https://sputnikportal.rs/20261109/soskic-o-resenju-za-nis-pravo-prece-kupovine-ima-smisla-nisam-za-nacionalizaciju-1205421499.html
Шошкић о решењу за НИС: Право прече куповине има смисла, нисам за национализацију
Шошкић о решењу за НИС: Право прече куповине има смисла, нисам за национализацију
Sputnik Србија
Бивши гувернер, професор Економског факултета и представник Студентске листе Дејан Шошкић изјавио је да Србија има три могућности када је реч о решавању питања... 09.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-09T20:03+0100
2026-11-09T20:03+0100
2026-11-09T20:03+0100
србија
србија
србија – политика
србија – економија
економија
русија
нис
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/0f/1194799705_0:83:3344:1964_1920x0_80_0_0_cf9815272a0b8e5361ca8f023b631468.jpg
„Ја лично мислим да право прече куповине има пуно смисла, као и директни преговори са руском страном, јер мислим да постоје врло јаки аргументи за битно промењене околности пословања НИС-а у односу на оне у којима су се руски партнери јавили као купци и касније доминантни власници“, рекао је Шошкић Радио-телевизију Србије.Оценио је да промењене геополитичке и пословне околности представљају основ за отварање разговора о власничкој структури НИС-а.На питање да ли би национализација могла да угрози снабдевање Србије руским гасом, Шошкић је нагласио да се не залаже за такав приступ.Објаснио је да Србија не би требало да ствара слику земље која прибегава драстичним мерама пре него што исцрпи могућности за договор.„Ми не треба да креирамо имиџ земље која може тако да донесе неке драстичне одлуке, а да није претходно покушала друге мере које имају више смисла и више воде рачуна о томе да се процес тако одвија да друга страна не буде незадовољна“, рекао је Шошкић.Критиковао је и досадашњи приступ државних органа решавању питања НИС-а, оцењујући да Србија није била довољно активна у тражењу решења.„Ми смо, чини ми се, барем од то мало информација које долазе у јавност од тих државних званичника, углавном могли да закључимо да смо ту апсолутно негде са стране, да чекамо да се нешто деси, да нисмо проактивни, да нисмо отворили то питање“, навео је Шошкић за РТС.Подсетио је да НИС послује у Србији, да је држава била продавац компаније руском партнеру и да је и даље њен значајан сувласник.„То је све било, по мом мишљењу, потпуно довољно да се са руским партнером одавно, пре четири и више година, започну преговори о томе да се нађе неко решење које неће бити лоше за тог страног партнера, али неће бити лоше ни за нас, односно да се ми као земља извучемо из тог ризика и тог глобалног надгорњавања које може да нам се, као што се већ дешава, обије о главу“, оценио је Шошкић.О НИС-у је требало преговарати још 2022. годинеКада је реч о америчким санкцијама Нафтној индустрији Србије, Шошкић је оценио да је неопходно пронаћи решење у договору са америчком администрацијом, како се не би угрозило пословање компаније.Објаснио је да Сједињене Америчке Државе користе свој утицај на међународне платне токове и финансијске институције, што утиче и на компаније које послују у Србији.„То захтева, поред осталог, да се договори с америчком администрацијом неки модалитет који неће угрозити пословање“, рекао је Шошкић.Према његовим речима, циљ америчких санкција је да се обезбеди повлачење руског власништва из НИС-а, због чега су више пута одобравани привремени рокови за проналажење решења.Србија мора да обезбеди избор у снабдевању енергентимаГоворећи о преговорима о новом гасном аранжману са Русијом и ограничењима која предвиђају прописи Европске уније, Шошкић је оценио да Србија треба да тражи решење које највише одговара њеним економским интересима.Навео је да европске земље и даље увозе одређене количине руских енергената, укључујући течни природни гас, као и да се трговина руским енергентима наставља и са другим деловима света.Према његовим речима, Србија мора да развија алтернативне правце снабдевања како не би зависила од једног добављача.„Србија просто мора да води рачуна о својим интересима пре свега и то настојање да дођемо у позицију да имамо избора и да нас нико не може уцењивати, мислим да је исправно полазиште – да отворимо алтернативе и могућности, а да на крају купујемо од онога од кога нам је то најповољније“, рекао је Шошкић.Нагласио је да је цена енергената један од кључних фактора конкурентности домаће привреде.Санкције Русији нису дале очекиване резултатеГоворећи о санкцијама Русији, Шошкић је поновио свој ранији став да таква политика није донела очекиване економске резултате. Навео је да је још пре четири године јавно упозоравао да санкције неће остварити постављене циљеве, оцењујући да руска привреда није претрпела последице какве су се очекивале.Позивајући се на податке о привредном расту, Шошкић је навео да је од 2022. године кумулативни раст руске привреде износио око 8,7 одсто, а Европске уније приближно 6,6 одсто.„Дакле, преко два одсто је руска привреда расла брже“, навео је Шошкић, оцењујући да су санкције нанеле штету и европској економији.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, србија – економија, економија, русија, нис
србија, србија – политика, србија – економија, економија, русија, нис
Шошкић о решењу за НИС: Право прече куповине има смисла, нисам за национализацију
Бивши гувернер, професор Економског факултета и представник Студентске листе Дејан Шошкић изјавио је да Србија има три могућности када је реч о решавању питања руског власништва у НИС-у – коришћење права прече куповине, директне преговоре са руским власником о делимичном или потпуном преузимању већинског пакета акција и национализацију.
„Ја лично мислим да право прече куповине има пуно смисла, као и директни преговори са руском страном, јер мислим да постоје врло јаки аргументи за битно промењене околности пословања НИС-а у односу на оне у којима су се руски партнери јавили као купци и касније доминантни власници“, рекао је Шошкић Радио-телевизију Србије.
Оценио је да промењене геополитичке и пословне околности представљају основ за отварање разговора о власничкој структури НИС-а.
На питање да ли би национализација могла да угрози снабдевање Србије руским гасом, Шошкић је нагласио да се не залаже за такав приступ.
„Национализација је нешто што ја не заговарам. Ја сам то јавно и рекао, мислим да то није добра ствар. То не само да је лоша порука према руском партнеру, то је генерално лоша порука према страним инвеститорима“, истакао је Шошкић.
Објаснио је да Србија не би требало да ствара слику земље која прибегава драстичним мерама пре него што исцрпи могућности за договор.
„Ми не треба да креирамо имиџ земље која може тако да донесе неке драстичне одлуке, а да није претходно покушала друге мере које имају више смисла и више воде рачуна о томе да се процес тако одвија да друга страна не буде незадовољна“, рекао је Шошкић.
Критиковао је и досадашњи приступ државних органа решавању питања НИС-а, оцењујући да Србија није била довољно активна у тражењу решења.
„Ми смо, чини ми се, барем од то мало информација које долазе у јавност од тих државних званичника, углавном могли да закључимо да смо ту апсолутно негде са стране, да чекамо да се нешто деси, да нисмо проактивни, да нисмо отворили то питање“,
навео је Шошкић за РТС.
Подсетио је да НИС послује у Србији, да је држава била продавац компаније руском партнеру и да је и даље њен значајан сувласник.
„То је све било, по мом мишљењу, потпуно довољно да се са руским партнером одавно, пре четири и више година, започну преговори о томе да се нађе неко решење које неће бити лоше за тог страног партнера, али неће бити лоше ни за нас, односно да се ми као земља извучемо из тог ризика и тог глобалног надгорњавања које може да нам се, као што се већ дешава, обије о главу“, оценио је Шошкић.
О НИС-у је требало преговарати још 2022. године
Када је реч о америчким санкцијама Нафтној индустрији Србије, Шошкић је оценио да је неопходно пронаћи решење у договору са америчком администрацијом, како се не би угрозило пословање компаније.
Објаснио је да Сједињене Америчке Државе користе свој утицај на међународне платне токове и финансијске институције, што утиче и на компаније које послују у Србији.
„То захтева, поред осталог, да се договори с америчком администрацијом неки модалитет који неће угрозити пословање“, рекао је Шошкић.
Према његовим речима, циљ америчких санкција је да се обезбеди повлачење руског власништва из НИС-а, због чега су више пута одобравани привремени рокови за проналажење решења.
Србија мора да обезбеди избор у снабдевању енергентима
Говорећи о преговорима о новом гасном аранжману са Русијом и ограничењима која предвиђају прописи Европске уније, Шошкић је оценио да Србија треба да тражи решење које највише одговара њеним економским интересима.
Навео је да европске земље и даље увозе одређене количине руских енергената, укључујући течни природни гас, као и да се трговина руским енергентима наставља и са другим деловима света.
Према његовим речима, Србија мора да развија алтернативне правце снабдевања како не би зависила од једног добављача.
„Србија просто мора да води рачуна о својим интересима пре свега и то настојање да дођемо у позицију да имамо избора и да нас нико не може уцењивати, мислим да је исправно полазиште – да отворимо алтернативе и могућности, а да на крају купујемо од онога од кога нам је то најповољније“, рекао је Шошкић.
Нагласио је да је цена енергената један од кључних фактора конкурентности домаће привреде.
Санкције Русији нису дале очекиване резултате
Говорећи о санкцијама Русији, Шошкић је поновио свој ранији став да таква политика није донела очекиване економске резултате. Навео је да је још пре четири године јавно упозоравао да санкције неће остварити постављене циљеве, оцењујући да руска привреда није претрпела последице какве су се очекивале.
„Ја сам се у пар наврата осврнуо на те санкције Руској Федерацији, за које сам још давних дана, пре једно четири године, јавно рекао да оне неће дати резултата, као што нису ни дале резултата“, рекао је Шошкић.
Позивајући се на податке о привредном расту, Шошкић је навео да је од 2022. године кумулативни раст руске привреде износио око 8,7 одсто, а Европске уније приближно 6,6 одсто.
„Дакле, преко два одсто је руска привреда расла брже“, навео је Шошкић, оцењујући да су санкције нанеле штету и европској економији.
