https://sputnikportal.rs/20261112/gradivo-je-danas-obnovljeno-evropa-ce-morati-dobro-da-nauci-gde-su--granice-rusije-1205530685.html
Градиво је данас обновљено: Европа ће морати добро да научи где су – границе Русије
Градиво је данас обновљено: Европа ће морати добро да научи где су – границе Русије
Sputnik Србија
У Москви се у суштини догодила обнова градива. Русија је поновила позицију због које је започела специјалну војну операцију. Позицију, не било каквог, већ... 12.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-12T19:27+0100
2026-11-12T19:27+0100
2026-11-12T19:27+0100
русија
русија
русија – политика
специјална војна операција у украјини – вести
сад
преговори
џаред кушнер
стивен виткоф
владимир путин
мировни преговори
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/0c/1205530312_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_7effabb7a4c367493a9ab0ba6c0e2fef.jpg
Овако за Спутњик данашњи разговор руског председника Владимира Путина са специјалним изасланицима америчког председника Стивеном Виткофом и Џередом Кушнером, коментарише новинар и публициста Милорад Вукашиновић:Кључна порука руског председника Владимира Путина, упућена на састанку са специјалним изасланицима америчког председника у Москви, који је трајао око два и по сата, јесте захтев да Вашингтон изврши притисак на Европску унију како би се Брисел коначно определио - да ли жели мир или наставак рата.Црвене линије РусијеМосква оцењује ставове Европе као дубоко противречне, Европљани јавно говоре о миру, али не могу да разговарају о свеукупној европској безбедности, док истовремено најављују слање војних контингената у Украјину након окончања сукоба.Портпарол Кремља Дмитриј Песков је појачао ову поруку, наводећи да дела Европљана воде ка ширењу рата и да Брисел још није успео ни да одреди свог представника за дијалог са Русијом.Председник Путин је изричито поновио да је присуство било каквих страних трупа на територији Украјине апсолутно неприхватљиво за Русију, чак и у форми мировног контингента након постизања примирја.Руски лидер је јасно упозорио да би долазак страних војника угрозио националну безбедност Русије, да би такав потез аутоматски значио наставак рата и да би све стране трупе биле третиране као легитимна војна мета руских оружаних снага.Прво Зеленски мора да одеОн додаје да сама изјава украјинског руководства, да не прихвата никаква територијална разграничења, као и најава да ће после евентуалног мира Украјину запосести стране, европске или било какве друге, јесте управо оно што Путин каже – наставак тог рата до бесконачности.„Према томе, мислим да је Русија само поновила позицију која произилази из њеног осећаја егзистенцијалне угрожености. Сваки улазак страних трупа у Украјину био би заправо наставак овог рата. Украјина, наравно, по својој територији и свом геополитичком положају и у овој ситуацији после рата, не може да буде суштински неутрална земља, све док је Зеленски на њеном челу и док је на власти ратно руководство. О некаквом миру у Украјини, по мом мишљењу, могло би да се разговара уколико Зеленски напусти председничку позицију и уколико заиста дође до промене власти у Кијеву. Дакле, на једној искреној антиратној основи“, истиче Вукашиновић.Наставак преговора и укључивање ЕвропеСудећи према изјавама после састанка у Москви, упркос оштрим упозорењима на рачун Брисела, дипломатски процес се не зауставља, већ улази у нову фазу. Виткоф је потврдио да је у Москви постигнут напредак и да је договорена нова рунда преговора. Поред размене заробљеника, ускоро се, како каже, очекују објаве о новим хуманитарним договорима.Америчка страна пренела је поруку Доналда Трампа да се сукоб мора окончати што пре и оценила да се код Европљана виде одређени помаци и жеља да учествују у решењу. Виткоф је потврдио да ће се представници Европе придружити наредној рунди преговора, чиме формат постаје мултилатерални.Европа без излазне стратегијеУпитан какав развој догађаја можемо очекивати, Вукашиновић каже да у овом тренутку, на основу званичних дипломатских изјава, тешко можемо да кажемо да смо ближи миру:Вукашиновић додаје да ствари могу ићи на боље тек када Европа прихвати Русију као равноправног партнера у будућим разговорима:„На крају се све у суштини своди на покушаје некаквог разводњавања разговора и дијалога, где Европа покушава на један баналан начин да купи време, а да при том нема никакву стратегију изласка из овог рата“, закључује Вукашиновић.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, сад, преговори, џаред кушнер, стивен виткоф, владимир путин, мировни преговори, милорад вукашиновић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, сад, преговори, џаред кушнер, стивен виткоф, владимир путин, мировни преговори, милорад вукашиновић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
Градиво је данас обновљено: Европа ће морати добро да научи где су – границе Русије
У Москви се у суштини догодила обнова градива. Русија је поновила позицију због које је започела специјалну војну операцију. Позицију, не било каквог, већ државног разграничења са Украјином, а оно подразумева територије које је прогласила за своје уставне територије и од тога Русија једноставно не може да одустане. А све друго су дипломатске игре.
Овако за Спутњик данашњи разговор руског председника Владимира Путина са специјалним изасланицима америчког председника Стивеном Виткофом и Џередом Кушнером, коментарише новинар и публициста Милорад Вукашиновић:
„Ова позиција произилази из чињенице да је Украјина за Русију пре свега историјско, духовно и егзистенцијално питање. Ситуација се донекле променила тако што је Трамп прихватио Москву као чиниоца без којег нема договора, али Европа ће морати да прихвати и друге важне чињенице“.
Кључна
порука руског председника Владимира Путина, упућена на састанку
са специјалним изасланицима америчког председника у Москви, који је трајао око два и по сата, јесте захтев да Вашингтон изврши притисак на Европску унију како би се Брисел коначно определио - да ли жели мир или наставак рата.
Москва оцењује ставове Европе као дубоко противречне, Европљани јавно говоре о миру, али не могу да разговарају о свеукупној европској безбедности, док истовремено најављују слање војних контингената у Украјину након окончања сукоба.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је појачао ову поруку, наводећи да дела Европљана воде ка ширењу рата и да Брисел још није успео ни да одреди свог представника за дијалог са Русијом.
Председник Путин је изричито поновио да је присуство било каквих страних трупа на територији Украјине апсолутно неприхватљиво за Русију, чак и у форми мировног контингента након постизања примирја.
Руски лидер је јасно упозорио да би долазак страних војника угрозио националну безбедност Русије, да би такав потез аутоматски значио наставак рата и да би све стране трупе биле третиране као легитимна војна мета руских оружаних снага.
„Дакле, за Москву не постоје предлози о формирању такозваних сивих зона, постоји само једна, линија разграничења са Украјином линија државне границе. Позиција Америке у овим преговорима је најкомотнија, а позиција Европе врло компликована. Стварни циљ англоамеричке политике одувек је био да се савез између Русије и Европе по сваку цену доведе у питање, односно да се не реализује. Сада имамо нову ситуацију. Трамп је прихватио Москву као чиниоца без којег нема договора у Украјини, док се, с друге стране, Украјина и Европа понашају потпуно ирационално и заправо, у суштини, желе наставак рата“, каже Вукашиновић.
Прво Зеленски мора да оде
Он додаје да сама изјава украјинског руководства, да не прихвата никаква територијална разграничења, као и најава да ће после евентуалног мира Украјину запосести стране, европске или било какве друге, јесте управо оно што Путин каже – наставак тог рата до бесконачности.
„Према томе, мислим да је Русија само поновила позицију која произилази из њеног осећаја егзистенцијалне угрожености. Сваки улазак страних трупа у Украјину био би заправо наставак овог рата. Украјина, наравно, по својој територији и свом геополитичком положају и у овој ситуацији после рата, не може да буде суштински неутрална земља, све док је Зеленски на њеном челу и док је на власти ратно руководство. О некаквом миру у Украјини, по мом мишљењу, могло би да се разговара уколико Зеленски напусти председничку позицију и уколико заиста дође до промене власти у Кијеву. Дакле, на једној искреној антиратној основи“, истиче Вукашиновић.
Наставак преговора и укључивање Европе
Судећи према изјавама после састанка у Москви, упркос оштрим упозорењима на рачун Брисела,
дипломатски процес се не зауставља, већ улази у нову фазу. Виткоф је потврдио да је у Москви постигнут напредак и да је
договорена нова рунда преговора. Поред размене заробљеника, ускоро се, како каже, очекују објаве о новим хуманитарним договорима.
Америчка страна пренела је поруку Доналда Трампа да се сукоб мора окончати што пре и оценила да се код Европљана виде одређени помаци и жеља да учествују у решењу. Виткоф је потврдио да ће се
представници Европе придружити наредној рунди преговора, чиме формат постаје мултилатерални.
Европа без излазне стратегије
Упитан какав развој догађаја можемо очекивати, Вукашиновић каже да у овом тренутку, на основу званичних дипломатских изјава, тешко можемо да кажемо да смо ближи миру:
„У сваком случају, боље је преговарати, макар и на овакав начин, него ратовати. Али очигледно је да ће се, нажалост, ствари разрешавати на бојној позицији. Русији није проблем да ратује, а Европа није спремна за рат, поготово европска јавна мњења. Италијански медији ових дана непрестано цитирају Путинову изјаву да Русији не пада на памет да прва нападне Европу. Ни неке 2029, ни 2030, ни 2035. године. Сами Италијани су констатовали да се европске политичке, а донекле и интелектуалне елите понашају врло арогантно, надобудно, и то је велики проблем“.
Вукашиновић додаје да ствари могу ићи на боље тек када Европа прихвати Русију као равноправног партнера у будућим разговорима:
„На крају се све у суштини своди на покушаје некаквог разводњавања разговора и дијалога, где Европа покушава на један баналан начин да купи време, а да при том нема никакву стратегију изласка из овог рата“, закључује Вукашиновић.
