https://sputnikportal.rs/20261110/sociolozi-otkrili-ko-je-skloniji-verovanju-u-duhove-i-kletve-1205447734.html

Социолози открили ко је склонији веровању у духове и клетве

Социолози открили ко је склонији веровању у духове и клетве

Sputnik Србија

Замислите да морате да преспавате у кући у којој се ноћу наводно чују кораци, а врата се сама затварају. Да ли бисте се задовољили објашњењем да је реч о... 10.11.2026, Sputnik Србија

2026-11-10T23:00+0100

2026-11-10T23:00+0100

2026-11-10T23:00+0100

наука и технологија

наука и технологија

друштво

живот

религија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0a/1205447983_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_59ca23729ef8348a0ec78c762bc6e268.png

Штавише, код људи који задржавају верске везе, поглед на свет који се ослања на науку и разум, али одбацује верске ауторитете, повезан је са израженијим веровањем у магију, духове и клетве, пише Сајенс алерт.Полазиште истраживањаНаучнике је занимало шта се дешава са натприродним веровањима у време када верске институције губе утицај. Да ли људи, заједно са црквеним учењима, одбацују и веру у духове, клетве и невидљиве силе? Или једноставно почињу сами да бирају у шта ће веровати?Овим питањима позабавили су се социолози Пол Фриз са Универзитета Бејлор, Ајзаја Кинг са Универзитета Карсон-Њуман и Рућијан Ли са Америчког универзитета. Анализирали су одговоре 1.812 одраслих Американаца прикупљене у оквиру истраживања „Baylor Religion Survey” из 2025. године. Податке је прикупио Галуп путем интернета и поште, у периоду од јануара до марта 2025. године, а резултати су статистички пондерисани како би верно представљали одраслу популацију САД.Дефиниција секуларног рационализмаИстраживачки тим испитао је поглед на свет који је назвао „секуларни рационализам”. Тај појам описује ставове према којима је наука једини пут ка разумевању света, моралне одлуке заснивају се на разуму и људском искуству, духовна учења тумаче се независно, а верске расправе сматрају се неважним.Висок резултат на скали секуларног рационализма није нужно значио и потпуни раскид са религијом. Део испитаника са таквим ставовима и даље је веровао у Бога, изјашњавао се као верник или присуствовао верским обредима.Неочекивани резултатиИстраживачи су ове ставове упоредили са три категорије натприродних веровања. Одвојено су анализирали веровање у чуда, магију и свакодневна сујеверја. Притом су разликовали веровања која подразумевају божанско деловање од оних за која није неопходно веровање у Бога или заједничку верску доктрину.Скала веровања у магију обухватала је веровање у духове, клетве, духове у предметима, комуникацију са мртвима, предвиђање будућности и саму магију. Са друге стране, сујеверја су укључивала навике попут избегавања одређених речи како се не би „урекла” жељена исход.Анализа је открила да су људи са вишим резултатом на скали секуларног рационализма ређе веровали у чуда. Истовремено, њихова склоност веровању у магију и сујеверја била је већа. Ова повезаност била је најизраженија код људи који су задржали верске везе, док код неверника и оних који не практикују религију није била јасно уочљива.Коментаришући резултате, истраживачица Ли истакла је разлике међу верницима. Око 40 одсто верника који прихватају секуларни рационализам склоно је веровању у магију, у поређењу са 19 одсто верника који одбацују такав поглед на свет.Лична вера насупрот институцијиОбјашњење истраживача заснива се на разлици између личне вере и институционалног ауторитета. Верска заједница, на пример, може да прихвата чуда, али истовремено да одбацује прорицање судбине или комуникацију са духовима. Са друге стране, верник који се у духовним питањима ослања на сопствено расуђивање може да прихвати и такве идеје.Ова независност у размишљању могла би да објасни зашто натприродна веровања опстају чак и када слаби поверење у верске ауторитете. Иако истраживање није директно пратило како су се уверења појединаца развијала, одговори из анкете подржавају ову могућност.Импликације и ограничења студијеЗа социологе, ови налази показују да преиспитивање верског ауторитета не значи аутоматски и напуштање натприродних веровања. Да би разумели у шта људи верују, истраживачи ће морати да посматрају више од саме формалне верске припадности. Двоје људи који иду у исту цркву могу имати потпуно различите ставове о томе које невидљиве силе постоје.Важно је нагласити да резултати не доказују да поверење у науку изазива веровање у магију. Такође, мера рационализма коришћена у студији није била тест знања или логичког закључивања. Анкета је спроведена искључиво међу одраслом популацијом у САД и представља пресек ставова у једном тренутку, па не може да покаже да ли оваква веровања постају чешћа или ређа. Истраживачица Ли напоменула је и да су неке упоредне групе у анкети биле малобројне.Будућа истраживања која би пратила исте људе током дужег периода могла би да открију како се њихова натприродна уверења мењају упоредо са променама у њиховом односу према религији.Уклета кућа са почетка приче не нуди стварне доказе о постојању духова. Међутим, ова студија истражује уверења која неко уноси са собом када прође кроз њена врата. Чини се да чак ни чврсто поверење у научна објашњења не затвара врата могућности да у соби ипак постоји невидљиво присуство.Истраживање је објављено у научном часопису Social Forces.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

наука и технологија, друштво, живот, религија