https://sputnikportal.rs/20261107/ruski-slikari-u-srcu-evrope-kako-je-lepota-srusila-pokusaj-zapadne-izolacije--1205319898.html

Руски сликари у срцу Европе: Како је лепота срушила покушај западне изолације

Руски сликари у срцу Европе: Како је лепота срушила покушај западне изолације

Sputnik Србија

Дела великих руских сликара 19. и 20. века представљена су у Руском дому у Бриселу, у тренутку када је културна размена Русије и западне Европе готово потпуно... 07.11.2026, Sputnik Србија

2026-11-07T12:34+0100

2026-11-07T12:34+0100

2026-11-07T12:34+0100

култура

култура

изложба

сликарство

русија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1b/1204997558_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_d53964d19114358746bfbdde7386d520.jpg

Ретка прилика за сусрет с руском уметношћуУ европским културним приликама, у којима је руска уметност последњих година готово нестала из изложбених простора, Брисел је постао место на којем је публика у прилици да се сусретне с вредним делима руских ликовних мајстора. Публика у белгијској престоници током наредних месец дана има прилику да погледа изложбу која је претходно с великим успехом приказана и у Паризу, у Руском духовно-православном центру.Посебан значај изложбе огледа се у томе што у Белгији руска ликовна уметност није била представљена изложбом оваквог обима пуних 13 година, каже у разговору за Спутњик колекционар Владимир Пешић, наглашавајући да у садашњим околностима управо његова збирка пружа једну од ретких могућности да се изван Русије виде оригинална дела руских сликара.„Нажалост, светска јавност доста зна о руској поезији, књижевности и музици, али руско сликарство је мало представљено у свету. Мој задатак јесте да се бавим популаризацијом руске уметности“, каже Владимир Пешић.Његову колекцију чини више од 330 слика, икона, дела примењене уметности и антикварних предмета, а она је настала као резултат 37 година прикупљања уметничких дела. Око 95 одсто збирке чине дела руских аутора, што сведочи о колекционаровој посвећености уметничком наслеђу Русије.„Ја сам одрастао у Русији и руска уметност ми је најближа. Она одише топлином и искреношћу, а то се највише односи на реализам, импресионизам и постимпресионизам. И, наравно, руска авангарда, која је популарна у свету“, каже Пешић.„Сијајуће куполе“ – слика која повезује историју и судбину породице РомановСимбол изложбе, дело које се налази на њеном плакату и насловној страници каталога, јесте слика „Сијајуће куполе“ велике кнегиње Олге Романове, сестре последњег руског цара Николаја Другог.Зимски пејзаж са црквом и плавим куполама које се пресијавају на сунцу, у нежним плавичастим и златним тоновима, представља један од најличнијих и најемотивнијих радова на поставци. Пешић је слику купио у Данској, па претпоставља да је настала у периоду када је кнегиња живела у Копенхагену, далеко од домовине.„Она је имала потребу да изрази своју љубав и носталгију према Русији, тако да ова слика одише топлином и може се рећи да је прави симбол Русије“, истиче колекционар.Значење овог дела додатно осветљава животна прича Олге Романове, која је током Првог светског рата напустила дворски живот и посветила се помагању рањеним војницима. После Октобарске револуције остала је у Русији, упркос убиству свог брата и опасностима које су претиле царској поридици, а када је постало јасно да се политичке прилике неће променити, напустила је земљу преко Константинопоља и Београда, да би се на крају настанила у Данској, у којој је била њена мајка, данска принцеза Дагмар и супруга руског цара Александра Трећег.Олга ни у Данској није пронашла трајну сигурност, јер су је совјетске власти после Другог светског рата оптуживале да је помагала руским емигрантима и белогардејским ветеранима, које је, поред осталог, подржавала новцем од продаје својих слика. Под притиском је морала да напусти Данску и да оде у Канаду.Према речима Владимира Пешића, „Сијајуће куполе“ су сведочанство о изгнанству, сећању и трајној вези кнегиње Олге с домовином.Од Маковског до Зверева: 150 година руског сликарстваПоставка обухвата дела која су настала у оквиру разних уметничких праваца који су обележили 19. и 20. век у руском сликарству, од реализма, импресионизма и постимпресионизма, преко руског модерна и неоруског стила, до кубизма, кубофутуризма, супрематизма, конструктивизма, социјалистичког реализма, нонконформизма и експресионизма.„Желео сам да прикажем што више праваца у руској ликовној уметности. У мојој збирци има више од 330 уметничких дела. Желео сам да прикажем више, али можда је и боље овако, јер је 18 дела сасвим довољно за једну већу салу“, објашњава колекционар.Изложба почиње делима из осамдесетих година 19. века, међу којима је слика „Малорус“ Владимира Маковског, једног од најзначајнијих представника руског реализма. Уз њу је изложбен и „Портрет руског сељака“ Николаја Загорског из 1885. године, на којем је представљен човек који је морао да тражи посао од села до села, принуђен сушом и тешким животним околностима. Оно што посматрачу остаје пред очима, како каже Владимир Пешић, није само призор сиромаштва, него пре свега достојанство човека, његова унутрашња снага и мудрост у погледу.Наш саговорник истиче да руска уметност на изложби, поред стилских промена, приказује и судбине људи, друштвене околности и историјске ломове који су утицали на читаву епоху.Посебно место на изложби заузимају два пејзажа Николаја Богданова-Бељског, представника руског импресионизма. Један рад је насликан током уметниковог боравка у Дубровнику, где је дошао након посете Србији, а други је настао у Летонији.Модернистичке тенденције представљене су портретима Михаила Јаковљева и Сергеја Маљутина, творца чувене руске матрјошке, као и делим Виктора Пакулина „Мртва природа с погледом на Исакијевски сабор“. Овај рад, у стилу сезанизма с елементима кубизма, посвећен је Сергеју Јесењину јер приказује део хотелске собе у којој је песник провео последње дане живота.Изложбу допуњују пејзажи разних руских и совјетских сликара, међу којима су дела Петра Кончаловског, Михаила Ткаченка и Николаја Глушченка. Од сунчане обале Крима до Јадранског мора, ови радови приказују разноврсност мотива и уметничких приступа, али и непрекидну повезаност руског сликарства с европским уметничким простором.Авангарда, револуција и уметничка слободаЈедно од централних места у поставци заузима „Борба идеологија“ Владимира Татлина, уметника који се сматра једним од утемељивача конструктивизма и једном од кључних личности руске авангарде.„Овај рад је врло редак и посебан јер у себи садржи елементе кубофутуризма и конструктивизма. Од тог правца почели су уметници попут Маљевича, који је касније постао творац супрематизма“, објашњава Пешић.На изложби је представљена и композиција „Револуција у целом свету“, као и „Супрематистичка композиција“ Сергеја Сењкина, једног од најталентованијих ученика Казимира Маљевича.Према речима Владимира Пешића, ови радови сведоче о времену у којем је руска авангарда радикално мењала представу о сликарству, одбацујући традиционалне форме и трагајући за новим визуелним језиком.Наш саговорник, међутим, истиче да је револуционарни уметнички полет убрзо наишао на идеолошка ограничења, јер је у Совјетском Савезу временом успостављен систем у којем је социјалистички реализам постао једини званично дозвољени уметнички правац.„Сликари који су радили у државним атељеима добијали су материјал, простор и плату, али су истовремено имали прописане теме и број радова које су морали да произведу. Маљевич је остао у Совјетском Савезу и, пошто је све осим соцреализма било забрањено, није више могао да слика оно што жели, него оно што мора. Није било избора и то се види у његовим каснијим делима“, каже колекционар.Соцреализам је представљен делом Бориса Јермолајева „Урбанистички ритмови социјализма“ из 1937. године, које одражава индустријски елан и идеолошку представу о изградњи новог друштва.Насупрот томе, последњу целину изложбе обележава стваралаштво совјетских уметника који су се супротставили званичним естетским и политичким ограничењима, међу којима се посебно истицао Анатолиј Зверев, један од најзначајнијих представника совјетског нонконформизма. Његово дело „Свети Георгије и аждаја“ из 1982. године је међу изложеним сликама најмлађе.Уметност као дијалогИзложба у Бриселу има и шири културно-историјски значај, будући да су се везе Русије и Белгије вековима развијале не само у области политике и економије него и кроз уметност, науку и културу. Руске аристократе и колекционари долазили су у Белгију заинтересовани за фламанске мајсторе, док су белгијска публика и уметнички кругови показивали интересовање за руску књижевност, музику и сликарство.Изложба „Висови руског сликарства“ у таквим околностима добија значај који превазилази представљање приватне колекције, јер враћа руску уметност у европску културу и омогућава публици да се непосредно сусретне с делима која су иначе недоступна.

2026

Вести

sr_RS

култура, изложба, сликарство, русија