Покушај забране АфД скида маску са лица Берлина
18:21 09.11.2026 (Освежено: 20:42 09.11.2026)
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Пратите нас
Не верујем да ће се Немачка одлучити да забрани Алтернативу за Немачку, странку која је у успону, из простог разлога јер би се последице одразиле и ван граница Немачке, а са друге стране немају ни разлога за то осим политичког страха, оцена је професора Стевице Деђанског.
Немачки министар правде Стефани Хубиг залаже се за „озбиљну и систематску проверу“ да ли постоје услови за покретање поступка забране странке АфД.
Недемократско лице Европе
Ова нова-стара идеја поново се нашла на столу пошто је АфД недавно први пут освојила место председника покрајинског парламента у Саксонији-Анхалту, пробивши тако политички „ватрени зид“ који су одржавале странке естаблишмента. Њен успон навео је парламентарне лидере Социјалдемократа да затраже формирање радне групе на савезном и покрајинском нивоу која би размотрила могућност забране рада ове странке, уз оптужбе да АфД угрожава демократију изнутра и промовише екстремизам.
Професор др Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу сматра да је обнављање захтева за забрану АфД у ствари лице демократских вредности Запада посебно Берлина.
„То је само наставак онога што се дешавало и на другим местима када је у питању бриселска, западноевропска демократија. Да подсетим да они прибегавају забрани и блокирању било кога ко може да победи естаблишмент који влада, односно, тај либерални модел. Да наведем само примере Румуније, где су човеку поништили победу, па су му онда забранили да се кандидује. Да поменемо Француску, где Марин Ле Пен покушавају да забране да се кандидује. Сада имамо АфД и, наравно, увек је у питању иста прича: десница, екстремизам и слично. То говоре леволиберални зелени екстремисти, који у принципу баштине неку врсту нацистичке идеологије. Видели сте, кад год имамо Зелене у влади, то је најекстремнија влада која постоји. Али они користе тај један исти модел сваки пут,“ наглашава Деђански.
Његово је мишљење да им је овај покушај непродуктиван и да неће успети да прогурају забрану АфД.
“Разлог је прост јер је АфД толико порастао и има велику популарност. Наравно, када би покушали да забране ту странку због тога би јој још више скочила популарност. Та политика прављења зида према странкама које народ жели полако губи смисао у целој Европи, па тако и у Немачкој. Али добро је да видимо и да се подсетимо шта су они спремни да ураде да би сачували власт. Све. Значи, буквално све што човек може да замисли,“ верује саговорник Спутњика.
Чињеница је, додаје Деђански, да АфД није порасла и да их народ не жели, они их не би забрањивали.
Уништавање националних држава
„По западној демократији изгледа да је варијанта да што те мање подржавају, ти имаш више права да забраниш оне које народ воли, зато што се не слажу са идејом коју они заговарају – тог новог либерализма, односно уништавања националних, патриотских држава. А то просто више не функционише и зато су спремни на све. Значи, странка која подржава Фридриха Мерца и која има најмању подршку у историји ЦДУ, око 8–8,5 одсто по анкетама од прошле недеље, хоће да забрани странку која има 32–34 одсто подршке и која расте. Нелогичност јесте, али живимо у таквом свету ком, надам се, у том облику долази крај,“ закључује Деђански.
Иначе, евентуална забрана АфД отворила би једно од најозбиљнијих питања савремене немачке демократије: може ли држава да заштити демократски поредак тако што ће забранити политичку странку која има значајну подршку бирача.
Ово питање, према оценама аналитичара из Немачке, отвара дилему да ли би забрана АфД била заштита демократије или ограничење политичког избора.
Немачка има посебан механизам за забрану политичких странака, то је члан 21 Основног закона који омогућава Савезном уставном суду да забрани странку ако њени циљеви или деловање угрожавају или настоје да укину слободни демократски поредак.
Аргументи присталица забране АфД
Међутим, сама чињеница да странка има радикалне ставове, критикује владу, ЕУ или миграциону политику није довољна за забрану.
Потребно је доказати да странка делује против уставног демократског поретка, уз испуњење строгих правних услова.
Заговорници забране сматрају да Немачка има историјску обавезу да спречи поновно јачање политичких покрета који доводе у питање демократски поредак. За њих је забрана легитиман инструмент одбране уставне државе, а не напад на политички плурализам.
Аргументи против забране АфД
Противници забране упозоравају на неколико озбиљних последица, а пре свега на одузимање политичког избора: милиони бирача могли би да остану без странке за коју желе да гласају. Присталице АфД могле би да доживе забрану као доказ да политички естаблишмент не прихвата њихове ставове, а странка би могла да представи забрану као доказ политичког прогона и додатно мобилише своје присталице.
Политички сукоб могао би да се пресели са парламентарног терена на улице и друштвене мреже. Посебно је важно питање шта би се догодило са политичким представницима АфД који већ имају мандате на локалном, покрајинском, савезном и европском нивоу.
Подсећања ради, АфД је на изборима у Саксонији-Анхалту освојила 43,8 одсто гласова, што је њен до сада највећи изборни резултат на покрајинским изборима.
Забрана АфД - последице за ЕУ
Немачки канцелар Фридрих Мерц наводно је скептичан према забрани АфД и сматра да политичке странке треба да покушају да поврате бираче те странке, док је председник Бундесрата Андреас Бовеншулте позвао на формирање радне групе која би испитала правне услове за покретање поступка забране.
У расправи се разматра и могућност искључивања АФД-а из државног финансирања. Дакле, није реч само о политичкој полемици већ и о озбиљном институционалном питању.
Аналитичари сматрају да се последице евентуалне забране АфД не би ограничиле само на Немачку. То би, како се упозорава, био преседан за Европску унију, јер би забрана странке са тако великом изборном подршком отворила расправу о границама политичког плурализма у целој Европи.
С друге стране, дошло би до јачање евроскептичних покрета, јер би друге десничарске и евроскептичне странке могле да искористе случај АфД као доказ да европски политички систем ограничава непожељне политичке опције.
