Састанак у Абу Дабију буди наду: Американци коначно схватили значај безбедности о којој прича Москва

© Sputnik / Kristina Solovyova
/ Пратите нас
Америка до сада није схватала важност безбедности о којој Москва упорно прича и ово што се сада дешавало у Абу Дабију нама можда делује недовољно после четири-пет година ратовања. Међутим, то је тектонски помак у овом процесу. То значи да су Американци силом прилика дошли на руска полазишта о овој теми, оцењује новинар Небојша Малић.
водневни трилатерални преговори између Русије, Украјине и Сједињених Америчких Држава у Абу Дабију завршени су уз договор о размени заробљеника, али и уз нерешена кључна територијална и безбедносна питања. Специјални изасланик САД Стив Виткоф и Џаред Кушнер путују сутра Москву где ће се састати са руским председником Владимиром Путином.
Ову информацију званично су потврдили и високи руски званичници попут Сергеја Лаврова и Јурија Ушакова. Истовремено, из обе делегације је речено да постоји основа за наставак рада.
Помак у разговорима
Анализирајући овај састанак Небојша Малић, спољнополитички коментатор, каже да кад се шире сагледа, у овој рунди преговора направљен је много већи помак него што се на први поглед чини.
„Прво, та размена заробљеника је конкретна ствар која се дешава и у другим преговорима. Те хуманитарне ствари су уобичајене. Међутим, овде је највећи помак који се десио то што су Европљанима показали врата, што нису присуствовали ниједној дискусији, што су буквално избачени из собе. Ни Американци ни Руси нису хтели да их укључе у разговор. И коначно се разговарало о архитектури безбедности, јер људи се не сећају, доста њих заборавља да је Специјалној војној операцији претходио руски предлог колективне безбедности из децембра 2021. године, који су НАТО и тадашњи Вашингтон с презиром одбацили у стилу: „Ко сте ви да нам говорите шта ми треба да радимо?“ Руси су се буквално позвали на Повељу Уједињених нација, на Повељу ОЕБС-а, на Хелсиншку повељу и тако даље, да кажу: „Добро, људи, али ви ово кршите већ 20 година. Време је да престанете да то кршите. Само под тим условима може да буде мира у Европи.“ Американци и НАТО су тада рекли - нас не занима - да би онда почела Специјална војна операција,“ подсећа Малић.
Тако да, додаје наш саговорник, они су мислили да то могу да искористе против Русије, али испоставило се да не могу.
„И тога су сада постали свесни, колико год се можда у јавности претварали да то није случај, и сада су пристали да разговарају о томе. То можда нама делује недовољно и помало прозаично после четири-пет година ратовања. Међутим, то је тектонски помак у овом процесу. То значи да су они силом прилика дошли на руска полазишта у овој ситуацији. Е сад, како ће то даље да се одвија? Видели смо да су Украјинци данас, усред тих преговора, поново напали Русију дроновима, тако да је очигледно да они немају намеру да преговарају, већ покушавају да се копрцају до последњег момента и да користе тактику тероризма, исто као што је њихов идол, Трећи рајх, користио 1944. године. Али то ће имати једнак успех као и тада, значи никакав. И само ће охрабрити Русију да заврши посао на терену што пре може,“ уверен је наш саговорник.
Позитиван знак
То што су Џаред Кушнер Кушнер и Стивен Виткоф најавили долазак у Москву на разговор са Путином после овог састанка за Малића је сигнал је да Американци хоће да наставе да разговарају.
„То би било обећавајуће утолико што су, рецимо, прошли пут, када су се нешто договарали са Русима, када је састанак на Аљасци, у Анкориџу, сматран за велики искорак, одмах дошли ови лидери из ЕУ да држе лекције Трампу како не сме ово, не може оно, мора ово, мора оно. Тако да су се сви ти преговори и договори изјаловили, као да ништа нису ни говорили. А овог пута наставак није: „Хајде сад да седнемо са Бриселом па да им лепо испричамо шта треба, а шта не треба“, него: „Идемо у Москву да се даље договарамо.“ Американци имају врло неодређене изјаве, али оно што је занимљиво, престали су толико да причају о територији. Они су и раније имали једно погрешно убеђење да је ово рат за неко село у Донбасу, а мислим да су коначно схватили да није. Донбас је само један од узрока свега овога а да је суштински проблем америчко непоштовање Русије као суверене земље и ширење НАТО-а до њеног прага. То сада треба да се реши... Тако да мислим да они практично никада неће рећи да су пристали на руске услове, али ће то у пракси урадити. Мени се бар тако чини,“ каже Малић.
Русија остаје чврста
Ту, како каже постоји и џокер, и то је овај нови демократски Конгрес, који ће свим силама покушати да се врати на глобалистичка подешавања, али Малић сматра да колико год они лармали и улагали протесте, Америка очигледно више нема ни војну, ни дипломатску, ни политичку моћ да то изведе.
Владимир Путин је исткао да ће Русија вратити сваки педаљ своје територије што је по Малићу сигнал да су ова четири региона која су враћена у састав Русије свршена ствар.
„Причало се о неком наводном америчком предлогу да се само редефинишу границе Доњецка, рецимо, па да Украјина анектира Славјанск, Харков или шта већ. Као, Руси су већ узели цео Доњецк и нема потребе да се иде даље. Међутим, не. Они су врло експлицитни: цела административна граница је минимални захтев,“ објашњава Малић.
Размена заробљеника Русије и Украјине могла би се одржати у наредне две до три недеље, изјавио је генерал-потпуковник Александар Зорин, први заменик начелника за информисање Генералштаба руских Оружаних снага, који је учествовао у преговорима у Абу Дабију.
Давид Арахамија, шеф фракције „Слугa народа“ у Ради и члан украјинске делегације, реко је да је ова рунда преговора „била једна од најтежих“.
Кушнер и Виткоф лете у Москву па у Ирску
Шеф руске делегације Владимир Медински напоменуо је да Русија сматра да је неопходно покренути питање будуће безбедности након неизбежног окончања сукоба у Украјини.
Према његовим речима, постојећи безбедносни механизам лоше функционише, што је показао и сукоб у Украјини.
Иначе, Виткоф и Кушнер одмах након разговора у Москви, лете за Ирску а тамо ће се састати са шефом кијевскогг режима Владимиром Зеленским како би му пренели исход састанка са Путином и размотрили даље кораке ка мировном споразуму.




