https://sputnikportal.rs/20261112/bukinac-kao-primer-maksimovic-kao-opomena-sport-fudbal-1205457992.html
Букинац као пример, Максимовић као опомена
Букинац као пример, Максимовић као опомена
Sputnik Србија
Два млада фудбалера и две различите одлуке показали су колико је у репрезентативној каријери, поред талента, важан и однос према националном тиму. 12.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-12T12:07+0100
2026-11-12T12:07+0100
2026-11-12T12:07+0100
спорт
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1e/1199772262_0:0:1536:864_1920x0_80_0_0_9de22f92d581178d2e24cfc502945835.jpg
Стефан Букинац прихватио је позив младе репрезентације Србије и неколико дана касније добио прилику да се прикључи сениорском тиму. Андрија Максимовић није желео да игра за селекцију до 21 године, очекујући место међу најбољима, па је остао без позива.Повреда Филипа Костића приморала је селектора Вељка Пауновића да потражи ново решење за леву страну терена. После изостанака Алексе Терзића и Страхиње Павловића, избор је постао још ограниченији, па је селектор одлучио да из младе репрезентације прекомандује Стефана Букинца, фудбалера Јанг бојса.На први поглед, реч је о уобичајеној промени у саставу услед повреда. Међутим, када се Букинчев случај упореди са ситуацијом Андрије Максимовића, добија се прича која превазилази питање једног репрезентативног позива.Букинац се одазвао младој репрезентацији, прихватио своје место у националном тиму и ставио се на располагање стручном штабу. Није било гаранције да ће добити позив међу сениоре, нити је могао да рачуна на повреде других играча. Ипак, када се указала потреба, био је ту и добио прилику да направи важан корак у каријери.Максимовић је изабрао другачији пут. Деветнаестогодишњи фудбалер, који важи за једног од највећих талената српског фудбала, није показао спремност да наступа за селекцију до 21 године, иако је Пауновић сматрао да би му управо то било најкорисније у тренутној фази развоја.Селектор није желео да прећути разлоге његовог изостанка.„Мислим да му је потребно да игра за У21, али није на списку из разлога... Нисмо видели његову спремност да игра за младу репрезентацију. Рећи ћу вам и то искрено, не можемо никога да молимо. Ако играч не мисли да треба да игра за У21, а не желим никога да прозивам и не могу више да пуштам да се људи крију иза мене“, рекао је Пауновић.Притом, селектор није довео у питање Максимовићев таленат, нити је затворио врата његовом будућем наступању за Србију. Напротив, уврстио га је на шири списак сениорске репрезентације како би му ставио до знања да рачуна на њега.„Јако вреднујем његов квалитет, ставио сам га на шири списак да му пошаљем поруку да рачунам на њега. Мора да игра у овом тренутку за У21 репрезентацију, јер у свом клубу нема довољну минутажу“, објаснио је Пауновић.Управо је тај детаљ важан за разумевање читаве приче. Максимовићу није поручено да није довољно добар за репрезентацију, већ да му је у овом тренутку потребно да игра, стиче искуство и развија се кроз младу селекцију. Уместо да искористи ту прилику, према селекторовим речима, није показао спремност да прихвати позив.С друге стране, Букинац је својим примером показао да позив у младу репрезентацију не представља корак уназад, већ може да буде најкраћи пут до сениорског тима. Његов прелазак међу најбоље није награда која му је унапред обећана, већ прилика која се отворила захваљујући околностима и чињеници да је већ био на располагању националном тиму.Наравно, било би погрешно тврдити да би Максимовић сигурно добио позив међу сениоре да се одазвао младој репрезентацији. Србија је остала без играча на левој страни терена, па је Букинац позван и због својих позиционих карактеристика. Али то не мења суштину: један фудбалер прихватио је улогу која му је понуђена и дочекао нову прилику, док је други одбио пут који му је селектор предложио.У времену када се од најталентованијих младих играча често очекује да што пре постану звезде, Букинчев пример подсећа да се репрезентативни статус не гради само квалитетом, већ и стрпљењем, радом и спремношћу да се прихвати одговорност на сваком нивоу.Максимовић има довољно времена да промени приступ и потврди потенцијал који му нико не оспорава. Његов случај зато не мора да буде трајна препрека, али у овом тренутку представља лош пример односа према развојном путу који му је понуђен.Букинац је, насупрот томе, показао да не мора сваки корак у каријери да буде прескочен како би се брже стигло до циља. Одазвао се младој репрезентацији, а сада ће имати прилику да тренира и можда заигра са најбољим српским фудбалерима.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал
Букинац као пример, Максимовић као опомена
Два млада фудбалера и две различите одлуке показали су колико је у репрезентативној каријери, поред талента, важан и однос према националном тиму.
Стефан Букинац прихватио је позив младе репрезентације Србије и неколико дана касније добио прилику да се прикључи сениорском тиму. Андрија Максимовић није желео да игра за селекцију до 21 године, очекујући место међу најбољима, па је остао без позива.
Повреда Филипа Костића приморала је селектора Вељка Пауновића да потражи ново решење за леву страну терена. После изостанака Алексе Терзића и Страхиње Павловића, избор је постао још ограниченији, па је селектор одлучио да из младе репрезентације прекомандује Стефана Букинца, фудбалера Јанг бојса.
На први поглед, реч је о уобичајеној промени у саставу услед повреда. Међутим, када се Букинчев случај упореди са ситуацијом Андрије Максимовића, добија се прича која превазилази питање једног репрезентативног позива.
Букинац се одазвао младој репрезентацији, прихватио своје место у националном тиму и ставио се на располагање стручном штабу. Није било гаранције да ће добити позив међу сениоре, нити је могао да рачуна на повреде других играча. Ипак, када се указала потреба, био је ту и добио прилику да направи важан корак у каријери.
Максимовић је изабрао другачији пут. Деветнаестогодишњи фудбалер, који важи за једног од највећих талената српског фудбала, није показао спремност да наступа за селекцију до 21 године, иако је Пауновић сматрао да би му управо то било најкорисније у тренутној фази развоја.
Селектор није желео да прећути разлоге његовог изостанка.
„Мислим да му је потребно да игра за У21, али није на списку из разлога... Нисмо видели његову спремност да игра за младу репрезентацију. Рећи ћу вам и то искрено, не можемо никога да молимо. Ако играч не мисли да треба да игра за У21, а не желим никога да прозивам и не могу више да пуштам да се људи крију иза мене“, рекао је Пауновић.
Притом, селектор није довео у питање Максимовићев таленат, нити је затворио врата његовом будућем наступању за Србију. Напротив, уврстио га је на шири списак сениорске репрезентације како би му ставио до знања да рачуна на њега.
„Јако вреднујем његов квалитет, ставио сам га на шири списак да му пошаљем поруку да рачунам на њега. Мора да игра у овом тренутку за У21 репрезентацију, јер у свом клубу нема довољну минутажу“, објаснио је Пауновић.
Управо је тај детаљ важан за разумевање читаве приче. Максимовићу није поручено да није довољно добар за репрезентацију, већ да му је у овом тренутку потребно да игра, стиче искуство и развија се кроз младу селекцију. Уместо да искористи ту прилику, према селекторовим речима, није показао спремност да прихвати позив.
С друге стране, Букинац је својим примером показао да позив у младу репрезентацију не представља корак уназад, већ може да буде најкраћи пут до сениорског тима. Његов прелазак међу најбоље није награда која му је унапред обећана, већ прилика која се отворила захваљујући околностима и чињеници да је већ био на располагању националном тиму.
Наравно, било би погрешно тврдити да би Максимовић сигурно добио позив међу сениоре да се одазвао младој репрезентацији. Србија је остала без играча на левој страни терена, па је Букинац позван и због својих позиционих карактеристика. Али то не мења суштину: један фудбалер прихватио је улогу која му је понуђена и дочекао нову прилику, док је други одбио пут који му је селектор предложио.
У времену када се од најталентованијих младих играча често очекује да што пре постану звезде, Букинчев пример подсећа да се репрезентативни статус не гради само квалитетом, већ и стрпљењем, радом и спремношћу да се прихвати одговорност на сваком нивоу.
Максимовић има довољно времена да промени приступ и потврди потенцијал који му нико не оспорава. Његов случај зато не мора да буде трајна препрека, али у овом тренутку представља лош пример односа према развојном путу који му је понуђен.
Букинац је, насупрот томе, показао да не мора сваки корак у каријери да буде прескочен како би се брже стигло до циља. Одазвао се младој репрезентацији, а сада ће имати прилику да тренира и можда заигра са најбољим српским фудбалерима.
