За свој научни и академски рад добио је бројна признања, међу којима су Октобарска награда Београда, почасни докторат Универзитета у Атини, награда за животно дело "Владимир Ћоровић" и Златна медаља Академије наука и умјетности Републике Српске.
САНУ
истиче да је Љубомир Максимовић својим научним и педагошким радом оставио неизбрисив траг у развоју српске византологије, као и да је дао изузетан допринос институционалном јачању и раду Академије.
