https://sputnikportal.rs/20261108/bilja-krstic-u-tradiciji-je-nasa-istina-video-1205317917.html
Биља Крстић: У традицији је наша истина /видео/
Биља Крстић: У традицији је наша истина /видео/
Sputnik Србија
Четврт века “Бистрика”, музике која је старе, понекад готово заборављене песме вратила публици и показала да емоција не познаје границе језика и географије... 08.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-08T10:22+0100
2026-11-08T10:22+0100
2026-11-08T10:22+0100
култура
култура – вести
музика
биља крстић
концерт
јубилеј
бистрик
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/14/1152756376_0:6:1537:870_1920x0_80_0_0_447d210171f9ec5365a474fcfe3cd9e0.jpg
Невероватно ми је да изговорим да Бистрик траје 25 година. Све је некако ишло природно, спонтано. Ја музику делим само на добру и ону која није толико добра. Традиционалну сам заволела још као дете, у кући су се слушали Радио Београд и песме врхунских извођача попут Ксеније Цицварић, Цунета Гојковића... Касније сам ту музику упознавала кроз хор, путовања, студије, а нарочито радећи у Радио Београду као музички уредник, каже Биља Крстић.Управо је фонотека Радио Београда постала њено велико истраживачко поље. Проводила је сате слушајући архивске и теренске снимке, трагајући за мелодијама из различитих крајева Србије и Балкана. Прва песма коју је пронашла и научила да пева био је стари запис песме “Од поле идат бабо сејмени” са подручја између Македоније и Косова и Метохије.„Рада Трифуновић ми је дала траку и рекла да мисли да би ми та песма фантастично легла. Отишла сам, пустила је и исплакала се као киша. Толико је лепа! И данас, када је изводимо, многима измамимо сузе.“Песму треба радо и лако певатиИпак, није свака песма могла да постане део њеног репертоара.Међу песмама које су годинама чекале своје место налази се и „Прелете шитице ластавице“, коју је снимила са Љубом Нинковићем, али је није уврстила у први албум јер се није уклопила у његову целину.„Остала сам баш тужна. Рекла сам, нема везе, можда ће бити за други албум. Ево, чека шести“, открива Биља.Једна од посебних радости јубиларног концерта биће повратак „Нанине успаванке“, коју ће поново извести после много година. А публику очекује и изненађење за завршницу: песма коју је, како каже, певала милион пута, коју сви познају, али је она до сада није снимила.Бистрик је у међувремену вратио у живот и читав низ готово заборављених мелодија. „Магла паднала в долина“ једна је од њих, а посебно место заузима „Седи мома невисоко“, песма коју је Биља добила од професорке Зоре Васиљевић, ћерке чувеног етномузиколога.„Имала сам огромну трему када смо почели да је радимо. То је захтевна песма, а у аранжману смо употребили јерменски дудук. Он има и дерт и унутрашњу снагу. Дао јој је посебну боју. Касније смо њену тему користили и за филм “Бранио сам Младу Босну”, за који смо Мики Станојевић и ја добили Grand prix на СоФесту.“Пут Бистрика до публике није био једноставан. Када је први албум објављен, многима се допадао, али нико није знао у коју музичку фиоку да га смести.„Није могло нигде да се стави, а мени је било јасно да је то добро. Најтеже је да не имитираш никога, а да имаш аутентичност и да људи пожеле да те слушају. Мислим да је Бистрик пронашао свој пут.“Прве значајне међународне кораке направили су захваљујући Грчкој, а потом су уследили наступи широм света. У Салвадору су освојили награду, али ће им путовање остати упамћено и по квару авиона и 15–16 сати чекања на аеродрому. Ипак, најзанимљивије је како публика на другим континентима реагује на музику чије речи не разуме.У Бразилу овације за стару српску песму„Мислим да је то емоција, та нека вибрација. Када чујем песму из далеке традиције, не знам о чему певају, али осећам. Наш први наступ у Бразилу отворили смо песмом са Косова 'Кад сам била девојана”, а капела. Када смо завршили, настао је потпуни тајац. Неколико секунди нико није реаговао. Нису знали да ли је готово, чекали су још. А онда је уследило одушевљење.“Биља посебно истиче вишегласно певање, које је постало један од заштитних знакова ансамбла.„Лепо је када застанемо, ослушнемо и гласови постану инструменти. Тада покажемо да наше традиционалне песме могу да се певају вишегласно и да звуче светски.“Да би се одредила граница између очувања изворног мелоса и модерног приступа потребна је мера, сматра наша саговорница.„Као и у свему у животу, мера је најважнија. Морате одлично познавати традиционалну музику. Можете да мењате, да промешате карте, да узмете оно што је добро, али суштина мора да остане. Мора да се препозна дух песме.“На јубиларном концерту Биљи и “Бистрику” придружиће се колумбијски мултиинструменталиста Јахир Ривера, који свира традиционалну харфу, камерни гудачки оркестар “Cinderella” и чланице вокалне радионице “Бистрик”.Концерт ће отворити композиција Микија Станојевића „Корубе“, а потом и „Нишка бања“. Биће то сусрет балканских и латиноамеричких ритмова, али и различитих традиција које повезује иста емоција.„Изненађена сам колико је последњих година интересовање младих за традиционалну музику изражено. Неко погреши, неко нешто отпева другачије, али важно је да желе да певају. Научиће, неко ће их исправити, неко ће им показати прави пут. Битно је да ту музику живе.“Музика је живот, иако живот није музикаПосле 25 година, Биља не крије да пут није увек био лак. Етно world music сцена, сматра, имала је посебно снажан тренутак почетком двехиљадитих, али је “Бистрик” истрајао.„Мени је музика живот, како год да се окренем. Завршила сам музичку школу и Факултет музичке уметности, радила 40 година у Радио Београду као музички уредник. Музика је увек била око мене. А да ли ми је живот био музика, е то је нешто друго.”На питање шта је најважније што би желела да публика понесе са јубиларног концерта каже да је то оно што је водило “Бистрик” од прве песме до данашњег јубилеја:„У традицији јесте наша истина и наша историја. То је наш генетски код, наша вибрација. Сваки народ има своју песму, своју игру, свој језик, своје ношње. Дивно је када видите да народ чува то своје благо и да се са њим идентификује на природан начин.“Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/14/1152756376_26:0:1391:1024_1920x0_80_0_0_a7e429923fd73d7b2001893451433bf8.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура – вести, музика, биља крстић, концерт, јубилеј, бистрик
култура – вести, музика, биља крстић, концерт, јубилеј, бистрик
Биља Крстић: У традицији је наша истина /видео/
Четврт века “Бистрика”, музике која је старе, понекад готово заборављене песме вратила публици и показала да емоција не познаје границе језика и географије, биће обележено концертом у МТС дворани. Биља Крстић, један од оснивача и чланова групе, каже за Спутњик да већ четврт века показују како је у традицији наша истина и наша историја.
Невероватно ми је да изговорим да Бистрик траје 25 година. Све је некако ишло природно, спонтано. Ја музику делим само на добру и ону која није толико добра. Традиционалну сам заволела још као дете, у кући су се слушали Радио Београд и песме врхунских извођача попут Ксеније Цицварић, Цунета Гојковића... Касније сам ту музику упознавала кроз хор, путовања, студије, а нарочито радећи у Радио Београду као музички уредник, каже Биља Крстић.
Управо је фонотека Радио Београда постала њено велико истраживачко поље. Проводила је сате слушајући архивске и теренске снимке, трагајући за мелодијама из различитих крајева Србије и Балкана. Прва песма коју је пронашла и научила да пева био је стари запис песме “Од поле идат бабо сејмени” са подручја између Македоније и Косова и Метохије.
„Рада Трифуновић ми је дала траку и рекла да мисли да би ми та песма фантастично легла. Отишла сам, пустила је и исплакала се као киша. Толико је лепа! И данас, када је изводимо, многима измамимо сузе.“
Песму треба радо и лако певати
Ипак, није свака песма могла да постане део њеног репертоара.
„Морам негде да живим са песмом. Када видим да се лако пева, да је ја лако изводим и да уживам у томе, знам да сам погодила. Како кажу у народу, песму треба радо и лако певати. А неке се једноставно не дају. Онда кажем: ова песма чека неког другог.“
Међу песмама које су годинама чекале своје место налази се и „Прелете шитице ластавице“, коју је снимила са Љубом Нинковићем, али је није уврстила у први албум јер се није уклопила у његову целину.
„Остала сам баш тужна. Рекла сам, нема везе, можда ће бити за други албум. Ево, чека шести“, открива Биља.
Једна од посебних радости јубиларног концерта биће повратак „Нанине успаванке“, коју ће поново извести после много година. А публику очекује и изненађење за завршницу: песма коју је, како каже, певала милион пута, коју сви познају, али је она до сада није снимила.
Бистрик је у међувремену вратио у живот и читав низ готово заборављених мелодија. „Магла паднала в долина“ једна је од њих, а посебно место заузима „Седи мома невисоко“, песма коју је Биља добила од професорке Зоре Васиљевић, ћерке чувеног етномузиколога.
„Имала сам огромну трему када смо почели да је радимо. То је захтевна песма, а у аранжману смо употребили јерменски дудук. Он има и дерт и унутрашњу снагу. Дао јој је посебну боју. Касније смо њену тему користили и за филм “Бранио сам Младу Босну”, за који смо Мики Станојевић и ја добили Grand prix на СоФесту.“
Пут Бистрика до публике није био једноставан. Када је први албум објављен, многима се допадао, али нико није знао у коју музичку фиоку да га смести.
„Није могло нигде да се стави, а мени је било јасно да је то добро. Најтеже је да не имитираш никога, а да имаш аутентичност и да људи пожеле да те слушају. Мислим да је Бистрик пронашао свој пут.“
Прве значајне међународне кораке направили су захваљујући Грчкој, а потом су уследили наступи широм света. У Салвадору су освојили награду, али ће им путовање остати упамћено и по квару авиона и 15–16 сати чекања на аеродрому. Ипак, најзанимљивије је како публика на другим континентима реагује на музику чије речи не разуме.
У Бразилу овације за стару српску песму
„Мислим да је то емоција, та нека вибрација. Када чујем песму из далеке традиције, не знам о чему певају, али осећам. Наш први наступ у Бразилу отворили смо песмом са Косова 'Кад сам била девојана”, а капела. Када смо завршили, настао је потпуни тајац. Неколико секунди нико није реаговао. Нису знали да ли је готово, чекали су још. А онда је уследило одушевљење.“
Биља посебно истиче вишегласно певање, које је постало један од заштитних знакова ансамбла.
„Лепо је када застанемо, ослушнемо и гласови постану инструменти. Тада покажемо да наше традиционалне песме могу да се певају вишегласно и да звуче светски.“
Да би се одредила граница између очувања изворног мелоса и модерног приступа потребна је мера, сматра наша саговорница.
„Као и у свему у животу, мера је најважнија. Морате одлично познавати традиционалну музику. Можете да мењате, да промешате карте, да узмете оно што је добро, али суштина мора да остане. Мора да се препозна дух песме.“
На јубиларном концерту Биљи и “Бистрику” придружиће се колумбијски мултиинструменталиста Јахир Ривера, који свира традиционалну харфу, камерни гудачки оркестар “Cinderella” и чланице вокалне радионице “Бистрик”.
„Певаћу и две песме на шпанском! Као девојчица сам обожавала шпанске и мексичке филмове. Мама и тата су морали да ме воде у биоскоп по хиљаду пута. Певала сам 'Малагењу' измишљеним текстом, али није било важно. Важно је било да певам! Сада ми се пружила прилика да то урадим на шпанском.“
Концерт ће отворити композиција Микија Станојевића „Корубе“, а потом и „Нишка бања“. Биће то сусрет балканских и латиноамеричких ритмова, али и различитих традиција које повезује иста емоција.
„Изненађена сам колико је последњих година интересовање младих за традиционалну музику изражено. Неко погреши, неко нешто отпева другачије, али важно је да желе да певају. Научиће, неко ће их исправити, неко ће им показати прави пут. Битно је да ту музику живе.“
Музика је живот, иако живот није музика
После 25 година, Биља не крије да пут није увек био лак. Етно world music сцена, сматра, имала је посебно снажан тренутак почетком двехиљадитих, али је “Бистрик” истрајао.
„Мени је музика живот, како год да се окренем. Завршила сам музичку школу и Факултет музичке уметности, радила 40 година у Радио Београду као музички уредник. Музика је увек била око мене. А да ли ми је живот био музика, е то је нешто друго.”
На питање шта је најважније што би желела да публика понесе са јубиларног концерта каже да је то оно што је водило “Бистрик” од прве песме до данашњег јубилеја:
„У традицији јесте наша истина и наша историја. То је наш генетски код, наша вибрација. Сваки народ има своју песму, своју игру, свој језик, своје ношње. Дивно је када видите да народ чува то своје благо и да се са њим идентификује на природан начин.“