https://sputnikportal.rs/20261109/nemoguca-misija-kako-vratiti-milion-ukrajinaca-iz-evrope-u-rovove-rusija-olivera-ikodinovic-1205409424.html
Немогућа мисија: Како вратити милион Украјинаца из Европе у ровове
Немогућа мисија: Како вратити милион Украјинаца из Европе у ровове
Sputnik Србија
Присилно враћање више од милион украјинских мушкараца из Европе не би донело Кијеву очекивано појачање на фронту, а покушај њихове депортације могао би да... 09.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-09T22:18+0100
2026-11-09T22:18+0100
2026-11-09T22:18+0100
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
специјална војна операција у украјини – вести
свет
свет – политика
европска унија (еу)
мобилизација
фронт
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/07/1160911433_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_afaecda55b0b2c80c6229457ccb7839e.jpg
Према његовим речима, Брисел не жели да отвори врата новим војним обвезницима из Украјине, али неће ризиковати хаос масовним протеривањем оних који су већ нашли уточиште у Европи. Чак и када би били враћени, ти људи, без воље и мотивације за рат, не би представљали стварно појачање украјинске војске.Скориков је тако прокоментарисао сазнања руске Спољне обавештајне службе (СВР) да руководство Европске уније тражи начине да надокнади велике губитке украјинске војске, настојећи да подстакне, па и принуди, украјинске мушкарце који бораве у европским земљама да се врате у домовину и буду мобилисани. Према овим наводима, Брисел више од милион украјинских мушкараца види као потенцијални извор попуне војних редова, а планира се и додатно отежавање њиховог живота у Европи кроз ограничења приликом запошљавања и изнајмљивања станова.Као пример наводи Чешку, где украјинске избеглице чине око пет одсто укупног становништва, док број украјинских држављана у Немачкој и Пољској премашује милион.„Тешко је замислити да почну да депортују украјинске мушкарце, јер би то могло да изазове озбиљне миграционе проблеме у самој Европи, незадовољство и пораст криминала. Због отворених граница у Европи, чак и у случају да поједине државе покушају да спроведу присилно враћање Украјинаца, они би једноставно бежали у друге земље из којих не би били изручени. Зато су мале шансе да ће Европа икада донети такву одлуку“, сматра Скориков.Штавише, истиче Скориков, поједине европске земље виде Украјинце као пожељну радну снагу, јер њиховим запошљавањем надокнађују недостатак радника, уз истовремено мање културолошке разлике и уз мањи отпор јавности него што је то случај са мигрантима са Блиског истока и из Северне Африке.Украјинци не желе да гину за режим ЗеленскогСкориков одбацује могућност да би евентуални повратак украјинских мушкараца из Европе могао да попуни ослабљене редове Оружаних снага Украјине, истичући да је бесмислено дискутовати о плану који не може бити остварен.„Заиста је тешко замислити да ће људи који су пре четири и по године побегли од рата једноставно препустити своју судбину Кијеву и његовим савезницима у Европи. То би било веома чудно. Можда ће неке и ухватити, али опет треба разумети да су то људи који су потпуно демотивисани, који не желе да ратују, не желе да се баве политиком и који, у већини случајева, више не желе да се врате у Украјину, чак и ако дође до мира. За време боравка у европским земљама они су тамо већ изградили друштвене везе, запослили се, уписали децу у школе и намеравају да се још дубље асимилују и постану део европских друштава“, сматра Скориков.На питање, докле је Брисел спреман да иде у подршци Украјини и где су границе те подршке, Скориков оцењује да ће ЕУ бити принуђен да повећава подршку Украјини сразмерно смањењу америчке помоћи.Упркос најавама Доналда Трампа да је мир у Украјини „веома близу“, Скориков не гаји оптимизам по том питању, пре свега због отпора актуелних европских политичких елита, које, према његовој оцени, не желе окончање сукоба нити јачање Русије или Трампа. Сматра да ће европски лидери наставити да „забијају клинове у точкове“ и ометају Трампове дипломатске напоре и преговоре о мирном решавању кризе, јер им не одговара политички исход који би Вашингтону и Москви донео дипломатски успех. При том, истиче да се такав став не може приписати европским народима, већ искључиво политичким снагама - европским либерално-глобалистичким елитама - које тренутно управљају европским државама.
https://sputnikportal.rs/20261106/dok-oruzari-broje-milijarde-evropski-gradjani-placaju-cenu-militarizacije-rusija-olivera-ikodinovic-1205318235.html
сад
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, свет, свет – политика, европска унија (еу), мобилизација, фронт, депортација, сад, мир, оружане снаге украјине, украјина
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, свет, свет – политика, европска унија (еу), мобилизација, фронт, депортација, сад, мир, оружане снаге украјине, украјина
Немогућа мисија: Како вратити милион Украјинаца из Европе у ровове
Присилно враћање више од милион украјинских мушкараца из Европе не би донело Кијеву очекивано појачање на фронту, а покушај њихове депортације могао би да изазове озбиљне политичке и миграционе потресе у самој Европској унији, оцењује Иван Скориков, шеф Одељења за Украјину Института земаља ЗНД.
Према његовим речима, Брисел не жели да отвори врата новим војним обвезницима из Украјине, али неће ризиковати хаос масовним протеривањем оних који су већ нашли уточиште у Европи. Чак и када би били враћени, ти људи, без воље и мотивације за рат, не би представљали стварно појачање украјинске војске.
Скориков је тако прокоментарисао
сазнања руске Спољне обавештајне службе (СВР) да руководство Европске уније тражи начине да надокнади велике губитке украјинске војске, настојећи да подстакне, па и принуди, украјинске мушкарце који бораве у европским земљама да се врате у домовину и буду мобилисани. Према овим наводима, Брисел више од
милион украјинских мушкараца види као потенцијални извор попуне војних редова, а планира се и додатно отежавање њиховог живота у Европи кроз ограничења приликом запошљавања и изнајмљивања станова.
„Логика Европске уније у овом случају јесте да не пушта у Европу нове војне обвезнике који избегавају мобилизацију, али да истовремено не изручује оне који се већ налазе у Европи. Фактички, Украјинцима који избегавају мобилизацију ионако је сада немогуће да напусте Украјину, јер су све рупе на границама већ затворене. С друге стране, украјински држављани који се већ налазе у Европи, наравно, неће се вратити у Украјину да гину за режим Зеленског. Због отворених граница шенгенског простора, њихово протеривање било би немогуће чак и када би поједине земље донеле неке оштре одлуке о њиховој депортацији. Осим тога, то је тешко замислити у појединим земљама у којима је број украјинских избеглица веома велики“, наводи експерт.
Као пример наводи Чешку, где украјинске избеглице чине око пет одсто укупног становништва, док број украјинских држављана у Немачкој и Пољској премашује милион.
„Тешко је замислити да почну да депортују украјинске мушкарце, јер би то могло да изазове озбиљне миграционе проблеме у самој Европи, незадовољство и пораст криминала. Због отворених граница у Европи, чак и у случају да поједине државе покушају да спроведу присилно враћање Украјинаца, они би једноставно бежали у друге земље из којих не би били изручени. Зато су мале шансе да ће Европа икада донети такву одлуку“, сматра Скориков.
Штавише, истиче Скориков, поједине европске земље виде Украјинце као пожељну радну снагу, јер њиховим запошљавањем надокнађују недостатак радника, уз истовремено мање културолошке разлике и уз мањи отпор јавности него што је то случај са мигрантима са Блиског истока и из Северне Африке.
Украјинци не желе да гину за режим Зеленског
Скориков одбацује могућност да би евентуални повратак украјинских мушкараца из Европе могао да попуни
ослабљене редове Оружаних снага Украјине, истичући да је бесмислено дискутовати о плану који не може бити остварен.
„Заиста је тешко замислити да ће људи који су пре четири и по године побегли од рата једноставно препустити своју судбину Кијеву и његовим савезницима у Европи. То би било веома чудно. Можда ће неке и ухватити, али опет треба разумети да су то људи који су потпуно демотивисани, који не желе да ратују, не желе да се баве политиком и који, у већини случајева, више не желе да се врате у Украјину, чак и ако дође до мира. За време боравка у европским земљама они су тамо већ изградили друштвене везе, запослили се, уписали децу у школе и намеравају да се још дубље асимилују и постану део европских друштава“, сматра Скориков.
На питање, докле је Брисел спреман да иде у подршци Украјини и где су границе те подршке, Скориков оцењује да ће ЕУ бити принуђен да повећава подршку Украјини сразмерно смањењу америчке помоћи.
„Брисел ће вршити притисак на земље Европске уније, пре свега на економске и политичке лидере - Француску и Немачку - како би повећале помоћ Украјини. С друге стране, у тим земљама већ расте незадовољство украјинизацијом европске и националне политике, наставком рата и овом милитаристичком реториком, као и антируским санкцијама. Видимо да рејтинзи Макрона и Мерца нагло падају и приближавају се граници од 10 одсто. Није искључено да ће следеће године на председничким изборима у Француској, као и на могућим ванредним парламентарним изборима у Немачкој, на власт дођу пацифистички настројене политичке снаге које неће подржавати Украјину. Тада би се политички однос снага у Европи могао потпуно променити. Могао би да се догоди домино ефекат и да промена политике у Француској и Немачкој доведе до ширења пацифистичких, антиратних и евроскептичних расположења и у другим, мањим европским земљама. Али, то је све питање 2027. године“, оцењује експерт.
Упркос најавама Доналда Трампа да је мир у Украјини „веома близу“, Скориков не гаји оптимизам по том питању, пре свега због отпора актуелних европских политичких елита, које, према његовој оцени, не желе окончање сукоба нити јачање Русије или Трампа. Сматра да ће европски лидери наставити да „забијају клинове у точкове“ и ометају Трампове дипломатске напоре и преговоре о мирном решавању кризе, јер им не одговара политички исход који би Вашингтону и Москви донео дипломатски успех. При том, истиче да се такав став не може приписати европским народима, већ искључиво политичким снагама - европским либерално-глобалистичким елитама - које тренутно управљају европским државама.
